Da kazem i ja malo iz svoje perspektive.
Malo vise od godinu dana se nalazim u Minhenu.
Kako je krenula prica oko korona virusa da se zakuvava u martu ove godine, doslo je do naglog zatvaranja svega - ostali su samo supermarketi da rade, pri cemu unutra moze da bude samo ogranicen broj ljudi. Mi smo oterani na home office.
Napolje si smeo ici do prodavnice, da ides da trenrias (trcis, vozis bicikl) ili da prosetas (solo ili sa clanovima svoje porodice). Javni saobracaj je skoro prazan, mada moze se videti da ima dosta vise automobila na ulicama. Na televiziji stalno propaganda "ostanite kod kuce, budite odgovorni, zastitite sebe i druge". Naroda napolju skoro da i nema (a nastanjen sam blizu centra grada), dosta puta imao sam fles iz Call of Duty 4 "50 thousand people used to live here, now it is a ghost thown" (mada Minhen ima preko milion stanovnika ali kontate poentu
). Granice zatvorene, ne moze se nigde. Broj obolelih je takav kakav je, dnevno je bilo mislim 3-4 hiljade obolelih (na 85 miliona stanovnika), Nemacka oznacena kao uzor u borbi protiv korona virusa.
U maju dolazi do postepenog otvaranja granica. Uvodi se kategorizacija "rizicnih zemalja", obavezno testiranje pri povratku iz takvih zemalja, karantin.
Obnavlja se putnicki, zeleznicki i vazdusni saobracaj postepeno, ali opet ne u tolikoj meri kao sto je nekad bilo (malo zbog straha, malo zbog razloga navedenog gore).
Zivot se vraca u normalu, naroda ima na ulicama. Otvaraju se prodavnice, kafici, restorani itd, uvodi se obaveza nosenja maski u prevozu, prodavnicama i lokalima kad ne sedis, ali licno mi i nije toliki problem bio zato sto mi je maska trebala efektivno sat vremena dnevno. Broj obolelih je opao popriicno u odnosu na mart.
Dolazi leto, pocinje sezona godisnjih odmora. Uvodi se testiranje na aerodromima, zeleznickim stanicama, autobuskim stanicama, autoputevima. Broj testova na dnevnom nivou znacajno povecan.
Dnevno obolelih u rasponu 200-400. Javi se ponekad i znacajno veci broj, ali to su okarakterisani kao "izolovani slucajevi" (npr. izbijanje epidemije na nekoliko farmi, klanica i slicno).
Zivot funkcionise skoro pa normalno, ljudi su u ovim vremenima imali prilike da odu i na more, planine, gde god.
Dolazi kraj leta i pocetak jeseni, brojevi odose u nebo odjednom skoro u svim drzavama u Evropi.
U Nemackoj vlasti okrivljuju narod da je neodgovoran i da se ne pridrzava mera. Mera koje su tu skoro pola godine i drzale brojeve na nivou statisticke greske u odnosu na broj stanovnika.
Uvodi se obaveza nosenja maski na prometnim mestima (npr. centar grada u Minhenu), brojevi dalje rastu.
Uvodi se zabrana prodaje i konzumiranja alkohola na javnim mestima, brojevi i dalje rastu.
Uvodi se "lockdown light", zatvaraju se kafane i restorani, preporucuje da se predje opet na home office ko god moze. Brojevi i dalje rastu.
Odmah nakon uvodjenja blagog lockdowna izlazi u medijama informacija da Phizer-ova vakcina ima ucinkovitost kod 90 i nesto procenata ispitanika, Merkelova i Zoder (glavni covek za Bavarsku i verovatno buduci kancelar Nemacke) pozdravljaju vest, kazu vakcinacija krece uskoro i odmah napominju da vakcinacija je na dobrovoljnoj bazi. Brojevi su visoki (15-20 hiljada obolelih dnevno) ali stagnira u tom rasponu.
Smrtnost je povecana naravno ali je po meni reciprocna u odnosu na broj obolelih, sto svakako dovodi do toga da Bavarska pojaca mere i vrati se bukvalno na stanje od marta, uz dodatak da svaki okrug koji predje 200 obolelih na 100.000 u rasponu od 7 dana uvodi policajski cas u periodu 21-05h. Minhen je presao taj prag juce, i od sinoc vazi policajski cas.
Stize najava da se zavrsavaju pripreme za vakcinisanje, ocekuje se da pocetak bude 5.januara, vakcinacija ce se vrsiti na Sajmu koji se nalazi u juznom delu grada.
U medjuvremenu se razmatra da citava Nemacka predje na jos stroziji lockdown.
Za ovaj period koliko je aktivna prica oko korona virusa, sve ljude koji znam da su oboleli od kovida su bili iz Srbije. Iz Nemackog nikog ne znam, mada i manji je krug ljudi koji poznajem ovde naravno.
Bilo je ljudi koji su prosli kao da su imali prehladu (slabiju ili jacu), bilo je i onih koji su prosli kao bosi po trnju (visoke temperature, zavrsavali u bolnici, ostecena pluca itd). Nema pravila.
Ne sporim postojanje virusa, virus postoji, virus predstavlja problem. Doduse, smatram da se prica oko virusa jako mnogo zloupotrebljava zarad raznih interesa - pravi se totalni mindfuck, politicari koriste virus kao izgovor za razna prepucavanja (mislim da je letos najizrazitiji bio slucaj prepucavanja izmedju Austrije i Hrvatske), a sad se narocito radi na sirenju panike i straha - kako je jedna drzava kao Nemacka je mogla u pocetku da bude "za primer svima", a onda su odjednom izgubili kontrolu (iako smatram da nemacki zdravstveni sistem moze da ishendla i vise od 20 hiljada obolelih dnevno?).
Sve ovo jako smrdi...
Bitno je voditi racuna o sebi - treba obratiti paznju sta jesti, imati dovoljno sna, ne izlagati se previse stresu i ostalo.
Ali koja je poenta ovoga svega ako psihicki puknemo? Treba ziveti koliko-toliko normalno, treba se paziti, ali ne treba paranoisati...
Mislim svakome se desi da bude ovakav ili onakav, samo ne bi trebalo da bude takav konstantno