GARAŽA forum

Puzo81 napisao:Hvala na potenc. ponudi



Sa s.mašinu se jedino ne premišljam, biće Beko i nažalost mora 45 ybog elemenata, električar u firmi reče neki model sa motorom bez četkica, 10g garancije.


dana

Sasvim je ok Beko ,ja imam 2 beko ugradne 45 cm sudo masine Dis 1522 jedna stara 3 druga 4 god.Rade bez problema 2-3 pranja svaki dan.
Ugradne su ti bolje jer su tise zbog univera koji pokriva vrata i soklu.


Послато са Tesla уз помоћ Тапатока

Odlično

Da li uzimati u razmatranje Miele polovnu ind. ploču za 250 jura?

Bilo sta vezano za kuhinju i hranu ne bih uzimao polovno, pa sve da mi plate

Telekomov Box sada moze da se uzme i sa 20 i 50 Mbs.

Zna li neko koliki je upload?

Uz 10 Mbs je bio 1 Mbs ( bar teoretski )

A zasto to ovde pitas? Jel nije logicnije da ih nazoves ili pogledas na sajtu? Jel ti zaista to nije palo na pamet?
Evo, posto ne umes da se snadjes na internetu, ja ti saljem ss njihovog sajta:


Sent from the 7th edge of the 3rd World.

Zato sto nisam u zemlji pa ne mogu da ih pozovem, a u delu sajta za Box paket ne pise upstream nigde.

Kod ADSL-a je ključno ovo "do". Max brzina direktno zavisi od udaljenosti od centrale ili čvorišta. A ne mogu na osnovu adrese da ti kažu koliko će moći da ti puste.

Ok hvala svima. Vidim sada da ima chat, pa mi odgovorili da je 2 Mbs upstream. Inace na sajtu za box ne pise, a nisam siguran da je isto kao za osnovni net.

ADSL se vise ne koristi za nove prikljucke, preslo se na VDSL.
Otuda i 2M upload.
Najvece rastojanje VDSL prikljcka do optickog izvoda je 500m (na papiru) mada radi korektno u praksi i na rastojanju reda 700-750metara bakra.

Prosle nedelje jedan takav prikljucak, pusten je 50/2 a na merenju pokazuje mogucnost za 130,up je cistih 2 dostigao rastojanje nekih 430m.
Ping unutar mreze do telekomovih servera je na testu bio 3-5mS, vrlo brzo se "ukaci" ZTE modem koji isporucuju nakon restarta.

Inace mts i na optici ima iste pakete ko na parici

ljubitelj napisao:ADSL se vise ne koristi za nove prikljucke, preslo se na VDSL.

Pa dobro, kad se kaže ADSL uglavnom se misli na sve vrste brzih modema sa asimetričnim protokom u download i upload smeru. Skraćenice ADSL+, VDSL, itd. uglavnom koriste proizvođači da pokažu kako njihovi uređaji koriste nove tipove modulacije, koji omogućavaju veće brzine od prethodnih.

Inače, Telekom je dobar, u smislu da prati nove tehnologije. Ono što je loše je da u toj firmi i dalje vlada poslovni duh iz vremena komunizma, kada su bili monopolisti. Doduše, više ne traže par hiljada maraka da bi nekome uveli telefonski priključak, ali i dalje im je briga za korisnike na niskom nivou. Npr. kod mene u naselju je Telekom izgradio EPON mrežu, sa optičkim vlaknom do svakog stana. Međutim, po toj infrastrukturi nude potpuno iste usluge, kao i preko ADSL-a. Nemaju nameru da ponude bolji DL/UL odnos, kao što je to npr. učinio Targo, ili da bar omoguće da onaj ko želi doplati za veću brzinu. Znači, max. brzina se svodi na 50/2 ili 100/2, iako bi mogli da ponude i 1000/1000 kada bi hteli. U njihovim poslovnicama čak ni ne znaju da konkretna zgrada ima optičku infrastrukturu, već prodaju standardnu ADSL uslugu (sa sve dodelom telefonskog broja ). Kao posledica toga, ni trećina stanara ne koristi njihove usluge, već većinom SBB, koji je povoljniji i nudi veće brzine. I niko se u Telekomu oko toga ne uzbuđuje, iako bi mogli dobiti bukvalno par hiljada novih korisnika, kada bi samo prilagodili ponudu optičkoj infrastrukturi koju su izgradili.

Kornjaca Rade napisao:Inace mts i na optici ima iste pakete ko na parici

Da, upravo je to slučaj.

Sustina je bila u rastojanju do cvorista i time vezane mogucnosti,manje je bitno kako se naziva.
Kada vec dovuku optiku u okolinu onda nije tako tesko i tih poslednjih par stotina metara da se dovrsi opticki razvod ali opet stvar poslovne politike u koju ne bih ulazio.
Off topic
Pa Telekom i jeste "komunisticka" firma, kao i prakticno ceo javni sektor i dalje radi na principima kao da su samoupravljaci i postoje radi sebe samih a ne klijenata.

Koliki je raskorak vidi se i po tome sto se ove godine prelazi na Terabitne prikljucke, znaci 1000/1000 Mbita je nesto sto se sada nudi po pitanju opreme kao aktuelno.
Naravno, nece svuda i odmah, poenta je u trendu kuda idu fiksni (zicani/ opticki) prikljucci.

Sa druge strane kada pogledas da 95% korisnika i nema cime da popuni tih 2/50 u smislu protoka podataka tj nema potrebu ni za toliko a ulaganja su skupa mali je broj zainteresovnih da plate vise za vecu brzinu.
Inace, slazem se da je informisanost izmedju pojedinih direkcija, odeljenja, sluzbi unutar Telekoma cesto igra gluvih telefona, tj slabo ko zna sta sve moze, kada moze i kako moze da se realizuje.

No to je druga prica, Telelkom je ogledalo drzavnog vodjenja biznisa i to je prosto tako sto se mene tice.

Targo koji pominjes je bankrotirao, nije ni to sjajan primer.
Inace UL je ono sto kosta provajdere, DL brzina je skoro pa nebitna u tom pogledu krajnje cene ka potrosacu.

Slažem se sa napisanim, osim poslednje rečenice, koju nisam razumeo.

Provajderi rade sa asimetričnim protokom samo u delu prema krajnjim korisnicima. Bilo iz razloga što tako diktira pristupna tehnologija (npr. DOCSIS ili ADSL), ili što koriste višak uploada za druge usluge, kao što je npr. web hosting (pisao sam o tome ranije u temi o internetu). Izneđu samih provajdera se porazumeva simetrični komunikacioni kanal. Kada se kupuje protok od nadprovajdera, jednostavno se ugovori brzina i mesečna cena - ako se npr. kaže 40 Gb/s, naravno da je to 40 Gb/s u jednom i isto toliko u drugom smeru. Nadprovajderu je potpuno svejedno kako će njegov klijent to koristiti, i da li će jedan smer biti iskorišćen više od drugog.

U toj poruci sam naveo da znam slučaj domaćeg provajdera koji upravo u upload smeru ne uspeva da do kraja iskoristi ono što zakupljuje. I pored toga, glupi "menadžeri prodaje" čak i biznis korisnicima na optici upload prodaju "na kašičicu" i skupo naplaćuju. Jednom sam video da je biznis korisniku prodat 100/1 paket, iako je mogao biti i 100/100 bez ikakve razlike u tehničkom smislu ili dodatnih troškova za sam provajder.

snork napisao:
Provajderi rade sa asimetričnim protokom samo u delu prema krajnjim korisnicima. Bilo iz razloga što tako diktira pristupna tehnologija (npr. DOCSIS ili ADSL), ili što koriste

višak uploada

za druge usluge, kao što je npr. web hosting

Boldovao sam kljucne reci.
Slazem se sa napisanim osim da skrenem paznju da ti pricas o protoku a ja sam pisao o brzini.
Krajnji korisnici imaju mali protok, time malu naplatu usluge. Ne zaboravi da je protok podataka ono sto se placa, ne nominalna brzina.
Poslovni sektor ima potrebe i ima cime (hosting, mail, poslovni procesi) da generise UL protok i ima novca da plati.
Ti zoves visak uploada ono sto je zapravo osnova prihoda provajdera.
Web hosting i upload se placa znatno vise nego sto bi jedan krajnji korisnik platio celokupan saobracaj kucnog prikljucka u oba smera.

Sto se provajdera tice skoro je svejedno da li naplacuje 1/10, 1/50, ili 1/300 ,UL/DL od krajnjeg korisnika brzinu prikljucka jer je protok prakticno isti, veoma mali za veliku vecinu.

Za firme su drugacije potrebe i vise balansiran ili potpuno simetricni protok a time i brzine su logicnije prilagodjene kao cesce resenje.
Inace, i za kucne korisnike nudi se simetrican pristup, moze i 100/100, ako zelis da platis. Ali, na recima su mnogi jaki a kada dodje do placanja krene bezanija
Druga je stvar sto je kod nas generalno visa cena i za manje brzine odnosno protoke u odnosu na neke susedne zemlje pa po inerciji ADSL i sada VDSL pristup vecina smatra "sirokopojasnim" netom danas.
I moze da plati dok 100/100 prevazilazi tipicnu mesecnu platu kod nas pa ti ponudi nekom da radi 2 ili 3 meseca da bi platio brzi simetricni net ya 30 dana....koji mu zapravo i ne treba za kucnu potrebu.

Ista prica je i za optiku, znam firme koje su 5/10 Mb i ne zele da plate za vise iako tehnickih mogucnosti naravno ima i nude se vece pritupne brzine.

Inace sama asimetricnost protoka krajnjih korisnika je nesto sto je uobicajeno sirom sveta pa je i tehnika namenjena krajnjim korisnicima prilagodjena tome.

Kucni modem/router/switch combo uredjaji koji se kod nas koriste su isti oni koji se koriste sirom sveta, ta asimtericnost nije neki nas izum to je prosto osobina kucnog neta.

Hteo sam da kazem sto se cene tice za kucne korisnike iz ugla provajdera finansijski je skoro pa svejedno kolika je brzina za DL, ono sto kosta je brzina i protok UL. Ono sto ti nazivas visak UL protoka nije zapravo visak vec core biznis i zato je UL kako sam mozda nespretno naveo ono sto najvise kosta provajdere dok je DL sporedna (za njihove ukupne prihode) kategorija.

Ovako su meni objasnili sustinu iz novcanog ugla posmatranja tih nominalnih brzina kada se formiraju paketne ponude kucnim korisnicima.

A, u redu, onda je samo reč o različitoj terminologiji. Kada rezidencijalni korisnik ima pristupnu brzinu x/y, ona mu skoro uvek nije garantovana (u ugovoru piše 'brzina _do_ x/y'). Ali to ne znači da neće moći da koristi taj maksimum, zapravo vrlo često hoće, samo mu nije garantovan uvek. To se stručno zove "statističko multipleksiranje" i u osnovi je isto kako funkcionišu npr. vodovod ili elektrodistribucija. Cevi za vodu u jednoj zgradi, ili ulici, ili čak magistralnom vodovodu nisu projektovane da svi korisnici istovremeno mogu da puste vodu punim intenzitetom. Ali ta situacija se u praksi nikada neće desiti, i svako će praktično uvek moći da koristi vodovod bez primetnog smanjena pritiska. Samo je važno da se sa ovakvim "oversubscribe-ovanjem" ne pretera, tj. da se ipak zna kolike su stvarne srednje potrebe u nekom trenutku. Kod komunikacionih mreža se sve to može pratiti u realnom vremenu i na odgovarajući način povećati kapacitet kada se ukaže potreba.

Biznis korisnici obično imaju ugovore koji im garantuju protok, a u zavisnosti od želja i potreba, može se ugovoriti SLA (service level agreement) koji definiše i stvari kao što su dostupnost i šta ako neki od parametara nije ispunjen (obično se to svodi na penale za provajdera). Ali, u praksi ni većina biznis korisnika ne koristi stalno ceo zakupljeni propusni opseg. Neki nemaju nikakav saobraćaj van radnog vremena. Neki imaju mali saobraćaj, ali je pouzdanost bitna i ne sme biti kašnjenja ili gubitaka paketa, ili još gore totalnih prekida (to se sve definiše u SLA). Nekima ne može da se objasni da vreme za koje paket podataka stigne od Srbije do Amerike nikako ne može biti manje od vremena koje je potrebalo svetlosti da u slobodnom prostoru i pravoj liniji pređe to rastojanje. I tako...