GARAŽA forum

e da, uz intesa hit tekuci racun se ne naplacuje provizija za on line placanje

snork napisao:Slanje izvoda, obaveštenje SMS-om, sve se to naplaćuje (i obično čoveka inicijalno prijave za te usluge, iako ih nije tražio, pa se posle nateže sa njima da ga odjave).

Zavisi
Ja sam za sve zivo morao posebno da se prijavljujem, iako sam (odavno) presao na taj HIT racun u Intesi.

nuk je dobro naveo da za online placanja nema provizije (mislim da je u pitanju do pet placanja u mesecu). Isto tako, ukoliko imate racun u Intesi, provizija je manja, ili je nema uopste za struju (kao i u jos nekim bankama i posti).
Od kada sam zapretio i njima i Delta Generaliju, vise me ne zovu da nude kredite i osiguranja, tako da smo sada u miru

Dakle: Banca Intesa
Dobre strane:
- Hit racun u koji je uracunato: E-banking (Intesa Online, koji meni zavrsava posao), Intesa Mobi + telefonsko bankarstvo, MasterCard (ipak, to je poseban MC, cak nije ni onaj standard osnovni, sto vam naravno nece reci), Maestro, Dina, Amex Blue (prvo je clanarina bila besplatna u prvoj godini, sada je valjda uvek, ali je nisam izvadio), Osnovno zdravstveno osiguranje (Generali, sitno, nadam se da nece zatrebati nikada, ali eto i to je bolje nego nista, a sto je dzabe... ), trajni nalozi za placanja, dozvoljeni minus (koji sam ukinuo sam sebi), poseban EUR kurs (a redovan im je ionako previsok )...
- Odlicna podrska u callcentru sa obzirom na one po ekspoziturama.
- Mnogo, ali mnogo ekspozitura i bankomata. Mislim da intesa ima ekspozitura vise nego bilo koja druga banka bankomata. Samim tim, mislim da imaju bankomata vise nego sve ostale banke zajedno
- Radno vreme ekspozitura je cesto i do 19/20h (u DCu i do 22h, svakim danom), tako da se lagano moze stici i obaviti sta ima


Lose strane:
- Prilicno neobavesteni i nestrucni salterski sluzbenici (cast pojedinima); doduse, ni u drugim bankama nije nesto sjajna situacija. Svako pitanje koje nema veze sa uplatom/isplatom ce se skrenuti na savetnika. MIslim da i na pitanje "izvinite, koliko ima sati" sledi odgovor: "idite kod savetnika". Uglavnom, sva bitnija pitanja resavam sa Callcentrom, jer ovima nista ne verujem, a callcentar se pokazao kao "ispravan" u 99% situacija. Jednom sam cak pojasnjavao salterusi sta treba da uradi, da bi me na kraju pitala "a vi se razumete u ove stvari?", misleci na softver koji koriste... Ne, u vas softver se ne razumem, ali logika je keva
- Imali su par gafova, a sto je najgore, nisu hteli da priznaju gresku
- SMS obavestenje radi samo za uplate na racun


----------
Sa ostalim bankama nisam imao neka iskustva, osim sto sam ponekad platio neki racun.
Imao sam kreditne kartice u nekadasnoj Zepter banci (sad OTP), kao i u EFGu. Obe su koriscene za sta je trebalo i ugasene, sa tim sto je gasenje kartice u EFG banci bilo smehotresno iskustvo.

O ostalim bankama sam cuo samo ruzne stvari. Ne zato sto su pod obavezno lose banke, vec zato sto ljudi uglavnom prenose samo negativna iskustva u vezi sa svojim bankama. Raiff ubedljivo prednjaci po losim iskustvima ljudi koje znam, a da imaju racun tamo. Nekada bas i ne razumem njihov mazohizam

al nahvaliste tu intesu...
salim se, i ja imam racun kod njih, u pocetku jer je glavni racun poslodavca kod njih, a posle se ispostavilo da je prakticno, jer imaju najvise ekspozitura ( nesto preko 200 ako se ne varam ) i bankomata...
generalno moji zahtevi prema svakodnevnom bankarstvu nisu preveliki, deo placanja obavim karticom ( master ) a deo keshom, on line ne koristim iz licnih razloga ( nemam neko poverenje bas ) i to je to...
imao sam stednju u raznim bankama, kao i kredite, za sad nisam imao losih iskustava sto se tice samog poslovanja banke, nijedne, pa ni famoznih grckih...
u intesi me povremeno nervira guzva ( jednom u par meseci moram ponesto da zavrsim i nacekam se kao debil, mada sam i to uspeo da resim u poslednje vreme ). racune placam u principu u pbb, gde nikad nema nikog a mislim da im provizija nije velika...

Utisci i mišljenje o Eurobank EFG? Daju zanimljivu štednju na 3 meseca, valjda nisu u fazonu: Take money and run!

Borba za zaradu: Banke ubeđuju klijente da sa fiksne kamate pređu na promenljivu

Pojedine banke ovih dana građanima nude prelazak s fiksne kamatne stope na promenljivu kamatnu stopu za stambene kredite u otplati. Činjenica je da im u ovom trenutku nude povoljnije kamatne stope za otplatu postojećih kredita.
Fiksna kamata je skuplja, ali obezbeđuje predvidivost tokom celog perioda otplate

Međutim, pre nego što donesu odluku, klijenti bi morali da imaju u vidu da su vrednosti libora i euribora bile na minimumu i da su sve tendencije da će u budućnosti rasti, što bi dovelo i do rasta rata u evrima.

Početkom primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga 5. decembra prošle godine, uslovi svih kredita u otplati morali su da budu vraćeni na prvobitno ugovorene. Više nema ni nedoumica na osnovu čega banka menja kamatnu stopu, a termin „promena kamate na osnovu poslovne politike“ otišao je u istoriju.

Međutim, banke ne miruju. U borbi da dugoročno očuvaju svoju zaradu, sada klijentima nude mogućnost prelaska s fiksne na varijabilnu kamatnu stopu za ranije uzete stambene kredite koja, kada se pogleda računica, trenutno jeste povoljnija. Ali moraju se uzeti u obzir i potencijalni rizici.

• NBS: Prosečna marža iznosi 4,8 odsto
  Prosečna kamatna marža za stambene kredite, prema poslednjem izveštaju Narodne banke Srbije, iznosi 4,84 odsto. Raspon u iznosu marži, u trećem kvartalu prošle godine, iznosio je od 1,66 odsto do čak 8,98 odsto. Najveći broj banaka, njih 13, koji odobrava stambene kredite zaračunavao je maržu od četiri do šest odsto.

- Banke su po novom zakonu bile prinuđene propisom i pojedinim članovima da primene određene formule kada je reč o varijabilnoj kamatnoj stopi. Takođe, one su morale da pošalju anekse ugovora klijentima i da ih primene automatski u skladu sa zakonom. Mnogima od njih taj povratak na prvobitne uslove nije išao u prilog, pa su se zato dosetile da sada ponude druge uslove. Klijenti moraju da imaju u vidu da je to ponuda, a ne obaveza, koja može da se veže za lošiji aranžman nego što im pripada po zakonu. Zato treba biti oprezan i razmotriti sve dugoročne efekte i rizike koji se preuzimaju, pa tek onda doneti odluku - upozorava Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.

Dva osnovna rizika kod svakog zaduživanja su: kamatni (kod kredita s promenljivom kamatnom stopom) i valutni (svako eventualno slabljenje domaće valute u odnosu na evro ili franak povećava ratu u dinarima).

Na primeru to izgleda ovako. Trenutna fiksna kamatna stopa za postojeći stambeni kredit je 4,4 odsto. Banka sada nudi promenljivu kamatu koju čini marža od 3,65 odsto i libor 0,15 odsto. Odnosno ukupno 3,8 odsto. Naravno, to je povoljnije od prvobitnog uslova kada je kamata bila veća za 0,60 procentnih poena. Ali reč je o trenutnim uslovima, zato i treba obratiti naročitu pažnju i imati na umu dugoročnost.

- Na ovaj način banka zapravo želi da zaštiti svoju zaradu od očekivanog rasta libora u narednom periodu, tako što bi rizik povećanja libora prebacila na klijenta. Deljenjem kamatne stope na fiksni, koji čini marža od 3,65 odsto i varijabilni deo, odnosno šestomesečni libor za franke, trenutno 0,15 odsto, banka zapravo osigurava vrednost svoje zarade, koja bi konstantno iznosila 3,65 odsto, za iznos marže - kaže Dejan Gavrilović iz Udruženja bankarskih klijenata „Efektive“.

U slučaju fiksne kamate i rasta euribora ili libora, banka bi bila na gubitku.
Konkretno, u slučaju da libor nastavi da raste, a istorijski pokazatelji govore da je njegova maksimalna vednost u poslednjih pet godina bila i do skoro tri odsto, korisniku koji bi prihvatio predlog banke ukupna kamata bi porasla za 3,65 odsto plus tri odsto. Ukupno 6,65 odsto.



Ako bi libor dalje rastao, a kamata ostala na fiksnom nivou, sadašnjih 4,4 odsto, jedini gubitnik je banka jer bi joj se učešće zarade u ukupnoj kamati rastom libora smanjilo. Koliko se u sva tri scenarija menja rata, najbolje se vidi u tabeli.

Izvor: Blic

Pa ko bi prihvatio promenljivu kamatu - da otplaćuje kredit, a da ne zna koliko će morati da plati u budućnosti? Možda neko ko voli da se kocka i rizikuje. Mislim da je fiksna kamata ipak bolja, pa makar bila u startu viša. Naravno, kao što sam ranije napisao (to je rekao neki američki ekonomista-nobelovac, ne mogu da se setim imena): ako ikako možete, ne zadužujte se uopšte. Umesto trošenja unapred, bolje je prvo štedeti, pa onda trošiti. Neka banka plaća kamatu vama, a ne vi njoj. Jedini zaista opravdani kredit je onaj za stan, jer je neizvodljivo štedeti 20 ili 30 godina da biste ga kupili (gde da živite u međuvremenu).

dragan napisao:al nahvaliste tu intesu...

Intesa možda jeste najjača strana banka kod nas, ali evo jedne zamerke: Aplikacija za e-banking koristi VBScript, pa radi samo u Internet Exploreru!!! Kada sam pre 10+ godina koristio njihove usluge, imao sam Windows, pa mi nije bilo teško da povremeno uđem u IE (iako sam i tada koristio Netscape, a posle Firefox). Međutim, vidim da oni i dalje imaju isti sistem, a ja sam odavno prešao na Linux. Tako da bi im sada to bio veliki minus u mojim očima. Generalno, kada su web aplikacije u pitanju, volim kada poštuju standarde i rade na svim browserima. Vezivanje za jednu tehnologiju i jednog proizvođača je uvek loše, jer smanjuje broj potencijalnih klijenata. Npr. meni bi ovo sada bio dovoljan razlog da se odlučim za neku drugu banku.

Kad vec pominjete te kamate da pitam ja nesto.
Imam kredit kod kog je jedan fiksiran (valjda onaj baknarski deo) i deo koji je promenljiv i zavisi od euribora.
E sad mene zanima jedna stvar (Ogi garant zna, on je bankar )
Ovo sad sto je bilo po novom, da banke moraju da fiksiraju kamate ....
Gde sam tu ja sad? Meni sada salju svaka tri meseca neke obracune, po kojima vodim kolika ce mi rata biti naredna tri meseca. I koliko vidim i dalje nije fiksna, nego se menja u zavisnosti od euribora.
Jel to ok?

jeste ok, fora je da su i tu bancinu marzu menjali, tj povecavali kad je pao euribor jer im nije bilo dosta kinte ( padale su i rate ), pa su to zabranili na taj nacin...

snork napisao: Aplikacija za e-banking koristi VBScript, pa radi samo u Internet Exploreru!!! Kada sam pre 10+ godina koristio njihove usluge, imao sam Windows, pa mi nije bilo teško da povremeno uđem u IE (iako sam i tada koristio Netscape, a posle Firefox)..

Takođe i NLB LHB banka... 'bo ih IE

Kad je već tema o bankama, da pitam nešto malo specifično:
U kojoj banci i kakav tip štednje se može otvoriti za decu, imaju deca par stotina evra štednje?

Znam da se u Hipo banci može otvoriti dečija devizna štedna knjižica. Kamata uopšte nije loša s obzirom da depozit nije oročen i da je dostupan uvek, kamata po viđenju, što bankari kažu.

edit:

Hvala na info, inače dobar im je reprezentativni primer sa ulogom od 10.000e krajnje primeren...
Edit: to ih je, pored ostalih stvari što znam o njima odmah eliminisalo

Zna li neko da li rajfajzen ima tako neku uslugu?

Sve banke imaju slicne ponude, samo treba razmotriti koja odgovara (mislim, koja ima najvecu kamatu )

Uglavnom, i ukoliko se sredstva oroce, mogu ce je podici ih pre isteka roka orocenja, ali uz obracun kamate na neorocena sredstva. Dobra stvar je i da se na racun moze uplacivati novac po zelji, kad god i koliko hocete.
Primer Intesa

Treba razmisliti i o zivotnom osiguranju/stednji za skolovanje. Ko je u mogucnosti, moze deci da uplacuje ugovoreni iznos, koji ce kasnije (kada napune 18/19god) biti isplacivan tokom studija 4/5/7 godina, kako se dogovori (naravno, od roka isplate zavisi i visina premije).

jaksa napisao:Hvala na info, inače dobar im je reprezentativni primer sa ulogom od 10.000e krajnje primeren...
Edit: to ih je, pored ostalih stvari što znam o njima odmah eliminisalo

Evo, u Pedjinom primeru su stavili 5.000€, ako ti nešto znači.

jaksa napisao:Zna li neko da li rajfajzen ima tako neku uslugu?

http://www.societegenerale.rs/fileadmin ... 122011.pdf