Re: Zasto je Srbija tu gde jeste!
Poslato: 23 Jan 2014, 12:43
Novi namet - porez na oranice
Izvor: Dnevnik
Poljoprivrednici su od ove godine dobili još jedan namet. Naime, za njive će plaćati porez na imovinu, u skladu sa Zakonom o porezu na imovinu.
Zakon se primenjuje od početka ove godine, a koliki će taj iznos biti, zavisi od lokalne samouprave u kojoj žive, to jest imaju oranice.
Recimo, za hektar poljoprivrednog zemljišta koji vredi 5.000 evra, godišnji porez na imovinu, uz utvrđenu stopu od 0,3 posto, biće 15 evra po hektaru.
Ako je prosečna cena hektara 3.000 evra, porez će biti oko devet evra, ili hiljadu dinara, za godinu dana.
Do 2013. porez na zemljište se određivao na osnovu katastarskog prihoda. Katastarski prihod bio je izuzetno mali, tako da se, po oceni nadležnih, na taj način nije mogao utvrditi realan porez. Recimo, na osnovu tih parametra dešavalo se da neko za 20 hektara dobije desetak dinara poreza, objašnjavaju stručnjaci iz te branše. Poljoprivrednici mahom nisu ni dobijali porez na imovinu jer je Poreska uprava slala samo rešenja koja su iznosila više od stotinu dinara godišnje, a takvih nije bilo mnogo. Sad je zakonodvac doneo drugačiji zakon, koji se primenjuje od početka ove godine. To je, objašnjano je, realan porez i plaća ga samo onaj ko ima zemljište. Onaj ko ima više zemlje – platiće više, ali je zakonodavac imao u vidu da takvi ostvaruju i veće prihode.
"Porez na zemljište za fizička lica utvrđuje se sada procentualno u odnosu na tržišnu vrednost. Svaka opština i grad su do 29. novembra prošle godine bile u obavezi da donesu odluku o zoniranju grada, to jest opštine, a potom da za svaku zonu utvrde cenu po kvadratnom metru, na osnovu prometa ostvarenog na teritoriji te opštine od 1. januara do 30. septembra prethodne godine", objašnjava Nikolina Šefreze iz zrenjaninske poreske uprave.
Ona napominje da poljoprivrednici mogu da na sajtu svog grada ili opštine vide kolika je cena zemljišta po kvdratnom metru, saberu broj svojih metara poljoprivrednog zemljišta i da, uz stopu od 0,3 posto, izračunaju koliki im je porez.
"Zakonodavac nije dozvolio mogućnost da se porez utvrđuje na osnovu klase zemljišta, samo po oblastima. Takođe, odredio je da su sve lokalne samouprave morale da na internetskim prezentacija objave te podatke. I što je važno, reč je o prosečnoj ceni ostvarenoj u prometu, a prosek je utvrđen tako što je u obzir uzet promet i najlošije i najbolje zemlje. Pošlo se od toga da neko ima mnogo hektara, veliku površinu zemljišta, pa su neke parcele lošijeg kvaliteta, neke najboljeg, pa se stoga išlo na prosek", kaže Nikolina Šefreze.
Izvor: Dnevnik
Poljoprivrednici su od ove godine dobili još jedan namet. Naime, za njive će plaćati porez na imovinu, u skladu sa Zakonom o porezu na imovinu.
Zakon se primenjuje od početka ove godine, a koliki će taj iznos biti, zavisi od lokalne samouprave u kojoj žive, to jest imaju oranice.
Recimo, za hektar poljoprivrednog zemljišta koji vredi 5.000 evra, godišnji porez na imovinu, uz utvrđenu stopu od 0,3 posto, biće 15 evra po hektaru.
Ako je prosečna cena hektara 3.000 evra, porez će biti oko devet evra, ili hiljadu dinara, za godinu dana.
Do 2013. porez na zemljište se određivao na osnovu katastarskog prihoda. Katastarski prihod bio je izuzetno mali, tako da se, po oceni nadležnih, na taj način nije mogao utvrditi realan porez. Recimo, na osnovu tih parametra dešavalo se da neko za 20 hektara dobije desetak dinara poreza, objašnjavaju stručnjaci iz te branše. Poljoprivrednici mahom nisu ni dobijali porez na imovinu jer je Poreska uprava slala samo rešenja koja su iznosila više od stotinu dinara godišnje, a takvih nije bilo mnogo. Sad je zakonodvac doneo drugačiji zakon, koji se primenjuje od početka ove godine. To je, objašnjano je, realan porez i plaća ga samo onaj ko ima zemljište. Onaj ko ima više zemlje – platiće više, ali je zakonodavac imao u vidu da takvi ostvaruju i veće prihode.
"Porez na zemljište za fizička lica utvrđuje se sada procentualno u odnosu na tržišnu vrednost. Svaka opština i grad su do 29. novembra prošle godine bile u obavezi da donesu odluku o zoniranju grada, to jest opštine, a potom da za svaku zonu utvrde cenu po kvadratnom metru, na osnovu prometa ostvarenog na teritoriji te opštine od 1. januara do 30. septembra prethodne godine", objašnjava Nikolina Šefreze iz zrenjaninske poreske uprave.
Ona napominje da poljoprivrednici mogu da na sajtu svog grada ili opštine vide kolika je cena zemljišta po kvdratnom metru, saberu broj svojih metara poljoprivrednog zemljišta i da, uz stopu od 0,3 posto, izračunaju koliki im je porez.
"Zakonodavac nije dozvolio mogućnost da se porez utvrđuje na osnovu klase zemljišta, samo po oblastima. Takođe, odredio je da su sve lokalne samouprave morale da na internetskim prezentacija objave te podatke. I što je važno, reč je o prosečnoj ceni ostvarenoj u prometu, a prosek je utvrđen tako što je u obzir uzet promet i najlošije i najbolje zemlje. Pošlo se od toga da neko ima mnogo hektara, veliku površinu zemljišta, pa su neke parcele lošijeg kvaliteta, neke najboljeg, pa se stoga išlo na prosek", kaže Nikolina Šefreze.
