perfiko napisao:S obzirom da sam duduk za pitanje grejanja autoputeva, ako mogu da postavim par pitanja, naravno za one koji znaju:
1. Da li je to i koliko jeftino (može po kilometru)?
2. Ako je jeftino i jednostavno kao što ljubitelj kaže, koji će nam moj Švajcarci da rade projekat? Ako je zbog provizije-poštujem.
3. Zar termosifonski izmenjivač toplote nije upravo vrsta toplotne pumpe, i ako nije u čemu je razlika?
4. Ima li neko podatak koje zemlje greju autoputeve i u kom procentu?
I ja sam van te branse direktno ali takva tehnicka resenja su davno poznata i koriste se masovno u raznim varijantama pa da probam da odgovorim
1. u odnosu na cenu kostanja po kilometru najobicnijeg autoputa bez osvetljenja, bez informaticke podrske za koju kod nas kazu da je 3-8 miliona evra, to je dodatni trosak od nekoliko procenata. Ako i toliko.
2.
Naravno da nije tako jednostavno kao sistem ali nije nista spektakularno komplikovano u odnosu na druge aspekte gradnje puteva, mostova, tunela.
Svajcarci ili drugi koji znaju posao su potrebni jer ne treba da dopustimo da se na si igraju izmisljanja tople vode putem eksperimenata. Projektovanje u tehnici je ozbiljan posao koji mnogo toga odredjuje kasnije u toku rada i eksploatacije a znatno utice na moguci troskovnik kako same izrade tako i decenijama kasnije.
Mi to ne umemo da uradimo sto se jasno vidi i iz teksta gde su i vetrenjace cak pomenute, zato.
3. Nije. Pasivan sistem. Ne trosi nikakvu spoljnu energiju. Nema pokretnih delova.
Koristi za cirkulaciju prirodan fenomen promene gustine tecnosti sa promenom temperature.
Moze da se dopuni dodatnom cirkulacionom pumpom za odredjeni vremenski period i odredjene geografsko klimatske okolnosti.
Nama je i za obican put potrebno da neko ko zna posao radi projekte sto se vidi iz toga da nasi autoputevi nemaju dovoljnu nosivost, radijusi krivine nisu svuda bezbedno proracunati, prolaze autoputevi preko klizista, kroz potoke, i ima desetine primera gde nije u startu osmisljeno kako treba.
Sada je jos gore nego pre 30 godina jer su standardi gradjevinarstva na visem nivou a mi debelo zaostajemo.
Primer prelaska profila auto puta na profil magistralnog puta kod Orlovace u smeru ka Beogradu, sa sikanom i racvom 2 puta pod nagibom u krivini koje je crna tacka je ocigledan primer kako se ne radi ni pod razno.
Na tom mestu su tragovi desetina slupanih kola redovna pojava, jedno vreme po otvaranjau puta se redovno svake nedelje po neki auto zakucavao u prepreku nasred putanje kretanja.
Naravno da je neosvetljeno, neobelezeno, da nema horizontalne signalizacije a znakovi i kada ih ima su prljavi da se ne vide.
To je pre samo nekoliko godina radjena nova deonica.
Projekat grejanja puta bi bila naucna fantastika u sadasnjem sistemu organizacije drzave. Nama je potreban japanski ili slican nacin stranog upravljanja i organizacije posla a mi da ucimo i radimo.
, samo se to u svetu primenjuje već dve decenije unazad...
(tako je bilo proteklih godina)
Tamo jos i nekako, isao sam po danu i nije padala kisa ali nazad... mrak, reke vode na putu, vidljivost nulta i nenormalan broj KRATERA i upalih/izdignutih sahtova. Vozio sam 40km/h i preznojio se dok nisam stigao do obrenovackog. Strasno, strasno !!!
