GARAŽA forum

Geza napisao:Zimi po kilogram jabuka svaki dan (nije greška)

A onda je vozio 2km u rikverc, vezanih ociju. Salim se malo.

Lako je Gezi, za sopstvenu upotrebu lepo obelezi sadnice, pa prska samo s'cim mora

pedja napisao: Kazu da NIKAKO ne treba koristiti koru limuna ili pomorandze u kolacima.

Kora i inace nije jestivi deo, baca se pa se i ne stavlja u kolace ili bilo gde.
Prosto baca se, kao i kora banana, lubenica i jos mnogo voca.

Slicno je i sa ljuskom jajeta itd.

Ne treba koristiti bas sve sto je dostupno za ishranu, nesto je potrebno i bacati.

Blago tebi ako ti baba nije stavljala rendanu koru od limuna u krofne i štrudle.
E da sam onda znao da je štetno. Ovako sam morao da jedem i ćutim.

Nije fora u tome sto je to kora - kao kora...
Fora je u tome sto se agrumi beru zeleni da bi stigli zreli na nase trziste, a u medjuvremenu se prskaju raznim hemikalijama vise nego komarci leti! Zbog toga nije preporucljivo jesti koru...
Ni moji nemaju obicaj da ribaju koru u kolace, eventualno mama stavi u slatko od sljiva par kolutova limuna...

pedja napisao:"juzno" koje se prska svim i svacim, kako bi doslo ko zna odakle i ostalo sveze u radnji jos neko vreme. Kazu da NIKAKO ne treba koristiti koru limuna ili pomorandze u kolacima. Kada se oljuste, do dubine od nekoliko milimetara ostaje oko pola

ljubitelj napisao: Kora i inace nije jestivi deo, baca se pa se i ne stavlja u kolace ili bilo gde.
Prosto baca se, kao i kora banana, lubenica i jos mnogo voca.

Kora limuna i pomorandže jeste jestiva i npr. u industriji se za proizvodnju džemova i marmelade koristi ceo plod, tj. upravo je kora bitna za dobar ukus.

Što se tiče voća namenjenog za direktnu konzumaciju, tačno je da je često konzervirano izuzetno otrovnim sredstvima (jedinjenja žive i sl), kako se ne bi pokvarilo u transportu. Ranije je važilo pravilo da ako ima proizvođačku nalepnicu na svakom plodu, kora jeste jestiva, inače nije. Ali bolje je čitati deklaracije na kutijama.

Ne znam da li znate ili da li je pisano na prethodnim stranama, ali kora kivija je zdravija od njega samog... I iako ima dlacice za koje mislite da su užas za usta, one se u ustima uopšte ne osete, ne znam ni kako ni zašto... Inače jedem kivi s korom već duže od godinu dana, da ne mislite da pričam napamet... Naravno, dobro ga operem pre jela, čak i sama voda poskida nešto tih dlačica s kore...

Uvek sam skeptican prema tim pricama o zdravosti kore nekog voca. Verujem u tu pricu ali samo za voce koje nije industrijske proizvodnje i koje nije spricano. Ovako kada znam da je 10x spricano, da je prskano ko zna cime za potrebe transporta... redovno cistim koru.

Aco, da znaš da si me prosvetlio ovom informacijom. Apsolutno svi koje znam, uključujući sebe samog, ljušte kivi.

Tapatalk HD

Texonja napisao:Kinezi brinu o svojim ljudima zna se kako, Rusi isto, a u Americi se zna ko pije to jeftino mleko, jede gmo, zuti paradajz, plavu lubenicu i ko zna sta , a opet zna se ko pije i jede organic i ostalo kvalitetno tj ko ima para da plati to.
Crnci, Meksikanci, Kinezi, sirotinja jede i pije sta je najjeftinije, a za tu grupaciju stanovnika zabole drzavu. Tim pre je vrhunski cinizam reci da "Obama pije mleko sa 0.5 aflatoksina". Jedino gluplje od toga je da "Jesic nije prao ruke pre analize mleka".

sent from my HTC Sensation

Iznenadio bi se koliko se rusi brinu o zdravlju. Mi smo za njih po tom pitanju ko za nas somalija.

Voće i povrće koje treba jesti s korom





KIVI
Dlačice na kori kivija su odličan antioksidans i nutricionisti veruju da ima supstance koje štite od raka, upala, alergija. “Kora kivija sadrži tri puta više antioksidanasa od ploda, a štiti i od stafilokoka i ešerihije koli”, rekao je doktor Merilin Glenvil bivši predsednik foruma za hranu i zdravlje u britanskom Kraljevskom udruženju za medicinu.
Kako ga jesti: Ako vam je kora kivija suviše tvrda, pokušajte da nađete “zlatni” kivi jer je žuta opna slađa i ima manje dlačica. Druga opcija je da u blenderu izmiksujete ceo kivi.

ANANAS
Ne paničite- tvrda opna ananasa je zdrava, a ne kvrgava kora. Pored mnogo vitamina C, prednost ananasa je u enzimu bromelain, koji rastvara hranu i brzo je šalje u digestivni trakt, pa tako štiti stomak. U opni ananasa ima dva puta više bromelaina nego u plodu.
Kako ga jesti: Pritisnite i zdrobite opnu i dodajte sok koji će je omekšati.

BROKOLI
Mali plodovi brokolija izgledaju privlačnije, ali postoje razlozi zbog kojih treba jesti i peteljke. “Peteljke brokolija su manje ukusne od cveta, ali u njima ima više kalcijuma i vitamina C”, kaže doktor Glenvil. U njima ima i mnogo vlakana, pa ćete duže biti siti.
Kako ga jesti: Iseckajte peteljke na tanke tračice i dodajte u propržen ili skuvan brokoli.

BANANE
Istraživanje s Tajvana je pokazalo da kora banane leči depresiju jer je puna seratonina, hormona koji je zadužen za dobro raspoloženje. Kora je dobra i za oči jer sadrži u sebi antioksidans lutein. On štiti očne ćelije od izlaganja ultraljubičastom svetlu, koje je glavni krivac za pojavu katarakte.
Kako ga jesti: Lekari savetuju da se kora prokuva desetak minuta i da se voda u kojoj ste je kuvali ohladi i popije, ili da se izblendira i popije.

BELI LUK
Kora belog luka u sebi sadrži šest različitih komponenti, tvrde japanski naučnici. Jedna od najvažnijih funkcija je usporavanje starenja i zaštita srca.
Kako ga jesti: Prelijte čen belog luka maslinovim uljem, pa grilujte zajedno sa hranom ili dodajte u jela spremljena u rerni.

CITRUSNO VOĆE
Kora pomorandže i mandarine su moćni antioksidansi koji se zovu super flavonoidi. Oni smanjuju nivo “lošeg” LDL holesterola, ali ne i “dobrog” koji nosi oznaku HDL. Antioksidansi iz kore su 20 puta moćniji od ploda. “Isto važi za svo citrusno voće. Bela opna sadrži visoku dozu pektina, a to je vlakno koje smanjuje holesterol i “naseljava” stomak “korisnim” bakterijama.
Kako ga jesti: Dodajte koru u kolače i “mafine” ili ubacite celu pomorandžu u sokovnik.

BUNDEVA, TIKVICA
Bogate su cinkom, pa su odlične za zdrave nokte i kožu, a sadrže i antioksidans beta karoten koji štiti od srčanih oboljenja i raka. I ne bacajte semenke jer su one pune Omega 6 i esencijalnih masnih kiselina koje održavaju vaš mozak zdravim.
Kako ih jesti: Operite bundevu ili tikvicu toplom vodom i pecite u rerni prelivene maslinovim uljem oko 20 minuta. Dodajte u supu ili salatu.

KROMPIR
Vežina ljudi zna da je kora krompira zdrava, ali malo njih znaju i zašto. Kora krompira veličine pesnice obezbeđuje polovinu magnezijuma, gvožđa, cinka i vitamina C koji su vašem organizmu potrebni u toku dana. “Krompir ima više vitamina C od pomorandže, pa odlično štite od prehlada”, kaže doktor Glenvil.
Kako ga jesti: Pecite ga ucelo prelivenog maslinovim uljem ili skuvajte i napravite pire ne ljušteći koru.


izvor ishrana.org.

E sad moje misljenje je da sve sa korom u savremenom drustvu prskanja i otrova SIGURNO ne moze biti dobro.

Ovo prolazi u uslovima da sam gajim banane, kivi u svom dvoristu, da znam da nije kontaminirano, i da nisam prskao...

p.s. ili uskoro ce zbog sirotinje da bude posebno zdrav krem sa smeca, stari tetrapaci su posebno kaloricni a najveci antioksidant je staro pakovanje od jetrene pastete

Bananu kora stiti od ameba, a jesti koru ne bih probao ni u ludilu pogotovu kada su u pitanju crvene banane.
Neki propagiraju i da je zdravo jesti koku, zvakati list ali ja nimalo ne verujem u te price iako sam video uzivo mnoge da konzumiraju biljku koku.

Povrce i voce koje nema koru kao zastitu je uglavnom podlozno visokim rizicima pa se ispire hemikalijama koje neutralisu mikroorganizme, kao sto je npr "Milton" koji sluzi za dezinefekciju salata, kupusa i ostalog povrca koje raste direktno iz zemlje.

To narocito vazi kao obavezno tamo gde je klima takva da nema ostre zime, pre svega u tropima.
Kada bi videli sta se koristi na plantazama ne bi kora bila privlacna za jelo.

Ja licno i svi koje znam ne jedu kore, korenje, alge i slicno a izbegavam sumnjivo deklarisane industrijske proizvode gde se ne koristi cist plod vec zamesaju i otpaci ili ima previse raznih vestackih aroma, emulgatora i svakakvih cudesa moderne hemije.

superboss napisao:Pa nije, ovako kako se izrazavaju je mnogo nerazumljivije. U istom tekstu znaju da napisu 0,05, pa onda se izraze u mikrogramima/kg...

Nasem prosecnom coveku dovoljno da ne razume nista. Sem da ce da crkne za dan dva, ako popije litru mleka.

Ovo sa pesticidima je mogla samo Delta da uradi, naravno uz par većih proizvođača. Imajući u vidu da je prošlogodišnji rod bio katastrofalan, sigurno su preterali u zaštiti jabuka, da bi sačuvali ono što je ostalo na drvetu. Rusi su debelo zaobišli kupovinu kod malih proizvođača, jer su količine bile nedovoljne za njihove potrebe.