GARAŽA forum

snork napisao: 01 Maj 2022, 01:53Zanimljivo da mladi kraljević nema, što bi se danas reklo "personalizovane" tablice.

Personalizovane u smislu 1-KRALJ u KJ nisu postojale. Ne znam da li se nekako mogao birati broj kao u SFRJ, SRJ i kod nas do 2010.

Nestandardne su dimenzije i font tablica na fotografiji. Kada je dobio ovaj auto (mislim da je tada imao 16 godina – dakle oko 1939.), stigao mu je sa privremenim tablicama (tipa 1+234A, 1939 iznad jedinice). U svakom slučaju u Jugoslaviji nije imao vozačku dozvolu, a da li ga je vozio — ne znam.

Inače u KSHS/KJ su se, po uspostavljanju jedinstvenog sistema, tablice menjale svake godine. Parnim godinama je godina izdavanja bila otisnuta ispod broja registarske zone (u plavom polju) a neparnim iznad njega.

Kad @motorista istrese iz rukava par tako nekih detalja za koje ne bi rekao da ih iko u Srbiji zna...

Hvala što deliš to i s nama.

Sent from my Mi A2 Lite using Tapatalk

Gezo, Motorista, hvala! Kao i obično, impresivna količina podataka!

Ja sam znao samo da su u Kraljevini Jugoslaviji tablice na levoj strani imale svetlo plavo polje u kojem je crveno bila ispisana godina i veliko belo centralno polje u sa crnim reg. brojem. Kao i da su bile izrađene od emajliranog čeličnog lima, što je nepotreban kvalitet s obirom da su se menjale svake godine.

Ali i šta je to za nekog ko je u ono doba mogao da kupi automobil. Možda bi ljude bilo sramota da se voze sa neemajliranim tablicama. Ili je država tek kasnije skontala da može da pelješi narod za tehnički i sa što jeftinijim tablicama.

Sent from my Mi A2 Lite using Tapatalk

Hvala, ljudi

O domaćim tablicama, imam utisak, još mnogo više zna izvesni Miloš iz Subotice. Zasigurno i o mnoštvu drugih tema. Oktanoglavac, sa kolekcijom registarskih, časopisa, knjiga... Mislim da ima auto-servis. Porazgovarali smo telefonom kada sam od njega izgubio licitaciju za neku stručnu literaturu. Ponudio mi je da mi pošalje kopiju, i to samo po ceni poštarine i fotokopiranja, ali mi je ubrzo otkazao telefon i izgubio sam kontakt.

Tek, Miloš ima impresivno znanje i “sa terena” o našim registarskim. Mene su više zanimali pravilnici, uslovi i tehnički crteži, nešto malo o istoriji somborske »Boje« (link ispod) i slično. Mada je cela oblast vrlo interesantna.

http://boja.co.rs/services/registarske-tablice/

Autor je dobronameran i lepo je pokušao da predstavi kakav je gigant Elektronska industrija nekada bila. Mada i tu ima da se kaže još mnogo toga, a takođe su se proizvodile i kompleksnije i značajnije stvari od par nabrojanih. Malo je zbrzano sve to napravio, mogao je naći slike par boljih i naprednijih proizvoda (npr. vrlo kvalitetne hi-fi komponente, neki moderniji televizor u boji, nešto od vojne komunikacione opreme, itd). Ne vidi se lepo na slici, ali zakleo bih se da je onaj strujomer Iskrin, a ne Ei. Ei jeste pravio strujomere i to čak i digitalne sa LCD ekranom mnogo pre nego što je to postalo standard u svetu. Ali Iskra je potplaćivanjem političara sebe "ugradila" u podzakonska akta i akta Elektroprivrede, i tako praktično postala monopolista za ovu oblast u celoj Jugoslaviji.

Teško da je uzrok propadanja nekakva industrijska špijunaža. Nije jasno rečeno ni o čemu je tačno reč. Ei jeste proizvodio PC kompatibilne, a sklapao i neke tada mnogo jače računare, ali to je mahom bilo po stranim licencama, a manjim delom domaći razvoj (matične ploče za PC jesu bile razvijene u samoj Ei!). Ono što je prikazano na slici je kućno-školski računar Pecom 64. Jeste proizvod Ei, ali nije ništa kompleksno, takođe je po stranoj (britanski Hong Kong) licenci i nije računar za iole ozbiljniju poslovnu primenu. Detalje o Pecom 32 i Pecom 64 računarima možete naći na internetu.

Ei je propao 1992. kada su rezolucijom 757 SB UN (od stalnih članica, samo je Kina bila uzdržana, ostale 4 su glasale za) uvedene ekonomske, političke, kulturne, sportske i sve druge sankcije SR Jugoslaviji (Srbiji i Crnoj Gori). Ovih dana je 30 godina od tog događaja, pokušaću da nađem tačan datum.

To je značilo da više nije bilo uvoznih sirovina i ubrzo je ugašena proizvodnja poluprovodnika - dioda, tranzistora, integrisanih kola (prvi mikroprocesor u Jugoslaviji je proizveo upravo Ei, 1985. godine) - što je bio i najvažniji i najnapredniji deo Ei-ja. Sami su proizvodili komponente za uređaje koje su pravili! To je u današnjoj Srbiji i ostalim ex-Yu republikama prosto nezamislivo i deluje kao naučna fantastika. Komponente su uglavnom bile po Siemens i Philips licencama, standardne "evropske", i ogroman deo se izvozio. Gotovi uređaji su se prodavali na Yu tržištu, ali jedan deo se takođe izvozio. Sada ni to zbog raspada zemlje i sankcija nije bilo moguće.

Pogoni koju su proizvodili elektromehaničke i pasivne elektronske komponente su nastavili da rade duže. Koliko znam, danas pod markom Ei postoji samo fabrika žičanih-keramičkih otpornika. Takođe, preživela je i fabrika za proizvodnju štampanih ploča. Još za vreme SFRJ su proizvodili višeslojne ploče, ja sam sa njima direktno sarađivao pre 10 godina, vidim na sajtu da prate trendove. Link: http://eipcb.rs/ . Oni se koliko znam jedini nalaze u krugu nekadašnje ogromne fabrike (današnja adresa: Bulevar cara Konstantina 82-86, Niš). Autor video klipa je lepo rekao da je sramota na šta krug fabrike danas liči, sa prostorom iscepkanim na desetine lokala i firmica, od kojih se većina bavi stvarima koje nemaju veze sa elektronikom.

U sklopu Ei je bilo više naučno-istraživačko-proizvodnih instituta. "Iritel" iz Zemuna prati trendove i posluje i danas (u domaćim internet provajderima koristimo njihovu opremu): http://www.iritel.rs/ . Na istoj adresi je još poneka firma sa starom delatnošću, npr. http://www.eipionirukt.co.rs/ , ali se deo kruga nekadašnjeg velikog instituta, kao i u slučaju fabrike u Nišu, izdaje trećim firmama za nevezane delatnosti.

Fabrika elektronskih cevi i fabrika rendgen aparata (ono od čega je Ei i počeo) su preživele sankcije i nastavile da posluju do početka 2000-ih. Upitno je šta bi bilo sa rendgen aparatima, posebno kada su oprošteni dugovi Kubi i, čini mi se, Iraku. Ali elektronske cevi su danas jako skupa roba - iako su davno zastarele kao elektronske komponente, imaju svoje tržište za audiofilska hi-fi pojačala i još neke primene. Ei cevi su bile cenjene, više od onih iz ex-Varšavskog pakta i dobro su se prodavale na Zapadu. Ta fabrika je poslovala dobro, ali je jednostavno ugašena po diktatu "demokratskih" vlasti.

Aktuelna vlast nije pominjala vraćanje fabrike elektronskih cevi u život, ali je u izbornoj kampanji 2012. i jedno vreme po dolasku na vlast pričala o nečemu još ambicioznijem i boljem: obnovi proizvodnje poluprovodnika, odnosno čipova. Tim povodom je u junu 2013. u Petnici kod Valjeva održan naučni skup, na kome su se okupili sadašnji i bivši profesori elektronskih i elektrotehničkih fakulteta u zemlji, od kojih neki sada rade u inostranstvu, a neki su u penziji. Bili su prisutni i neki od još živih inženjera i naučnika koji su radili na razvoju u Elektronskoj industriji. Celoj stvari je pristupljeno ozbiljno, sa mnogo nade i volje da se proizvodnja čipova u Srbiji obnovi. Prezentacije sa ove konferencije možete videti ovde: http://ains.etf.rs/savetovanje.fabrika.cipova/ .

Bravo snork!

Obozavam tvoje tekstove

Svaka čast, milina za čitanje.

Sent from my LE2120 using Tapatalk

Odličan tekst @snork!

Nažalost, čak i činjenica da se poneko našao samo u Petnici da priča obnovi poluprovodnika je tužna. Skupili se ljudi stručni ljudi da pričaju na tu temu tu gde se deci drže predavanja, al ništa od toga kad se nije tu našlo i neko m*do marjanovo s parama ili da je u politici. Malo mi zvuči kao da je neko rekao "važi, idite tamo gde su deca pa to pričajte, tamo se pričaju bajke".

Hvala svima na komplimentima!


Potražio sam na sajtu UN, rezolucija 757 SB je doneta 30. maja 1992. godine. Evo ga tekst: https://undocs.org/Home/Mobile?FinalSym ... sted=False

a ovo su rezultati glasanja: https://digitallibrary.un.org/record/282794?ln=en

Od 5 stalnih članova samo je Kina bila uzdržana, a od 10 koji su u tom trenutku bili među nestalnim, uzdržan je bio samo Zimbabve.

Izuzetan tekst, @snork , hvala

Ovo me je podsetilo na jednu priču koju sam čuo u »14. oktobru« (naravno, u njoj nisam učestvovao). Malo mi je maglovita pa je zbog svega uzmite sa solidnom rezervom, kao da ste je čuli u kafani , ali se tiče upravo niške »Elektronske industrije«.

Navodno, »EI« je kupila licencu za novu liniju proizvoda koja je podrazumevala i potpuno novu tehnologiju — recimo da bi to mogli biti neki poluprovodnici, čipovi... nisam baš na svom u vodama elektronike. Tek, ugovor o istoj je potpisan u paketu i zaposleni te firme - u glavi su mi »Filips« i »Tošiba« ali nisam siguran pa ću je zvati preduzeće A - su proveli veći broj meseci u Nišu, tokom kojih su pustili u pogon nove linije, obučavali radnike »EI-a«, pomagali i vršili nadzor tokom probne i nulte proizvodnje i davali savete u vezi njenog daljeg rada. Tada je »EI« potpisao i ugovor o dugoročnim nabavkama sirovina za proizvodnju od zapadnonemačkog (u ovo sam siguran) dobavljača. Nemci su ponudili tada da prodaju »EI-u« laboratoriju za ispitivanje novih materijala i podrže pokretanje njenog rada, ali je cena od naše strane ocenjena kao previsoka i odlučeno je da se prijemi vrše isključivo na osnovu ugovora i preko atesta.

Uhodavanje proizvodnje je prošlo vrlo dobro, i nakon isteka ugovora o intenzivnoj tehničkoj podršci, zaposleni preduzeća A su napustili Niš. I u narednom periodu su procesi tekli prema planu.

Međutim, posle par meseci, počeo je da se javlja uvećani a zatim i veliki procenat škarta. Novoproizvedene komponente često nisu radile ili su otkazivale neočekivano brzo. Pokrenuta je interna istraga, sumnjalo se na nedisciplinu, zaobilaženje ili menjanje tehnologije, uslova, otkaz opreme... ništa, sve je naizgled bilo isto kao kada su tu bili ljudi iz preduzeća A. Broj neusaglašenih proizvoda je, pak, bio i preko desetak-dvadeset puta veći nego pre.

Polako se kristalisalo da je jedino što se nije moglo ispitati — polazni materijal. Novonabavljani, nakon potrošenih prvih tura. Međutim, postojeće laboratorije nisu bile opremljene za taj posao. Prosto, i drugim domaćim firmama koje su sarađivale sa »EI-om« je sve to bilo novo i nisu imale mogućnosti da utvrde kvalitet (vrstu) materijala ili barem ne sa dovoljnom tačnošću. Nišlije su potražile pomoć i drugih jugoslovenskih laboratorija.

U nešto što se možda može smatrati pretkom potonjih “kružnih analiza” je uključen i »14. oktobar«, koji je od polovine sedamdesetih intenzivno nabavljao i zanavljao opremu za ispitivanje materijala, najviše u funkciji postizanja i održavanja vrhunskog kvaliteta termičke obrade, ali i procesa rada novih sopstvenih fabrika odlivaka. Ja sam imao kontakta sa kvantometrom, »Lekom« (uređaj smo zvali po proizvođaču, ne znam formalni naziv) više uređaja za ispitivanje varničenjem, katalizom, luženjem, mikroskopima... od onoga bitnog za priču. Manje sam upućen šta se koristilo u ostalih sedam glavnih i ko zna koliko pogonskih laboratorija »14-og«. Mnogo kasnije sam stekao kompletniji uvid i mislim da smo mi i »Famos« imali jedna od većih ulaganja u laboratorijsku opremu za mašinogradnju u Evropi; kada su nabavljani strani delovi radi sečenja i poređenja sa domaćim, utvrdili smo da su - protivno stereotipima - Francuzi i Italijani u globalu najdisciplinovaniji po pitanju tehnologije dok Zapadni nemci šaraju, Ameri se najviše boje prskotina, da »Tatra« ima odličan kvalitet termičke obrade, ali da smo mi — najbolji. Elem, u priči su bile i druge kruševačke firme, tako da pretpostavljam kako je na nivou države barem pedesetak preduzeća kontaktirano u vezi problema.

Rezultat nije bio jednoznačan. Svako na svoj način je doprineo koliko je mogao, ispitivao metodama kojima vlada, utvrđivao pojedinačne nečistoće, uključke... ustanovljeno je da je materijal načelno taj koji je i poručen, ali da čistoća ne odgovara zahtevanoj. Nakon međusobnog uvida u rezultate i konsultacija, »EI« je odlučio da uvaži ovu “metodu pipanja” i uputi reklamaciju nemcima.

U odgovoru je dobavljač odmah prihvatio reklamacioni zahtev, uz primedbu (ili opravdanje) kako “nije informisan da Jugoslavija ima akreditovanu laboratoriju za ovu vrstu ispitivanja”.

Baš bih voleo da vidim komentare ako je još neko ovde upućen u ovu priču.