BAJKER napisao:paja napisao:
Međutim tačno je i da su saveznici imali svojih "svetlih trenutaka" kao što su Drezden, Hirošima ili Nagasaki.
Na ovom spisku gradova koji su bombardovani prekomerno od strane "saveznika" mozemo dodati i nase gradove.
Savezničko bombardovanje Jugoslavije u Drugom svetskom ratu trajalo je od 20. oktobra 1943. do 17. septembra 1944. godine.
Anglo-američki saveznici su više puta bombardovali naseljena mesta i komunikacije u Srbiji i drugim delovima Jugoslavije, u kojima je poginulo ili ranjen veliki broj civila i pričinjena znatna materijalna šteta.
Bombardovanje je uglavnom izvođena tokom dana, ali je bilo i noćnih bombardovanja koje je izvodila 205. grupa RAF-a.
Prvi je na meti zapadnih saveznika bio Niš, koji je bombardovan 20. oktobra 1943. godine, a zatim još 15 puta; Beograd 11 puta; Zemun i Alibunar po 4 puta; Novi Sad 3 puta, Smederevo, Ćuprija i Popovac kod Paraćina po 2 puta, Sremska Mitrovica, Ruma, Veliki Bečkerek (Zrenjanin), Kruševac, Peć, Kragujevac, Kovin, Pančevo, Velika Plana, Prijepolje, Kuršumlija, Prokuplje, Vučje, Lebane, Grdelica, Leskovac, Podujevo, Raška, Stalać, Kosovska Mitrovica, Priština i drugi.
Posebno je zapamćeno bombardovanje na Vaskrs 1944. godine - najpre su 15. aprila, na Veliku subotu američki bombarderi napali Niš. U prvom savezničkom bombardovanju poginulo je 700 građana Niša a od toga 150 radnika samo u Železničkoj radionici u Nišu. Bombardovanje su izvele 446, 447. i 448. bombarderske eskadrile - 321. bombarderske grupe - 12. vazdušne komande Ratnog vazduhoplovstva Sjedinjenih Američkih Država.
Sledeće bombardovanje Niš je zadesio 30. marta 1944. godine. Izvlačenje mrtvih i ranjenih trajalo je 7 dana. Treće bombardovanje usledilo je 5. aprila 1944. godine kada je oštećen i Saborni hram.
Na prvi i drugi dan Uskrsa 16. i 17. aprila 1944. godine razaran je Beograd. Život je izgubilo 2.000 ljudi, žena i dece, a teže i lakše je ranjeno oko 5.000 Beograđana. Potom slede bombardovanja 24. aprila, 7. maja, 18. maja, 6. juna, 3. jula, 3., 6., 8. i 18. septembra.
Najteže bombardovanje doživeli su stanovnici Leskovca koji su saveznici 6. septembra 1944. godine sravnili sa zemljom, od 28.000 stanovnika život je izgubilo 6.000 ljudi, žena i dece.
I jedna napomena NIJEDNA republika bivse SFRJ u vreme II SV rata nije toliko bombardovana kao Srbija, tome mozemo zahvaliti upravo vrhovnoj komandi i Titu
Tajna koja je skrivala ko je kumovao napadima na Srpske gradove od strane saveznika dugo je bila skrivana.
"Krajem novembra 1943. godine Tito je u Jajcu proglašen za maršala. Dva meseca kasnije, 5. februara 1944. godine, on će svojim izaslanicima u Srbiji uputiti depešu. Sadržaj te depeše više od 50 godina skrivaće jednu od većih tajni Drugog svetskog rata na našim prostorima. Tajnu – ko je, u stvari, tražio, ko predlagao, a ko odobravao najbestijalnije razaranje srpskih i crnogorskih gradova u njihovoj istoriji.
U ovoj depeši Tito svoje poverenike u Srbiji najpre obaveštava da im u specijalnu misiju šalje engleskog majora Džonija Hanikera, člana Britanske vojne misije pri Vrhovnom štabu NOVJ, a onda im kaže:
– Sve vaše želje u pogledu pomoći savezničkog vazduhoplovstva on će dostavljati Savezničkoj misiji pri Vrhovnom štabu NOVJ. Vrhovni štab će, pak, ODLUČITI da li će predloženi cilj da se bombarduje.
Ova depeša razrešava sve dileme, jer su naši istoričari decenijama tvrdili da Tito i Vrhovni štab nisu imali nikakve veze sa anglo-američkim bombardovanjem. A da je bombardovanje gradova Srbije bilo u nadležnosti Titovog Vrhovnog štaba potvrđuje i pismo koje je svojim saradnicima u Sloveniji, krajem jula 1944. godine, uputio Edvard Kardelj. Evo kako glasi deo njegovog pisma, od reči do reči:
„Dogovarajte se s Englezima o saradnji njihove taktičke avijacije u vašim akcijama (mitraljiranje kolona, manja bombardovanja konkretnih ciljeva na frontu itd.). Oni na takav način sarađuju u celoj Jugoslaviji. BOMBARDOVANJA GRADOVA I UOPŠTE VEĆA BOMBARDOVANJA ODOBRAVA SAMO VRHOVNI ŠTAB.”
Englezi i Amerikanci ubrzo će se ponovo obrušiti na Niš. Desilo se to 30. marta 1944. Izvlačenje mrtvih i ranjenih trajalo je punih šest dana. Žrtve drugog bombardovanja još nisu bile ni sahranjene, a Englezi i Amerikanci su se ponovo, treći put, ustremili na Niš.
Bilo je to u sredu, 5. aprila 1944. Na bespomoćne Nišlije Englezi i Amerikanci su preko Titovog Vrhovnog štaba izručili 248 bombi, od kojih samo tri nisu eksplodirale. Život je izgubilo 88, a teže i lakše je ranjeno 184 ljudi, žena i dece. Nisu poštedeli ni Sabornu crkvu, ikonostas, pevnicu i oltar."
