Evo nakon tacno godinu dana od dolaska u DE, utisci.
Najveci problem je pronaci adekvatan smestaj, jer su im cene dosta skocile u odnosu na prethodne godine. Situacija je, bar u Kelnu, takva da za jedan stan se javi i po dvadesetak zainteresovanih. Kako su otkazni rokovi 3 meseca, toliko ranije treba da se ugovori stan. Za ovo stanodavci traze 3 zadnja platna listica. Kako ja to nisam imao, ugovor o radu mi je pomogao. Za papire za porodicu potrebno je da stan ima odredjenu minimalnu kvadraturu, u mom slucaju receno mi je da je to 72 kvm, sto se ovde ne racuna kao veliki stan. Jednostavno, imao sam dosta srece da pronadjem stan u istoj ulici gde je i kancelarija, pa mogu i pesaka/biciklom, sto praktikujem sada. Inace zivim na super lokaciji, relativna novogradnja pored reke, ali van bloka je veoma multikulturalno, i kolege me stalno pitaju kada cu da se preselim u neki drugi deo grada, na sta im uglavnom odgovaram da se osecam kao kod kuce, skroz je balkanski mentalitet, ali moram da priznam da postuju pravila malo vise nego na Balkanu. Posledica je da ima dosta X5, X6 u okolini
kao i Mercedesa. Ukoliko zelim isti takav smestaj u drugom delu grada, kirija je oko 400 do 500 evra veca, znaci nepotrebno 6000 EUR godisnje vise ni u sta, plus sat vremena vise do posla, kroz grad, znaci jos oko 100 eur za gorivo vise mesecno (guzve nisu zanemarljive). Inace troskovi ulaska u stan su 4 kirije (3 kao depozit i jedna tekuca), plus se ulazi u skroz prazan stan, gde nema ni fasunga za sijalicu, znaci treba da se kupi kompletan namestaj. Na primer kada se naruci kuhinja, cekalo se 8 nedelja na isporuku pa onda jos nedelju ili dve na montazu. Kako ovo nije bila opcija, IKEA, sedista van C Maxa, dve ture, i eto kuhinje. ALi nakon 18h ne smemo da pravimo buku, subotom do 12h, nedeljom uopste, pa smo supruga i ja jedan sat dnevno sastavljali sve zivo, i nakon 3 nedelje imali kompletno operativan stan.
Sto se troskova tice, kako sve placam karicom, statistika kaze da da je za cetvoroclanu porodica za hranu trosi vise/manje kao i u Srbiji. Nesto je jevtinije, nesto skuplje. Nasa porodica za supermarket (hrana i hemija i jos po nesto) do sada nije presla 600 EUR mesecno. Govorim o normalnoj ishrani, sa kuvanjem obroka, ne o restoranima i fast fudu, premijum prsuttama, to je dosta skuplje. Fora je sto ima toliko raznovrsne hrane, da jednostavno kupujemo znacajno vise nego u Srb, gde smo imali nedeljnu kupovinu, dok nam je sada Lidl pored zgrade, pa eksperimentisemo dosta vise. Lidl nam je 90% kupovine, probali smo sve ostalo, ali odnos izmedju cene i kvaliteta je odlican. Daleko bolji od Tempa/Merkatora, koje smo najvise koristili. Ostatak su turske prodavnice gde ima nase robe i odlicnog svezeg mesa.
Za auto, troskovi su osetno veci nego u Srb. Placa se godisnji porez nezavisno od osiguranja. Za C Maxa dizela je bio 196 EUR godisnje, a sada za benzinca je 64 EUR godisnje. Osnovno osiguranje mi je na pocetku bilo oko 690 EUR, sada sa bonusom je oko 500 EUR, mada za par desetina evra preko se dobija parcijalni kasko, koji pokriva bukvalno sve osim sopstvene stete. Znaci vremenske nepogode, divljac, stakla i kradja su pokriveni. Takav kasko u Srb ne postoji, a posebno ne za ovakvu dodatnu cenu. Inace na cenu osiguranja utice, osim stete, i godina rodjenja, koliko dugo se ima dozvola, ko sve vozi auto i koliko dugo i taj ima dozvolu, ima li poena u vozackoj, i sl. Dizel je trenutno 1.2 EUR, Benzin 1.41, nema putarina, putevi uglavnom dobri, naleteo sam na jednu udarnu rupu za ovih 12 meseci ukupno, i oko 10k km predjenih.
Birokratija je druga prica. Na pocetku mi je dosta smetala sporost, kao i to da za sve cekas na termin, obicno nedelju do dve, pa tek onda predajes papire i sl. Na primeru bankarskog racuna, tek nakon 3 nedelje mi je bio operativan. Cekao sam 2 nedelje na karticu, pa jos nekoliko dana na pin za istu, pa nekoliko dana za online. Srecom, imao sam poljski racun, pa sam sa njega sve placao. Cena transakcije je 0 EUR. Za internet, prijavis se, cekas nedelju dana na termin, pa jos dve na majstora. Deciji dodatak i jos neke birokratije (skola, pedijatri, i sl) isto su odvukli dosta vremena.
SKolski sistem im je dosta drugaciji. Deca koja napune 6 god zakljucno sa 30.09. polaze u prvi razred te skolske godine. Skolu nismo mogli da biramo, pa smo dobili katolicku skolu koja radi po Montesori metodu. Klinke su super savladale prvu godinu u integracionom odeljenju, i sada nastavljaju 2. u nemackom. Inace, ucitelji deci daju zadatke shodno njihovom nivou znanja. To znaci da, ukoliko je dete naprednije, radice teze stvari od drugara iz odeljenja., i obratno. Nemci izgleda ostave dete da se razvija samo, nema forsiranja apsolutno istog programa za sve, ali se zna sta je minimum. Ko je prosao kroz nas sistem, ovo moze da bude cudno, jer smo navikli na vece forsiranje (bar ja doka sam isao u skolu).
Zdravstvo, imamo karticu i sa njom mozemo da idemo kod bilo kog doktora koji hoce da nas primi. Desilo se da je klinki nije bilo dobro, otisli kod pedijatra da zakazemo, avgust mesec, i zakazali nam za januar
Nasli smo posle pedijatra koji je mogao da primi za par dana. Zubar, rumunski doktor, rekao mi je da moram 4 zuba da popravim, i odmah mi je rekao da ce to dodatno da me kosta 200 eur plus osiguranje. Kako mi je bilo sumnjivo jer je potencirao tih 200 eur, u Srb sam otisao kod svastike koja je stomatolog, i u stvari trebalo je samo na jednom, ostalo je bilo OK. Inace, osiguranje pokriva samo crne plombe, i to samo ukoliko se minimalno jednom godisnje ide na kontrolu, u suprotnom ne vazi vise.
Posao, ovi moji su bas produktivni. Sefa ne vidjam po dve nedelje, nisam primetio da bilo ko hvata krivine. Fizicki se dosta manje radi nego u Srbiji, ali se dosta potencira kvalitet rada. Nezamislivo je da ti se neko dere na poslu ili da te vredja. Radno vreme mi je fleksi, ali svi dosta postuju 40 sati nedeljno, i upisuju sve preko toga.
Ovako su dosta ljubazni Nemci, i dovoljno kulturni da ne pokazuju sta u stvari misle (za razliku od Poljaka i Svajcaraca, koji su bas direktni prema strancima). Hoce sve da pomognu, ali ne zadiru u privatnost, niti se bave tudjim zivotima. Jednostavno, niko te ne dira i svi zive onako kako zele. Nivo frustracije je daleko ispod naseg, i upravo to deluje na psihu, i to mi je zelja da deca rastu u takvoj sredini, gde nije bitno sta nosis, koji telefon imas (najbolje telefone imaju multikulturalni, koliko sam primetio, tipa S8 i iPhone X, dok ovi imucniji oko mene, uglavno starije samsunge i iPhoneove) i sl.
Za sada smo bas zadovoljni, videcemo za posle.
I moram da se zahvalim nekolicini clanova iz gasterbajterske zajednice koji su mi dosta pomogli oko boljeg razumenvanja problematike.
Zao mi je sto me zivot nije naveo da odem u inostranstvo. Bas mislim da bih uspeo, mozda cak I u Lakijevim ocima sto je I meni bas bitno. 
Ja sam tip za uredjeni sistem. Bio bih zdraviji, normalniji. Bio sam u Nemackoj 7 dana I bio sam drugi covek. Prija mi drugaciji mentalitet I sistem. Ovako, jedino mi ostaje da decu upucujem da odu.