GARAŽA forum

^^^





ural i kamaz su terenski nenadmasni, bilo gde, na kugli

Ah ti prljavi rusi

http://www.youtube.com/watch?v=wxTVPmKFT3M

Što ne voziš rusku verziju Opela?

Orao juče prvi put poleteo posle šest i po meseci

BEOGRAD – Nakon pauze od gotovo šest i po meseci juče se na nebu iznad batajničkog aerodroma i okoline mogao videti jurišni avion Orao, a kako saznajemo, reč je o remontovanom dvosedu NJ-22 koji je započeo probne letove.

[/quote]

Podsetimo, Orlovi su bili prizemljeni od 15. novembra prošle godine kada se blizu aerodroma Lađevci srušio avion kojim je pilotirao pilot major Pantić. To je bio treći udes ovog tipa aviona u poslednjih šest godina a uzrok pada do danas nije zvanično saopšten. Jedinu informaciju koju je odmah nakon udesa saopštio Načelnik Generalštaba je da mu je pilot rekao da su otkazale komande.

Kako Tango Six takođe saznaje, zabrana letenja za Orlove skinuta je pre izvesnog vremena i uskoro se može očekivati početak letenja sa aerodroma Lađevci, gde se bazira 241. lovačko-bombarderska avijacijska eskadrila ’’Tigrovi’’, 98. vazduhoplovne brigade.

Takođe, u Vazduhoplovnom Zavodu ’’Moma Stanojlović’’ nalazi se još nekoliko aviona ovog tipa čiji je remont u toku. Narednih godina oni bi trebalo da popune eskadrilu u Lađevcima i tako ojačaju jurišnu komponentu avijacije V i PVO. Zbog toga što još uvek nema ozbiljnih i jasnih naznaka o nabavci novih borbenih aviona a i usled veoma loše ekonomske situacije, Vojska Srbije će u narednih nekoliko godina (a možda i duže) morati da se oslanja na ono sa čime raspolaže. Čak i ako bi se uskoro i naručili novi višenamenski borbeni avioni, oni najverovatnije ne bi stigli u skorijoj budućnosti. Barem ne pre dve do četiri godine.
http://tangosix.rs/2014/30/05/orao-juce ... po-meseci/

Војска у ванредној ситуацији
Вода и небо
http://www.politika.rs/rubrike/Tema-ned ... bo.sr.html

Амфибије су се показале као ефикасно средство за евакуацију становништва (Фото Ројтерс)

Да ли знате да земља Србија већ седам дана нема праву заштиту свог ваздушног простора? Наиме, немамо акумулаторе за стартовање ловачких авиона „миг 21” и „миг 29”, па ако би, рецимо, у наш ваздушни простор ноћу улетео некакав отети авион ми немамо чиме да га пресретнемо и присилимо на слетање. Апарати „орао” и Г-4 немају радаре и у те сврхе не могу се користити. Акумулатори за стартовање мотора авиона „миг 21” и „миг 29”, и за одржавање параметара током лета, коштају по комплету око десет хиљада евра, набављају се преко једне наше фирме уз строго формалан поступак. И све то траје и траје. Срамота.

Добро, какве везе имају акумулатори за борбене авионе и поплаве? Имају, имају, авиони лете небом, а са неба пада киша и изазива поплаве. Иде то једно са другим...

Када се пре више од 50 година догодио катастрофалан земљотрес у Скопљу, командант Треће армије ЈНА генерал-пуковник Анте Банина преузео је команду у срушеном граду где се и налазила команда Треће армије ЈНА, то јест Треће војне области. Сећам се његовог мирног и сталоженог наступања и обраћања пред ТВ камерама. Касније сам једног нашег генерала упитао како то да у зградама генералштаба и Министарства одбране официри никуда не журе, крећу се скоро лежерно, док наши политичари после 5. октобра пред ТВ камерама, као из катапулта, напросто излећу из аутомобила и све прескачући по пет степеника одједном јуре на ужасно важне састанке.

„Ми немамо маркетинг, осим тога када би и официри јурили то би био сигнал народу за велику панику, то не би био добар знак.”

Ако у Србији никада није било озбиљне и темељите стручне расправе да ли је концепција и доктрина општенародне одбране доживела слом у постхладноратовском времену када се распао систем чија је друштвена идеологија била основица такве концепције и доктрине, и да ли је ОНО и ДСЗ била само једна велика илузија, сада су нас катастрофалне поплаве подсетиле шта смо некада имали, а шта сада немамо. Јер, воља и мотив малих земаља за одбрану од спољне агресије, па и од елементарних непогода, не морају бити идеолошки условљени. Професионалне војске малих земаља својим формацијама и својом техником не могу покрити и борбено контролисати читав захваћени простор где се воде борбена дејства. Преведено на језик поплаве: шта би било да се, не дај боже, уз поплаве ових размера у другом делу Србије истовремено догодио и катастрофалан земљотрес? За решавање такве ситуације потребна је маса војне силе и различитих видова ангажовања становништва. Кога би ту поставили за команданта?

Немамо добро развијену цивилну заштиту, војску су нам преуредили амерички наредници уз садејство домаћих аматера, у чворишту великих река немамо јаке инжењеријске јединице, на ВТИ немамо више ни одељење које брине о развоју инжењерије. А имамо способне и квалификоване официре.

Да, имамо и политичаре који настављају да живе као изненадни преобраћеници на врлине слободног тржишта, хранећи се као лешинари посмртним остацима војне технике некадашње Југославије. Ни акумулаторе да набаве...
Мирослав Лазански

Laki nastavlja u svom stilu, samo napred!

Hoce Ameri menjati Hamere?

Akumulatori...slika i prilika jada.

Vojska nema nijedan ispravan borbeni avion, preti ukidanje vazduhoplovstva
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/470323 ... hoplovstva

Beograd - Prilikom nedavnih poplava, u javnosti su se pojavile nedoumice da li Vojska Srbije ima dovoljno kapaciteta da ostvari svoju treću ustavnu misiju pružanja pomoći stanovništvu prilikom elementarnih nepogoda, ali pravo stanje borbene tehnike nameće pitanje da li oružane snage Srbije mogu da obavljaju i svoju prvu dužnost -€“ odbranu zemlje.

Izvor agencije Beta, blizak komandi Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane potvrdio je pisanje Politike da Vojska Srbije od 24. maja ne raspolaže nijednim ispravnim lovačkim avionom zbog toga što iz Rusije nisu nabavljeni akumulatori za avione Mig-21 i Mig-29.

Iako se radi o nabavci sredstava koja koštaju desetak hiljada evra po kompletu, do zastoja u kupovini došlo je ne samo zbog nedostatka novca, već i zbog "veoma krutog i birokratizovanog sistema" koji unedogled produžava javne nabavke, iako su čak i ruske eskadrile koje koriste avion Mig-29 prešle na nabavku akumulatora na civilnom tržištu.

Međutim, tvrdi isti izvor, stanje u vazduhoplovstvu je toliko teško da prevazilazi pitanje nabavke akumulatora, već preti da izazove ukidanje čitavog roda vojske zbog nedostatka letelica, goriva, rezervnih delova, pa čak i obučenog kadra.

Letelice imamo samo na papiru

Iako na papiru Vojska Srbije ima dve vazduhoplovne brigade u Batajnici, Kraljevu i Nišu i desetak tipova aviona i helikoptera u upotrebi, osim po pitanju helikoptera Gazela, svi drugi tipovi letelica ili ne lete uopšte, ili održavaju ispravnost u veoma niskom broju, nedovoljnom čak i za obavljanje osnovne letačke obuke.

Lovačka avijacija je krajem prošlog meseca obustavila letenje, ali ni pre toga stanje nije bilo mnogo bolje. Uprkos činjenici da je na stajanci batajničkog aerodroma više desetina lovačkih aviona Mig-21 i Mig-29, u realnosti su aktivna tri aviona Mig-21 (dva jednoseda i jedan dvosed) i isto toliko aviona Mig-29.

Njihove aktivnosti su do krize sa akumulatorima bile ograničene samo na održavanje osnovne trenaže i dežurstvo u sistemu PVO, koje se sada ne obavlja, verovatno prvi put nakon Drugog svetskog rata.

Ostali avioni Mig-21 ne lete zbog isteka vremenskog roka kojim je proizvođač ograničio period bezbedne upotrebe na 30 godina od dana uvođenja u naoružanje.

Dva aviona Mig-21 su imala produženje tog perioda za još godinu dana, odnosno dve godine, uz asistenciju predstavnika proizvodjača iz Rusije, ali jednom od njih već iduće nedelje ističe i taj rok, nakon čega će biti trajno prizemljen.

Iako raspolaže sa četiri aviona Mig-29, koji su preostali nakon NATO bombardovanja 1999. godine, Srbija je retko kada koristila više od tri aparata u isto vreme, uprkos remontu koji je obavljen pre nekoliko godina.

Jurišna avijacija Vojske Srbije raspolaže avionima tipa Orao i Supergaleb, ali opet samo na papiru, jer Orlovi ne lete već više od pola godine.

Nakon pada aviona Orao u Mrčajevcima, sredinom novembra 2013. godine, svi avioni tog tipa su preventivno prizemljeni, ali analize tog udesa i eventualne sistemske popravke ostalih aparata još nisu obavljene, pa avioni ne lete.

Pre nekoliko dana u vazduh se vinuo jedan Orao dvosed, ali nije reč o avionu iz jedinice, već o aparatu koji je par godina proveo na remontu, pa se sada obavljaju letna ispitivanja.

Što se tiče aviona G-4 Supergaleb, Vojska Srbije ima na raspolaganju desetak ispravnih letelica tog tipa, ali je problem s njima to što se godinama odlaže najavljena modernizacija i digitalizacija koja treba da omogući njihovo korišćenje do 2030. godine i obuku budućih pilota za savremene avione.

Naime, sa sadašnjim mogućnostima i sastavom panela instrumenata, koji su isključivo analogni, budući piloti ne mogu da se obučavaju za mlazne avione savremenih generacija koji isključivo imaju digitalne višenamenske instrumente.

Zato je odlučeno da se obavi modernizacija tog aviona, pre svega prostora kabine, ali je rok za raspisivanje tendera za taj posao istekao još krajem 2008. godine, a da se nije odmaklo dalje od planova.

Osnovni školski avion u ovom trenutku i dalje čini Utva-75, koja je na izmaku svojih višedecenijskih resursa i koja već treba da bude izbačena iz upotrebe.

Na njeno mesto treba da bude uveden avion Lasta 95 iz pančevačke Utve, ali se sa uvođenje tog aviona čeka jer i dalje nisu sprovedene planirane izmene u konstrukciji za koje je ocenjeno da moraju da se obave da bi se sprečilo ponavljanje udesa u kojem je 26. septembra 2012. godine poginuo major Goran Savić.

Ni u transportnoj komponenti vazduhoplovstva stanje nije mnogo bolje jer u ovom trenutku Srbija raspolaže sa samo dva ispravna aviona An-26. Ipak, jednom avionu remontni resurs ističe ove, a drugom sledeće godine. Iako bi oba aviona mogla da se remontuju i dalje, u budžetu za to nisu predvidjena sredstva pa je njihova sudbina neizvesna.

Što se tiče transportnih helikoptera, koji su veoma aktivno korišćeni prilikom nedavnih poplava, njihovo stanje je veoma teško i po pitanju brojnosti i po pitanju starosti.

Vojska Srbije koristi ukupno osam transportnih helikoptera - dva Mi-17 i šest starijih Mi-8. Prosečna starost helikoptera Mi-17 je 24 godine dok najmlađi Mi-8 ima 34 godine.

ovi ce izgleda da ugase svetlo na batajnici,

Znaci katanac u najavi... ..... lepo...

Treba da se digne prašina, šta prašina-prašinčina i da vidimo na kraju štaćemo: jel nam treba VS ili ne.

Da se istera na čistac.

Jel ima neko offroad vozilo, iole normalno (ne neka 8x8 verzija) da je bolje od Hamera H1? Mislim na tu klasu...