GARAŽA forum

snork napisao:Čak i ako i dalje imaju srpsko državljanstvo?

Oni koji se isele odavde (vrate dokumenta) a usele negde (Nemacka npr uzmu dokumenta) nemaju dalje srpsko drzavljanstvo. I ne placaju porez ovde sto je po meni bolji pokazatelj pripadnosti zajednici.

Dobar deo nasih ljudi je proslo kroz useljenicku proceduru odnosno iseljenicku ovde, recimo znam vise njih koji su na taj nacin otisli u Kanadu.

Dobrovoljno su izabrali da promene pripadanje nekoj naciji i ja tu ne vidim nejasnoca.

Ne mislim na one koji su zaista privremeno u boravku negde, tipa 6 meseci ili 3 godine ili slicno koliko traje skolovanje, projekat-neki posao na brodu u diplomatskom predstavnistvu ili birou neke firme, sportisti na ugovor i slicno a koji se posle tog nekog vremena vrate da nastave zivot i boravak ovde.

Kao da ima bitne veze puki popisni broj. Poenta je da malo ljudi iz sveta zele da prihvate srpsku nacionalnost i usele se ovde tj isele iz tamo neke nacije.

Dusan napisao:Mozda ima veze sa komunizmom? Ne znam kako bi kralj prosao da se tada vratio.

Nije mogao da se vrati i da je hteo, jer su mu to komunisti zabranili zakonom. Istim zakonom su mu oduzeli kompletnu imovinu i proglasili ga državnim neprijateljem. I kralja Petra II i ovog njegovog sina Aleksandra II koji je tada imao dve godine.

A s obzirom da je žena Petra II, tj. majka Aleksandra II bila Grkinja (princeza Aleksandra od Grčke i Danske), nije tu bilo mnogo mogućnosti za učenje srpskog u porodici. Sa porodicom se nije mnogo ni viđao, jer je od osnovnog školovanja pa nadalje bio u raznim internatima, uglavnom u Engleskoj.

Ono što je kao mator čovek naučio - meni je dovoljno, tj. ne mora da govori ni toliko. Osim znanja/neznanja srpskog jezika, ni eventualni lični kvaliteti (za koje ne znam kakvi su) nisu bitni. Bitno je šta taj čovek predstavlja, bitno je što za skoro svaki Vidovdan ode na Gazimestan i obrati se okupljenim malobrojnim Srbima. Bitno je što može da ode kod svoje rođake Elizabete II kad god hoće (Čarlsa da ne pominjem), što može da ode u Njujork i ruča npr. sa Henrijem Kisindžerom, što može u sred bombardovanja Jugoslavije da gostuje na CNN-u i oštro osudi to bombardovanje (pri čemu mu se voditelji obraćaju sa "vaše visočanstvo", a gledaoci koji se uključuju u program sa pljuvanja po Srbima odjednom prelaze u oduševljenje i izvinjavaju se što "nisu znali da Srbija ima kralja").

Njemu su otvorena vrata koja nijednom premijeru ili predsedniku Srbije nikada neće biti. Kada je Čarls ove godine bio u Srbiji, moglo se lepo videti kako razgovara sa Aleksandrom II (kao sa nekim sebi ravnim), a kako razgovara sa zvaničnim vlastima Srbije (ruke u džepovima, izraz na licu koji pokazuje nešto između podsmeha i gađenja).

Iako smatram da je monarhija kao oblik vladavine nešto čemu je mesto u prošlosti (iz mnogo razloga) i iako mi ovaj konkretan čovek deluje smešno i ne previše bistro, mogao bi se izuzetno dobro iskoristiti za dobrobit Srbije. Bukvalno preko noći bi se postigle neke stvari za koje će inače trebati decenije, ili koje se nikada neće ni postići. To su ljudi očekivali 9. marta 1991. (ja nisam jer sam bio klinac ), to smo očekivali 5. oktobra 2000. i to očekujemo i dalje.

ljubitelj napisao:

snork napisao:Čak i ako i dalje imaju srpsko državljanstvo?

Oni koji se isele odavde (vrate dokumenta) a usele negde (Nemacka npr uzmu dokumenta) nemaju dalje srpsko drzavljanstvo. I ne placaju porez ovde sto je po meni bolji pokazatelj pripadnosti zajednici.

Ne traže sve države da se ljudi prilikom naturalizacije odreknu državljanstva, naprotiv, Nemačka i Austrija su jedne od retkih.

Državljanstvo je manji problem. Pripadnost narodu je moguć i bez toga (npr. Srbi iz Republike Srpske). Veći problem je jezik i kultura. Ne možeš Srbinom smatrati nekog ko se potpisuje kao *vich, srpski ne govori a u Srbiju ni ne dolazi. On je odlučio da sa tom zemljom nema ništa.

ljubitelj napisao:Oni koji se isele odavde (vrate dokumenta) a usele negde (Nemacka npr uzmu dokumenta) nemaju dalje srpsko drzavljanstvo. I ne placaju porez ovde sto je po meni bolji pokazatelj pripadnosti zajednici.

Dobar deo nasih ljudi je proslo kroz useljenicku proceduru odnosno iseljenicku ovde, recimo znam vise njih koji su na taj nacin otisli u Kanadu.

Dobrovoljno su izabrali da promene pripadanje nekoj naciji i ja tu ne vidim nejasnoca.

Ako su vratili naše državljanstvo, onda se slažem sa svime što si napisao. Međutim, ja imam nekoliko poznanika i daljih rođaka, koji su strani državljani, pri čemu su i dalje državljani Srbije. Smatram da oni treba da imaju ista prava kao ti ili ja, pre svega pravo da glasaju na srpskim izborima (što nominalno imaju, ali u praksi mogu da iskoriste samo oni koji su blizu gradova u kojima imamo konzularna predstavništva). Što se tiče poreza, većina ovih koje pominjem nemaju više imovinu u Srbiji (što je jedina poreska obaveza koju bi mogli da imaju). Neki možda neće nikada više doći ovde, pasoš i lična karta su im istekli i nisu ih produžili u našem konzularnom predstavništvu. Ali mogu to učiniti ako žele, jer i dalje jesu državljani Srbije. Drugo pravo koje im se uskraćuje je da budu prebrojani kao državljani Srbije na popisu. Naš popis se svodi na utvrđivanje "stanja na terenu" (pri čemu se jako loše i površno sprovodi - mene, moju porodicu, većinu mojih prijatelja - niko nikada od popisivača nije posetio - sve to u sred Beograda!

ljubitelj napisao:Kao da ima bitne veze puki popisni broj. Poenta je da malo ljudi iz sveta zele da prihvate srpsku nacionalnost i usele se ovde tj isele iz tamo neke nacije.

I nema i ima veze. Ne govorim o ljudima koji bi se uselili u Srbiju (takvih verovatno nema mnogo, ako ih uopšte ima), već o ljudima koji su otišli, a i dalje su državljani. Kao i o prvoj ili čak drugoj generaciji njihovih potomaka, za koje naša država ne mari mnogo, a neke druge - kao Hrvatska - im odmah daje hrvatsko državljanstvo ako ga zatraže. Za te ljude je to korisno ako ikada požele da dođu u zemlju svojih predaka (a posebno ako žele u njoj da kupe nekretninu, ili investiraju u neki posao). Konkretno, Hrvatska te ljude koristi i za umjetno napuhavanje broja Hrvata, od čega takođe imaju višestruke koristi. Osim onih koji žive u dalekim zemljama, hrvatsko državljanstvo imaju praktično svi Hrvati u Bosni i Hercegovini i skoro svi u Srbiji. U Hrvate su pri tome ubrajaju skoro svi koji se tako izjasne (osobito ako imaju katoličku krštenicu), pa tako i skoro svi Bunjevci u Srbiji imaju hrvatsko državljanstvo (uzeli su ga iz koristi, iako većina sebe ne smatra Hrvatima, već se zalaže za posebnost ove etničke skupine). Ako bi Srbija tako brojala svoje "stanovnike", ispalo bi da u njoj živi bar 11 miliona Srba, ako ne i više.

Najveća korist za državu koja tako postupa je da svoj matični narod prikazuje kao veći i u geo-političkom smislu važniji nego što jeste. Ovo nisu male stvari. U medijima se ponekad pročitaju izjave nekog od dobronamernih ljudi bliskih CIA i sličnim službama, koji nam objasne kako ovo jeste bitan parametar pri izboru ko je gde saveznik, a ko protivnik.

------

Najpoznatija zemlja koja daje državljanstva po etničkoj ili verskoj osnovi je Izrael. Još u vreme Isusa Hrista je jevrejska dijaspora bila veća od broja ljudi u matičnoj zemlji (jer su ih Rimljani nemilosrdno raseljavali, što je kulminiralo rušenjem Drugog hrama u Jerusalimu 70. godine nove ere - to je ona ruševina na kojoj je 650 godina kasnije podignuta džamija, a uz čiji se zapadni zid Jevreji mole) i totalnim uništenjem jevrejske države na Bliskom istoku. Pa eto, neko čiji su preci pre 2000 godina negde emigrirali ipak može ekspresno da dobije izraelsko državljanstvo, iako sa tom zemljom nema nikakve veze. Kad sam se već dotakao ove teme, pomenuću i hebrejski jezik koji niko 2000 godina nije govorio (osim onih malobrojnih koji sve vreme žive na Bliskom istoku), pa eto postade 1948. zvanični jezik države Izrael. Većina Jevreja ga naravno ne zna, pa ih niko ne smatra manjim Jevrejima od onih koji ga znaju.

Skoro svi daju na osnovu etničke pripadnosti... čak i Srbija.

Čini mi se da u Izraelu trebaš da živiš neko vreme da bi ostvario pravo na državljanstvo. Za neke države čak ni to nije uslov (npr. Mađarska ili Italija).

CG ne daje, ozbiljan je problem dobiti CG drzavljanstvo.

Ne daju zbog Srbije. U tom slučaju bi pola Srbije imalo i CG državljanstvo

I znacajno uticalo na biracko tijelo kljucna stvar, sa nekim drzavama moze dvojno.

A šta ćemo sa Calexitom?

RN3 Pro via TT

pa nećemo ništa

Sent from mTalk

Vreme je bas


TT