Darko napisao: 30 Okt 2017, 18:01
Gomilu puta sam pitao drugare iz detinjstva da odemo u grcku na more, ili na jedan dan do budimpeste, banja luke, itd, da se negde opustimo, vecina njih samo kazu "neki drugi put, nemam love sad" i tako godinama odlazu zivljenje zivota. Imam prijatelje sa kojima nikad nisam bio van novog sada a druzimo se po 20 godina jer oni ne mogu da priuste izlazak.
Uostalom ova tema je zivotni standard u razvijenim zemljama. A ne licna procena nekog da li neko treba ili ne treba da ide preko.
Bas zato sto ste u takvim foteljama mislim da je skroz nezahvalno da govorite nama o nekom ubrzanom razvoju u srbiji i kako je blagostanje tu iza coska i samo da se jos malo strpimo. Niste ovde i ne mozete realno da sagledate situaciju ili nas mozda provocirate, ko ce ga znati.
Ako stvarno ne vidiš promene koje se se dešavaju ovde realno stičem utisak/ mislim da previše površno posmatraš širu sliku, Ako nije danas blagostanje iza ugla nadohvat onda je zla namera i provokacija.
Pomogni drugarima koje znaš 20 godina, nauči ih italijanski ili nemački koji se više traži, nauči ih da koriste računar na višem nivou, nauči i posavetuj za neke nove veštine.
Nauči ih da menjaju gume, da popravljaju elektroniku auta, da ugrade radio aparat u kola ili kameru za rikverc. Bilo šta učiti je bolje od sedenja na klimavoj stolici i kukanja kako ništa nigde ne valja i treba nešto da se magijom dogodi.
Neće smetati ako nešto dodatno nauče i povećaju svoje šanse da rade. Pre ili kasnije neko će negde ceniti i platiti znanje i veštine.
Gladnom pored reke nemoj da ponudiš 2 puta upecanu ribu da se prehrani, pusti da ga bude gladan a nauči ga kako da on sam upeca ribu i ima hrane svaki dan.
Stara kineska poslovica,
Životni standard u razvijenim zemljema je šta drugo nego razvijen. BDP po stanovniku je dobar, ne i jedini pokazatelj, šta se može očekivati kao pojedinac pripadnik tog čopora (koji su drugi pre tebe kroz generacije doveli do tog stadijuma razvijenosti).
Adekvatno, životni standard u nerazvijenim zemljama odslikava takodje BDP po stanovniku ali opet ne zavisi samo i jedino od toga.
Niko ne govori o ubrzanom razvoju Srbije, naprotiv Srbija je imala do skoro negativan razvoj ili drugačije nazadovala je. Otkuda ti to o ubrzanom razvoju, odakle si izvukao taj svoj zaključak?
Razvoj tek počinje, tranzicija iz socijalizma još nije ovde završena i tek kada se to do kraja sprovede sa državnim mastodontima (EPS, Telekom, Železnica - kao primer šta treba da postanu je NIS po načinu rada firme) može da razvoj bude ubrzan. Kao što je bio proces u celom bivšem istočnom bloku. Nema prečice.
Zavisi šta je za tebe pojam blagostanje, Nemačkoj je trebalo 40 godina da dostigne normalan status gradjana koji se ne bore za preživljavanje, za blagostanje svih slojeva radnika i nakon 70 godina još nema uslova.
Umesto blagostanja bolje je sagledati primere Slovačke ili Rumunije i njihov predjeni put do sadašnjeg pristojnog nivoa koje je i dalje daleko od Švajcarske ili nekog idiličnog blagostanja.
Ovde sam i mislim da realno sagledavam situaciju a što možeš i ti da pokušaš upravo na praćenju kroz nekoliko zadnjih decenija tempa i načina kako su bivše socijalističke zemlje prešle put od gladi do pristojnog standarda i koje imaju i dalje jasan razvoj.
Ne nazaduju svake sledeće godine, ma koliko manji ili veći imaju stalan trend rasta standarda.
Sve i da se radi o subjektivnom osećaju da postoji privredni razvoj realne brojke su neumoljive, Izvoz raste a to je osnov za moguće povećanje standarda (zarada a posledično i sve što iz toga sledi).
Strpljenje je nužno neophodno i SVI su ga imali i svi su morali da prodju postepeno kroz faze razvoja.
20 godina je dovoljno kratak period da se mogu primetiti pomaci u standardu i opštem razvoju jedne zemlje a na duži rok 50-70 godina se i može dostići to neko blagostanje (ma šta to bilo).
Kina je takodje odličan primer strpljenja, kolektivnog organizovanog rada i upornosti.
Ne tako davno u Kini su bili gladni.
I daleko siromašniji od nas u SFRJ.
Kina jako podseća na Nemačku. Postoji jedna jako interesantna knjiga koju je napisao bivši ambasador Nemačke pre 25 godina o Kini i gde kroz svoje sagledavanje gotovo bez greške je opisao budući razvoj Kine.
Svakako se ne radi o 2 godine ili 5 godina, preko noći, da se može dostići jedna SLovačka, Poljska ili Slovenija na današnjem nivou ali se može vrednim radom konačno krenuti u razvoj a ne nazadovanje. Mi smo kao zemlja i narod školski primer za udžbenike kako ne treba voditi državu i organizovati jedno društvo.
Ukrajina je primer da se može ponoviti u Evropi glupost koja donosi nazadovanje, niži standard i sve posledice koje jedan rat donese a što smo mi iskusili na našoj koži.
---------------------------------------------------------
Inače Srbija se još muči da dostigne nivo koji je imala 1989. po obimu proizvodnje, tu negde blizu smo negde sada da to dostignemo.
Čak su i plate u realnoj privredi sada slične ondašnjoj kupovnoj moći.
Ili kao što sam ranije napisao, nivo koji su imale zemlje tzv Višegradske četvorke, negde u periodu 1997-1999 godine.
Naravno jasno se vidi danas 20 godina kasnije rezultat razvoja koji su pre svega donele strane investicije i domaće investicije stanovništva da se obuče, da steknu veštine i znanja koja su potrebna tržištu.
Prema njihovom putu Srbija može da bude spremna i postane puni član EU za 5 godina, do 2023, a tada bi mogla da ima još brži razvoj jer kapitalu treba novo tržište gde mogu da se plasiraju viškovi investicionog novca.
Ono što nikada ne treba zanemariti, nisu Nemci od totalne bede postali bogati tako što su kukali, gledali kako da se isele i pobegnu, kako da budu nestprljivi već su bili uporni, organizovali sistem, opet bili uporni, radili vredno i uvozili radnu snagu da ubrza razvoj, i opet još jednom bili uporni u nameri da oni Nemci ponovo izgrade naprednu i bogatu zemlju,
AKo sam išta naučio iz saradnje sa Nemcima to je da su uporni i poprilično organizovani u radu. Ne rade mnogo količinski, ne ubijaju se od rada ali kada rade onda se radi. Ne pije kafa, ne puši cigara, ne čitaju novine, ne pravi pauza svako malo, i ne radi svako solo u firmi kako mu dune već zajedno kao jedna celina i sistem,
Ako nije drugačije očigledno tu je tzv. nemačka škola fudbala. Igra se organizovano, složno, strpljivo gradi prilika i uporno se igra do 90+ minuta i poslednjeg zvižduka sudije.
Nema pauze u igri, na terenu su na poslu a na poslu se radi. Pre i nakon posla može zabava.
Veoma retko idem na stadion a kao klinac gledao sam u Bgdu čuvenu utakmicu BRD- SFRJ 1976. godine prvenstva Evrope.
Tada je SFRJ imala respektabilnu reprezentaciju sa pre toga solidnim plasmanom na svetskom prvenstvu 1974.
Poenta je da nakon poluvremena SFRJ dobrom igrom nadigrala Nemacku sa 2:0.
Nemačku prvaka sveta.
Euforija samo tako na stadionu. A onda drugo poluvreme dobija Nemačka sa 4:0.
Ukupno SR Nemačka 4 SFRJ 2.
Mi igrali odlično prvo poluvreme i zastali u poslu, naravno uporni Nemci su radili svih 90 minuta i rezultat je bio jasan.
Ovo je samo jedan od primera razlike u shvatanjima i da do cilja nije uvek preko noći i jednostavno doći.
Mislim da sam pisao ranije, već tamo negde početkom 2030-ih Srbija bi mogla da udje u klub razvijenih ako se bude konstantno ovde vredno, organizovano, uporno, nemačkim (zapadnim generalno) stilom radilo kao kolektiv.
Ovde su odlične predispozicije za udoban život koje nam je priroda podarila ali smo mi ti koji moramo sami da sebi obezbedimo bolji standard.
Imamo jednu ogromnu prednost koju ex istočni blok nisu imale, brojnu dijasporu.
Oni neće ulagati novac u biznis i fabrike pre nego se ovde formira sistem sličan zapadnom. A to se sada vidi da se kreće u tom smeru, pravljenja sistema,
Nisu naši ljudi ovde glupi, loši, neradnici a tamo negde u Nemačkoj pametni, dobri i radnici tek onako usled geografske promene.
Tamo je sistem takav da ili radiš kako treba ili si gladan. Ovde je potreban isti sistem, i raskid sa bivšim socijalističkim ostacima sistema i pratećim navikama.
Ovde je još uvek državni posao nešto kao premija, kao cilj i uzor i smisao rada.
Neće nam stranci izgraditi zemlju, neće odlazak iz zemlje izgraditi zemlju, neće ni puki dolazak drugih izgraditi zemlju.
Sve je to možda filozofija ali migracija je normalna i poželjna sve dok nije opšta bežanija glavom bez obzira. Čak i tada tržište rada uspostavlja neku novu ravnotežu pa onima koji su ostalo raste vrednost usled veće potražnje.
