GARAŽA forum

steva_anya napisao: A da, rekao je da svako povecanje snage treba da.prati i protok vazduha. Tu ga nisam bas razumeo

Sa moje tacke gledista zvuci nevwrovatno da se motori za 50ks razlikuju u mapi. Sto ne znaci da nije moguce.

Fabrika je zbog oštrih ekoloških normi već napravila optimalnu smešu goriva i vazduha, jer u svakom drugom odnosu je narušena snaga, ekologija i trajnost motora. Remap bi trebalo proporcionalno da povećava koncentracije smeše u istom odnosu u cilindru u prostoru rezerve koji je ostavljen kod ključnih komponenti u sistemu, a to su dizne, CR pritisak i turbina, odnosno vazduh i gorivo.

Poremećaj dobrog odnosa goriva i vazduha samo štetu može da načini. Pravljenje štedljivih mapa sa siromašnom smešom je takođe štetno po motor.

Dobra mapa ne bi trebala da se razlikuje od fabričke u svim normalnim režimima vožnje i zato kvalitetno remapiran motor kod vozača koji ne preteruje sa van fabričkim režimima vožnje ima sve predispozicije da dugo traje.

Uzimajući sve ovo u obzir nema argumenata da remapiran motor troši manje ako se vozi isto. Morao bi da troši isto ukoliko se tjuner nije igrao sa nekim parametrima koji bi mogli da naprave veći problem nego korist od uštede u gorivu. Naravno ukoliko se češće vozi u van fabričkim režimom mape gde je snaga pojačana, potrošnja goriva apsolutno mora biti veća. Manja jako teško. Isključujem kao uštedu izbacivanje DPF, koji je pored ostalih nedostataka i razlog pojačane potrošnje goriva.

Stevo, stvarno ima prostora na turbo motoru za 30 pa i više KS, koji subjektivno mogu i jače da izgledaju jer je moguće podesiti ranije oslobađanje maksimalno obrtnog momenta, bolji odziv na papučicu gasa i slično.

Podržavam dobar remap ako auto ima potencijal i vozač to ume da ispravno koristi.

Tapatalk Pro

Ivan napisao:Pa turbina kompresuje vazduh u motor.

Послато са GT-I8190 користећи Тапаток 2

Valjda kompresor kompresuje?
No, razumeo sam, tako sam nekako i ja načuo da turbina povećava pritisak u cilindru tako što "nabije" više vazduha u cilindar, pa logično što je više vazduha, veći je i pritisak u cilindru. Sad mi ostaje nejasno, kako onda, kod dizela, vazduh dolazi uvek u istoj količini ?

Pa nema klapne/leptira kao kod benzinca.

To znam, ali ostaje sada zbunjujuće da li turbina ubacuje dodatni vazduh ili ne? Ako ubacuje, kako je onda količina vazduha uvek ista? Ako ne ubacuje, koja joj je svrha, odnosno na koji to drugi način povećava pritisak u cilindru?

Ubacuje vise vazduha i kolicina vazduha se menja naravno.
Ako ima nekoga da mu je ovo neverovatno mogu snimiti logove dijagnostike gde se vidi kako se menja pritisak i protok vazduha.

Послато са GT-I8190 користећи Тапаток 2

I sta radi ubrizgavanje u tim trenucima

Pa obicno sam pratio pritisak ubrizgavanja (cr pumpe) i vazduha (turbine) kroz obrtaje.
Naravno i da skace ukupan protok vazduha i goriva, nikad nisam gledao tacne odnose ako na to mislis

Послато са GT-I8190 користећи Тапаток 2

Kako šta radi? U pravom momentu pljune gomilu sitnih kapljica, u obliku gasa u sred usijanog vrelog cilindra od komprimovanog vazduha. Praktično u istom momentu se smeša zapali.

U realnosti nije tako jednostavno. Nekad je bilo, više nije.

CR motor je patentirao Fiat, realizovao Bosch, a prvi CR motor je JTD u Alfi 156. Spominjem ga jer on prvi uvodi 2 ubrizgavanja u ciklusu, optimizujući sagorevanje i smanjujući vibracije. Akutelni JTDM ima čak 7 ubrizgavanja u precizno izračunatim momentima. Verujem da je sad veoma slično i kod konkurenata.

I gorivo i vazduh se sa nadpritiskom ubacuju u cilindar. U tačno određenom odnosu sagorevaju dovoljno kvalitetno kako bi motor imao adekvatnu snagu, bio trajan i ispunjavao ekološke norme. Da bi se pojačao TD CR motor, potrebno je pojačati i gorivo i vazduh u ispravnom odnosu.

Tapatalk Pro

To mislim
Duzina otvaranja dizne i pritisak pumpe je kolicina njafte
Vazduh kontrolise onaj ventil

Sve to zajedno kako ECU samara kad se potopi gas izgleda sjajno

perfiko napisao:To znam, ali ostaje sada zbunjujuće da li turbina ubacuje dodatni vazduh ili ne? Ako ubacuje, kako je onda količina vazduha uvek ista? Ako ne ubacuje, koja joj je svrha, odnosno na koji to drugi način povećava pritisak u cilindru?

što si samo zbunjen i laik kad znaš dobro o čemu se radi ali ajd, imaš svoju zanimaciju . Pišem, očigledno na pogrešan način, čim ti treba prevod - da na usisu nema restrikcija kao na benzincu, snaga motora se poveća sa više goriva i jačim pritiskom (vazduha, naravno, pobogu). Dakle (pisao sam stevi) da bi ćunirao dizela, ne treba da odradiš zamenu delova i smanjiš restrikcije koje benzinac ima (atmosferac) već se sve obavi softverski "čipovanjem" tj. "remapiranjem" kako se sad kaže.

Znači, moglo bi se zaključiti da za razliku od dizel motora kojima je količina usisanog vazduha manje više konstanta, kod turbodizela to nije slučaj.
Što onda (valjda) znači da se kod turbodizela sem uglom ubrizgavanja, pritiskom i vremenom ubrizgavanja može poigrati i sa količinom vazduha.

McGruja napisao:To mislim
Duzina otvaranja dizne i pritisak pumpe je kolicina njafte

Dodao bih jos neke detalje.
I temperatura u cilindru odreduje kolika je kolicina nafte optimalna. SUS motor je toplotna masina pre svega a temperatura je jedan od bitnijih faktora sta ce se dogoditi, i narocito kada ce se dogoditi.

Sama nafta, tj dizel je nezapaljiv u stanju kakav je u rezervoaru, i prvi neophodan korak je prelazak iz tecnog u gasovito stanje.

U sustini, u motoru samo gas sagoreva bilo da je dizel bilo da je benzin u pitanju, ili neka slicna varijanta dizne sluze da tecnost "pretvore" u gas. Visi pritisak, manji otvor dizne, vise sto kracih impulsa, bolja atomizacija dizela, manja grupa vezanih molekula a time i manje energije potrebno im je dovesti da bi isparili tj promenili agregatno stanje a pri tome to urade i brze.

E sad, u teoriji se nafta i dugacki lanci molekula na kraju kada odrade dizne svedu na nivo atoma ali u praksi nije bas tako. Otuda neoksidirani potpuno atomi ugljenika, tj cadj i ostalo sto se vidi na izduvu.

Kada se izvrsi potpuna oksidacija, kao sto je to slucaj koristenja LPG, rezultat je CO2, CO, H2O a to su sve nevidljivi gasovi a jedino CO ima miris koji mozemo da osetimo.

Dizel u praksi nije ni blizu tako dobrog sagorevanja, sto se lako i izmeri a cesto i vidi.

Verovatno si mislio na CO2 i miris (odnosno zagušljivost), jer CO nema miris, zato je i užasno opasan.

Kakav bre miris CO2? "Smrdela" bi ti kisela voda

Nemaju ni CO ni CO2 nikakav miris.

Послато са GT-I8190 користећи Тапаток 2