Spletom okolnosti zapalo je i meni da letim Er Srbijom iako njih nisam planirao u ovoj godini. Morao sam da uklapam neku varijantu do Beograda sa drugog aerodroma u Istanbulu (na azijskoj strani), Pegasus nije imao let na dan koji je meni trebao i tako sam završio kod ovih naših. Evo ukratko kako je to izgledalo...
Check-in u Istanbulu je prošao skroz fino. Radilo se na tri šaltera s tim da je treći otvoren nešto kasnije. Fotografija je napravljena sa kraja reda, ukupno 15 minuta čekanja. Er Srbija inače ima interesantno vreme poletanja na SAW pošto subotom otprilike sat vremena pre i sat vremena posle njih uopšte nema međunarodnih odlazaka pa je bilo prijatno za promenu malo prošetati po polupraznom terminalu i duty free zoni.
Gejt na kojem je bio postavljen avion je 203A, u centralnoj departure zoni, odmah iza Duty Free zone. Čekaonica prostrana, udobna, više nego dovoljna za 107 putnika. Već sam ranije znao da me na oba leta čeka 737 a ne bus, pa sam samo priželjkivao da ne pošalju jednu od one dve kante koje je Jat onomad iznajmio u Bugarskoj. Kroz prozor sam video da je u pitanju YU-ANI i odahnuo.
Unutra je sve prošlo kako treba. Sedišta u YU-ANI su OK, nisu najudobnija u kojima sam sedeo ali za 70 minuta leta sasvim pristojno rade posao. Legroom dovoljan za mojih 185cm, enterijer malkice izraubovan ali ništa strašno (štaviše, ako se uzmu u obzir starost i model aviona). Posada u očekivanom sastavu, mladi pripravnici pod komandom iskusne koke perserke. Vidi se da još uvek uče ali to uopšte ne utiče na putnike od kojih većina i onako ne primećuje takve detalje. Inače su bili ljubazni i predusretljivi, i sve to u nekim normalnim okvirima, bez preterivanja ili izveštačenosti.
Stigao je i ketering: sendvič sa ramstekom i hleb od banane kao slatkiš. Sendvič svež, ramstek dobar, slatkiš ukusan. Samo po sebi ništa specijalno ali daleko ispred onoga što većina evropskih prevoznika nudi na ovako kratkim letovima. U isto vreme ispod nivoa koji drži npr. Turkish Airlines ali može se reći da je Er Srbija u nekoj "zlatnoj sredini", pogotovo sa cenom karte od 105 evra.
Ponuda pića takođe nadmašuje većinu konkurenata i ostavlja lep utisak. Crno i belo vino, nekoliko žestokih, čak i srpska rakiština
Dopune po želji. Ja sam uzeo belo vino ali sam se tek pri kraju čaše setio da opalim fotku - količina koja se sipa je naravno izdašnija
Ono što mi se nije dopalo je magazin (revija) koji deluje potpuno bezlično. Izbor tema je katastrofa, uz to neke informacije nedostaju a neke su loše prezentovane. Sad malo prebiram po sećanju i imam utisak da je stari Jat Review bio znatno bolji. Ovo sam posle 20 strana izgubio želju da dalje listam a kamoli da čitam.
U povratku iz Beograda, YU-ANK sa gotovo identičnim iskustvom. Ovog puta je sendvič bio sa sirom a slatkiš je bio prilično originalan medenjak. Istovetni utisci po pitanju posade, enterijera i sedišta. U avionu 105 putnika uključujući grupu Italijana koji su išli u Istanbul preko Beograda (sećam se da je i u odlasku bilo nekih ljudi koji su u Beogradu hvatali konekcije za Milano). U Istanbulu je avion pristao na gejt 204 koji je otprilike najbolja moguća pozicija na SAW - odmah sa izlaza se izbija na pasošku kontrolu. Preuzimanje prtljaga je trajalo duže nego u Beogradu ali opet ništa strašno. Beograd se revanširao smaranjem putnika na (starom, nerenoviranom i zagušljivom) gejtu.
Sve u svemu, korektno odrađena usluga. Ako bi mi cena bila osnovni kriterijum, svakako bih ponovo leteo Er Srbijom jer mislim da u ovom trenutku oni definitivno isporučuju value for money (pod uslovom da nema kašnjenja, ispadanja i sličnih poremećaja). Pošto sam malkice "razmažen" u smislu da sam spreman da platim kartu 30-50 evra više kod nekog malo renomiranijeg prevoznika, a uz to sam u Star Alliance FF programu, Er Srbija će me malo pričekati - osim u nekim neplaniranim situacijama poput ove. Sa njihove strane, oni nisu uradili ništa što bi me u budućnosti odvratilo od njih. Pristojna usluga po povoljnoj ceni.
