GARAŽA forum

Kotez je ruzan za mene - tacka. Manji deo (dijamant/romb, ako se pogleda GEarth) je kao planski gradjen, ostalo je haos. I to planski gradjeno je ocajno, los kvalitet gradnje, kao centar 2 u Borci. Dobar drugar mi zivi malo nadomak tog centralnog dela Koteza i koje su to muke bile sa infrastrukturom. Cesto prodjem kroz Kotez biciklom i mislim da ne bih tamo ziveo, osim da me strasna muka ne natera.

Roma ima koliko ti volja, posebno deo od poslednje stanice, ka nasipu/Dunavu. Nisam rasista, da me ne shvate ljudi pogresno. Ziveo sam okruzen njima, kasnije se druzio sa nekima, igrao basket svaki dan... Ipak, verujem da bi vecina, ako vec bira, zivela negde gde ih je manje, da tako kazem. Drugi, veci problem, ako se nesto drasticno nije promenilo, predstavlja delikvencija, kako ti rece. U srednju sam isao sa Kotezancima, ortak mi zivi tamo, dosta komsija je odraslo ili dugo zivelo u Kotezu. Po njihovim pricama i ostalom sto cujem, jednostavno bih preskocio Kotez u izboru destinacije za zivot. Nije na drugim mestima mnogo bolje, svuda ima dobrih i losih primera. Ipak, ne vidim prednosti zivota u Kotezu, osim relativne blizine gradu i jeftinog kvadrata. Te dve stvari ne idu zajedno, osim ako nesto debelo nije u redu, sto dovoljno govori.

U svakom slucaju, Borca je (vecim delom) velegrad za ostala naselja na levoj obali Dunava. To ne govorim samo zato sto zivim u istoj, vec je to jednostavno tako. Radije bih ja odavde na neko brdo, tipa Kumodraza, ali jbg Krnjaca ima lokaciju, ali je jednostavno ubi zemljiste (koje vecinom pripada vodoprivredi/srbijavode, ili kako se vec zove), podzemne vode, kanali, komarci...

paja napisao:Užasno mi je žao što ne postoji adekvatna infrastruktura koja bi omogućila kvalitetan život u prigradskim naseljima.

To je poenta. Jako je malo lepih a "pristupacnin" BG naselja za zivot u kuci.

pedja napisao:Tako je i sa raznim prigradskim naseljima. Gradio ko je gde stigao. Niko nije mislio da treba mesta za kanalizaciju, put, vodovod...

Divlja gradnja je i shebala Beograd i od jednog pristojnog srednjeevropskog grada napravila bliskoistocnu pripizdinu.
Borca jos i nekako ali je npr. Kaludjerica favela na balkanski nacin.
O "poludivljoj" gradnji u centru u obliku jeftinih a funkcionalnih ruznih zgrada (sto rece onaj u Vratice se rode) necu ni da pricam.

methane.master napisao:O cenama nekretnina u BG, što je negde čini mi se Floyd pomenuo, i ja mislim da su preterane, ali to je zakon ponude i potražnje. Svi kukaju na krizu, ali očigledno cene slabo dole.

Pa kad svi hoce u BG...koji ce izgleda i biti ona cuvena kruska
Licno znam par ljudi koji su hektare vrhunske zemlje zamenili 50-60 kvm lose gradnje u BG.
Tu su i stotine hiljada izbeglica od kojih je ogromna vecina birala potez BG-NS.

Beograd je prenaseljen,ili mozda bolje reci neuravnotezeno naseljen.Slazem se da je bolja infrastruktura da bi bilo svima bolje,i onima koji ostanu u gradu i onima u prigradskim naseljima.Gledao sam negde cak i manja sela po EU imaju objekte za edukaciju ( skole i tako to ) i zdravstvo i normalnu infrastrukturu.A kod nas...

Manji deo (dijamant/romb, ako se pogleda GEarth) je kao planski gradjen, ostalo je haos.

U pravu si, ali u odnosu na druge delove grada (Kaluđerica, Mokri Lugovi, Višnjica, delovi Medaka, dalji Miljakovac, itd...pa i na Borču i Krnjaču) je bolje projektovan, a taj "planski" deo izgleda dosta fino zamišljeno - relativno široke senovite ulice sa dvospratnicama, dovoljno mesta za parking...nije to loše zamišljeno, naravno jeftino je izvedeno.

I to planski gradjeno je ocajno, los kvalitet gradnje, kao centar 2 u Borci. Dobar drugar mi zivi malo nadomak tog centralnog dela Koteza i koje su to muke bile sa infrastrukturom.

To nije sporno, ali to ne spada u prirodnu lepotu nekog kraja. Kotež je sirotinjski deo grada, a cela priča je i počela mojom tvrdnjom da ima lošu infrastrukturu. To je deo grada gde još nema centralnog grejanja. I Tara je mnog lepša od Kopaonika, ali ima lošiju infrastrukturu.

Roma ima koliko ti volja, posebno deo od poslednje stanice, ka nasipu/Dunavu. Nisam rasista, da me ne shvate ljudi pogresno. Ziveo sam okruzen njima, kasnije se druzio sa nekima, igrao basket svaki dan... Ipak, verujem da bi vecina, ako vec bira, zivela negde gde ih je manje, da tako kazem.

Znam da ih ima, ali da li znaš da Romi smatraju Kotež (pre svega zbog Džeja) svojim Dedinjem i tamo bogatiji imaju kuće, dok ovi "slabostojeći" su u Krnjači.

Drugi, veci problem, ako se nesto drasticno nije promenilo, predstavlja delikvencija, kako ti rece. U srednju sam isao sa Kotezancima, ortak mi zivi tamo, dosta komsija je odraslo ili dugo zivelo u Kotezu.

Isti je kriminal, ništa veći ni manji nego po drugim siromašnijim delovima grada, a ti likovi iz dosade jednog dana prave gluposti po Borči, drugi put Kotežu, treći put...

Ipak, ne vidim prednosti zivota u Kotezu, osim relativne blizine gradu i jeftinog kvadrata. Te dve stvari ne idu zajedno, osim ako nesto debelo nije u redu, sto dovoljno govori.

Ja sam pričao o potencijalu Koteža, a prednosti nema zbog mana koje smo spomenuli. Kao što Ada Huja ima potencijal, a sada je ruglo.

U svakom slucaju, Borca je (vecim delom) velegrad za ostala naselja na levoj obali Dunava. To ne govorim samo zato sto zivim u istoj, vec je to jednostavno tako.

Jeste, ali ne znači zbog toga da je lepa. Ok, ti je voliš i to je drugi osećaj. Urbanistički je vrlo nekoherentna.


Što se tiče infrastrukture Beograd je prenabudžena kasaba. Njegov urbanizam vuče koren mnogo više od orijentalnog nego od evropskog, austrijskog pre svega, mada ima i tih elemenata. Beograd, sem Novog Beograda nije projektovan da bude veliki grad i to je problem, ali to je česta pojava u siromašnim zemljama sa dominantnom prestonicom. Jednog dana krenuće prirodom stvari kontra proces.

starac vujadin napisao: Jeste, ali ne znači zbog toga da je lepa. Ok, ti je voliš i to je drugi osećaj. Urbanistički je vrlo nekoherentna.

Ne volim je nesto posebno. Nisam ja neki lokal patriota. Ipak, stara Borca je vojvodjansko naselje, pod pravim uglom ulice, po PSu, ladovina... Centri 3,4,5 su noviji i lepsi, uredjeni, po planu. Centar 1 i 2 su stariji i losiji. Ostalo (Popova Bara, Pretok, Zbeg...) je gradjeno po sopstvenoj volji. Ipak, radi se dosta, kanalizacija uvedena, rade se ulice, dobismo jos jednu skolu. Ima mesta za igranje, deca mogu lagano na ulicu, negde postoje i biciklisticke staze, uz pesacke.

Daleko je ovo od idealnog, ali da je blize gradu (bar planski gradjen deo, koji je dosta veci od Koteza) bilo bi totalni ful. S'd kad Kinezi opale most, Novi Novi Beograd is in da haus! Samo da se Pancevac ne srusi u medjuvremenu (i da dobijeno opstinu)

Uglavnom se slazem sa starcevim pisanijem. Sve je to isto ili slicno.

TT

Vi to racunate u Beograd?

A sta znam.
Pise na licnoj, a imamo i GSP (vise linija)

Milos napisao:Beograd je prenaseljen,ili mozda bolje reci neuravnotezeno naseljen.Slazem se da je bolja infrastruktura da bi bilo svima bolje,i onima koji ostanu u gradu i onima u prigradskim naseljima.Gledao sam negde cak i manja sela po EU imaju objekte za edukaciju ( skole i tako to ) i zdravstvo i normalnu infrastrukturu.A kod nas...

Upravo to...
Nije problem stanovnistvo Beograda vec to sto rast stanovnistva nije pratilo prosirenje infrastrukture.
Sad je vec toliko gresaka napravljeno ilegalnom gradnjom da je pitanje da li ce to ikada moci da se popravi.

starac vujadin napisao:Što se tiče infrastrukture Beograd je prenabudžena kasaba. Njegov urbanizam vuče koren mnogo više od orijentalnog nego od evropskog, austrijskog pre svega, mada ima i tih elemenata. Beograd, sem Novog Beograda nije projektovan da bude veliki grad i to je problem, ali to je česta pojava u siromašnim zemljama sa dominantnom prestonicom.

Kratko i jasno
Mada bi sve mozda i ispalo dobro da je neko skolovan planski prosirivao grad a ne priuceni dundjeri...

Ma nama treba neko kao sto je bio Osman (Haussmann) za Pariz,realno na vreme napravio prostor za sirenje grada.

Floyd napisao:Mada bi sve mozda i ispalo dobro da je neko skolovan planski prosirivao grad a ne priuceni dundjeri...

Nisu u pitanju samo zelje i znanje, vec i mogucnosti.
Dakle, da je bilo para, ili da se manje kralo, zavisi kako ko gleda.

Ako ikada dozivimo spoljni prsten oko BGa (u punom profilu, sa svim mostovima), te reorganizovan transport unutar grada (metro), onda staro jezgro grada moze da zivi i ovako, bez preteranog/tranzitnog saobracaja. To je prica milion puta sazvakana i sada je ne vredi opet siriti... Je*iga, nisu Turci racunali da ce grad ovoliko narasti

Nisam neki zaljubljnik ideje metroa u Beogradu. Prvo, gradnja metroa u Beogradu u ovom trenutku je užasno skupa. Beograd nema "katastar podzemlja" i kad se krene u kopanje nikad se ne zna na šta se može naići, a to poskupljuje i produžava gradnju. Zatim, ozbiljne studije pokazuju da bi samo jedna linija bila ekonomski opravdana. Mislim da sa gradnjom predviđenih mostova, dovršavanjem spoljnog prstena i pametnim korekcijama saobraćaja (mislim pre svega na proširivanje i regulisanje uskih, a jako prometnih ulica koje povezuju neke delove grada (Pop Stojanova, Save Maskovica, M. Gregoran, V. Stepe (da se stave šine na sredinu), itd...pravljenjem ispusta za GSB), možemo da rešimo problem za jedno duže vreme.

Nema nista od metroa u BG...
Oni ne mogu da srede mnogo banalnije stvari (npr. izmestanje stanice i sredjivanje onog rugla u centru grada) a pustaju neke filmove o metrou

Pop Stojanovu mi ne dirajte dok mi dete ide tu u obdanište.

Slažem se da su najveći problem uske ulice u starom delu grada. Prva je Mekezijeva, al njoj nema pomoći.

Floyd napisao:Nema nista od metroa u BG...
Oni ne mogu da srede mnogo banalnije stvari (npr. izmestanje stanice i sredjivanje onog rugla u centru grada) a pustaju neke filmove o metrou

Na metrou vec imaju racunicu koliko ce ko da zaradi, pa ce progurati...

Beogradski vidikovac na koji su svi zaboravili

Koliko je elita osamdesetih godina, pa i kasnije, bila odvojena od naroda, tako je i restoran na vrhu Geneksovih kula ostao nedostupan za “običnog” čoveka ili turistu. Pristup 35. spratu Zapadne kapije Beograda imali su samo odabrani, oni koji su poput malih bogova sigurno uživali u osećaju da i imaju Beograd na dlanu. Danas niko nema tu privilegiju, a pitanje je da li će je i ko imati u budućnosti.

Ceo grad kao na dlanu: Pogled s vrha kula
Do tog 35. sprata, kažu, nije stigao samo Tito. Gosti su bili poslovna elita i vrh partije, uticajni, ugledni i poznati ljudi tog vremena.

- Meni se učinilo povoljnim kada se kao kupac kule namenjene kancelarijskom prostoru pojavio “Geneks” jer se bavio i hotelijerstvom i što će napraviti doživljaj za Beograđane. Neprijatno mi je i nisam voleo što je restoran ostao zarobljen u vlasništvu “Geneksa”. Pokušavao sam da ih ubedim, ali je tadašnjim rukovodiocima bilo bitnije da restoran bude samo za njihovu prezentaciju - kaže arhitekta dr Mihajlo Mitrović, graditelj kula poznatih kao Zapadna kapija grada.

Zadatak je bio da projektuje građevinu pola stambenu, pola poslovnu, a projektom iz 1977. dao je rešenje sa dve kule koje bi dve funkcije razdvajale, ali bi ostale spojene u podzemlju i krovu. Kule bi na vrhu povezivali pasarela i restoran i rotirajući vidikovac kakav je postojao u mnogim evropskim gradovima.

Osmatračnica za predsednika SAD
- Nisam u programu imao nikakav restoran. U toku izrade sam došao na ideju da je takvo mesto pogodno za zgradu koja bi markirala Beograd. Odlučio sam da podignem visinu i postavim rotirajući restoran. Koliko je ta tačka bez presedana, potvrđuje i to što su nedelju pre dolaska predsednika SAD Džimija Kartera specijalne ekipe okupirale gornji deo, odakle su imale i ceo pregled kretanja predsednika - kaže arhitekta dr Mihajlo Mitrović.

Poznat je restoran na vrhu pilona Novog mosta u Bratislavi, sagrađen 1972, a prvi rotirajući restoran u Evropi, „Piz Gloria“, dovršila je ekipa filma “U službi Njenog veličanstva“. Oni su scene snimali na švajcarskom planinskom vrhu Schilthorn, koji je i postao poznat kao Planina Džejmsa Bonda. Atrakcija planine, pomenuti restoran, otvoren je 1969.



Restoran u brojkama
1. Kule su visoke 117,76m
2. Restoran je na 35. spratu
3. Prostire na 250 kvadrata
4. Ima 45 mesta za sedenje
5. Enterijer renoviran 1988. godine


- Tehničke detalje smo i uzeli od Minhena i sve što je bilo potrebno za rotaciju je izgrađeno. Ali, nije ugrađen krajnje jednostavan mehanizam koji imaju sva ozbiljnija pozorišta. Niko do sada nije pokazao interes, a tu cena nije presudna - ističe dr Mitrović.

Nameštaj za restoran na vrhu kula, otvorenih 1980, kupljen je u Danskoj, a arhitekta kaže da je kao projektant “sto puta“ bio gost 35. sprata na kome su i usluga i hrana bili vrhunski.

- Restoran poslovnog tipa tada čuvenog “Geneks“ sistema prestao je da radi po bombardovanju, a i danas imamo zahteve mnogih koji žele da odavde pogledaju panoramu Beograda. Nažalost, vreme nam nije bilo naklonjeno. Lepe vesti su da će proraditi sat koji je nekada pokazivao vreme, temperaturu i oznaku “Geneks“, što je zajednički posao opštine Novi Beograd i grada - kaže Ljiljana Stoiljković, direktor “Generaleksporta” u restrukturiranju, u čijem je vlasništvu i dalje deo Zapadne kapije.

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/397153 ... zaboravili