Kako smo kupili „mig 29”
General avijacije, opitni pilot Branko Bilbija, prvi je stranac van SSSR-a koji je leteo na „dvadesetdevetki”, decembra 1985. godine
Opitni pilot Branko Bilbija
Najvrednije što Vojska Srbije i danas poseduje u svom naoružanju, četiri remontovana ruska lovca „mig 29”, samo su ostatak nekadašnje eskadrile SFRJ, koja je brojala 16 „dvadesetdevetki”. Ove godine navršava se tačno tri decenije od trenutka kada su jugoslovenske vlasti krenule u nabavku moćnih ruskih lovaca – u želji da popune prazninu dok domaća industrija ne počne da proizvodi sopstvene borbene avione četvrte generacije.
Jedan od onih koji su direktno učestvovali u nabavci, general-major u penziji, opitni pilot Branko Bilbija, prvi je stranac van SSSR-a koji je leteo na „migu 29” još decembra 1985. godine. On je bio član jugoslovenske delegacije kojoj je bilo dopušteno, kao prvima izvan nekadašnjeg Varšavskog pakta, ne samo da izbliza pogledaju, već i da lično isprobaju tadašnje čudo tehnike.
– Bio sam potpukovnik, opitni pilot u Vazduhoplovnom opitnom centru (VOC) u Batajnici. Još u toku priprema i projektovanja novog jugoslovenskog nadzvučnog aviona, poznatijeg pod nazivom NA, u proleće 1985. boravio sam u američkoj avio-bazi „Edvards” u Kaliforniji. To je baza u koju su tada sletali spejs šatlovi po povratku iz svemira, jer ima jednu pistu dugačku 12 kilometara – kaže za „Politiku” Bilbija, koji je danas glavni urednik specijalizovanog časopisa „Aeromagazin”.
Nakon povratka u Jugoslaviju, prvi put je obavešten da treba da se ide u neku od zemalja Varšavskog ugovora, verovatno Rumuniju, na procenu aviona za potrebe RV i PVO. Tada se govorilo o „migu 23”. Razlog za odlazak na procenu nekog od aviona bio je u tome što je dobrom broju naših aviona „mig 21”, već isticao tehnički resurs. Trebalo je nabaviti novi lovački avion koji će nadomestiti nedostatak vazduhoplova u periodu do planiranog uvođenja u operativnu upotrebu domaćeg novog aviona (NA), nadzvučnog lovca, što se očekivalo 1995. godine.
– Ubrzo sam saznao da se zapravo ne radi o „migu 23”, nego je potrebno da se leti na „migu 29”, kako bi se procenile njegove taktičko-tehničke karakteristike, i da li odgovaraju našim potrebama. Niko tada u našoj zemlji nije znao ništa o tom avionu, nismo znali čak ni kako izgleda. „Mig 21” je bio avion druge generacije, a „mig 29” već četvrte, što dovoljno govori o tehnološkom skoku, za koji se i jugoslovenska vojna industrija već pripremala. Naš projekat NA trebalo je čak da bude generacije „četiri plus”. To je takav napredak, kao kada bismo danas uvodili brze pruge, kojima se vozovi kreću preko 300 kilometara na čas – podseća general.
Doneta je odluka na Vrhovnom savetu odbrane da se pošalje ekipa u Moskvu, na čelu sa zamenikom načelnika Generalštaba RV i PVO, generalom Zdravkom Lončarom. U ekipi su bili mašinci, elektroničari, radisti, a Bilbija je bio opitni pilot u toj grupi.
– Sutradan po dolasku u Moskvu, zaputili smo se na vojni aerodrom Kubinka, stotinak kilometara južno od Moskve. Došli smo u jedan hangar, gde su nam priredili malu izložbu nekoliko vrsta aviona, sa sve naoružanjem. Svi modeli su mi već bili poznati, osim jednog. Odmah sam zaključio da je to „mig 29”. Neverovatan izgled aviona, potpuno nova konfiguracija, koju ranije nisam nigde video, sa vrlo čudnim položajem usisnika, oblikom krila, trupa, dva vertikalna stabilizatora. Odmah sam se „zalepio” za njega.
Bilbija ispred „miga 21” (levo) u specijalnom odelu Foto lična arhiva
– Ušao sam u pilotsku kabinu, uz objašnjenja prisutnih oficira o karakteristikama aviona. Kao što se po spoljnom izgledu razlikovao od drugih, isto je takav bio i iznutra. Pre svega, odlikovao ga je radarski sistem nove generacije, koji je bio na nivou francuskog „miraža-2000” i američkog F-16, aviona koji su tada bili aktuelni u NATO snagama. Ali, posebno se izdvajao optički sistem za nišanjenje, koji je omogućavao, u sprezi sa nišanskim sistemom na kacigi pilota, da se infracrvena raketa lansira prema meti, čak i ako avion nije usmeren u tom pravcu. Dovoljno je bilo samo da je protivnički vazduhoplov u vidnom polju pilota i da on pogleda u njega. U to vreme, Rusi su već uveliko koristili taj nišanski sistem, a u NATO-u su ga uveli tek devedesetih godina.
Naši oficiri tada su prvi put videli i rakete vazduh-vazduh R-70, dometa 70 kilometara, koje rade po sistemu „lansiraj i zaboravi”. One imaju nekoliko mogućnosti kombinovanog vođenja, od infracrvenog, radarskog, do autonomnog. Posebno im je na „migu” bio interesantan položaj topa kalibra 30 milimetara, koji je bio potpuno aerodinamički integrisan u korenu levog krila, ogromne preciznosti gađanja.
Bilbija je na tom avionu tada napravio dva leta po sat vremena, zajedno sa ruskim pilotom, herojem Sovjetskog Saveza Valerijem Menjickim.
– Orden heroja dobio je upravo zbog testiranja ovog aviona, ali mi je odmah rekao da nije bio prvi koji je na njemu leteo, jer je prvi pilot poginuo tokom ispitivanja. Moj zadatak je bio da procenim karakteristike „miga 29”, kao lovca i da li odgovara potrebama RV i PVO. Rekao sam generalu Lončaru da je to avion, po svim karakteristikama koje sam uspeo da sagledam, baš taj koji je potreban nama. Potom sam to detaljno dokazivao u svom izveštaju, po povratku u Jugoslaviju.
Njegov izveštaj je prihvaćen i na osnovu njega, kao i izveštaja ostalih članova ekipe, državni vrh je polovinom 1986. doneo odluku o nabavci „miga 29”. Ukupno je nabavljeno 14 jednoseda i dva dvoseda, koji su u drugoj polovini 1987. sleteli na aerodrom Batajnica, kada su i preuzeti. Cena je bila 15,9 miliona dolara za „čist” avion, bez naoružanja.
– Podsećam da je tada cena „čistog” F-16 ili „miraža-2000” bila preko 30 miliona dolara. U svim izveštajima iz tog perioda, a radio sam ih za sve inostrane avione na kojima sam leteo, „mig 29” imao je iste ili bolje karakteristike u odnosu na konkurente, a bio je jeftiniji. Tako je stigla prva eskadrila „migova”, a plan je bio da sve dok ne stigne naš NA, bude kupljena bar još jedna. To bi omogućilo potpunu kontrolu i zaštitu vazdušnog prostora, uz ostale lovce koje smo imali, do dolaska NA. To se, nažalost, nikada nije desilo, istorijski događaji posle pada Berlinskog zida su nas pretekli – objašnjava general Branko Bilbija.
Bojan Bilbija
