Pre neki dan kada su nasl poceli ofanzivu na Mosul da zbrisu njihove, ja sam krenuo u te krajeve da se jos jednom uverim kako to izgleda.
Malo cemo da letimo do grada Sulejmanijah na istoku Iraka a jugoistocno od Mosula.
Kompanija nam je poslala ohrabrujuc e mail. Aerodrom je bezbedan, samo ne palite svetla u prilazu i tokom poletanja.
A bezbedno je, nema greske.
Aerodrom je na visini od 2700ft. Sa istocne strane je planina sa najvisim vrhom 5590ft a sa zapadne nas ceka 4570ft.
Treba se ucackati u kotlinu.
Kako smo pristupili pripremi letackog zadatka u Hjustonu, prilaze kolege Klostermani, interesuju se gde idemo.
Sulaymaniyah...
E, prosle nedelje na nas avion ispaljena raketa u prilazu za Erbil!
?
Nista nisu videli, samo su ih obavestili sa tornja da su gadjani.
E, sad mi je lakse...
Kopilot, kao i ja prvi put leti za ORSU. Rekoh, aj leti ti, da se ja macujem sa arapskim-engleskim.
Iznad granice, kopilot se popismani i rece - hajte vi ovo uradite. Meni je prvi put.
I meni je, sine.
Vec sam razradio taktiku koja mi nije mila ali hajde da probamo da se igramo rata.
Namerno ga ostavim visokog i prodjemo tacku za pocetak snizavanja, a onda ga strmopizdim sa nekih 4-5000 ft u minuti, i zamislim sebe u ulozi Hans-Ulrich Rudela kako obara Stuku. Samo sto cemo mi da se prikrademo iz kukuruza bez svetla : )
Na 13000ft ne upalimo svetla za sletanje, a pogasimo i strobe i anticolision. Sad smo apsolutno stealth.
Moze 737 da bude i necujan kada su motori sa oduzetim gasom.
Iznad aerodroma smo na nekih 10000ft i samo zamisljam kako ulazimo u makazice nekakvim budalama levo i desno od nase putanje leta.
Mnogo mi potrajao ovaj prilaz.
Toranjski kontrolor koji ocigledno nema radar, stalno nas pita za poziciju. Dobro smo se maskirali. Ni on nas ne vidi.
Na 500ft palimo svetla. Sijamo ko novogodisnja jelka i trijumfalno ga lupam o pistu da znaju da smo stigli.
Jos samo da poletimo.
Avijon od 198 sedista dovezao je 33 putnika nakrcan sa 15 tona goriva a vratice se sa 60.
Zar se isplati firmi da cacka mecku na ovom neprofitabilnom letu, sve vreme se pitam.
Za poletanje izaberem punu snagu motora, bez redukcije. 737 ima mocne motore i pravi je muscle car u vazduhu, tesko ga je obuzdati. Pogotovo kada je lagan.
Kopilot koji se okurazio da leti na nazad samo je stigao da kaze "Oh oh!", kada su motori dali punu snagu.
Normalno, pogasimo svetla i jurnemo u mrak.
Posle poletanja izaberemo Best rate of Climb opciju i raketiramo se gotovo okomito do naseg nivoa za krstarenje.
Ufff, pobegosmo. Pravac kuca.
Aha, hoces....
Kontrolor pocinje da nas vektorise na zapad, prema Erbilu. Samo ga gledam kako nam se ORER priblizava na instrumentu. Iza njega u tom kursu je Mosul. Vidim da je kontrolor poceo da razbacava avione levo i desno sto znaci da sigurno ima neko vojno letenje.
Preletimo Erbil i produzimo i istom kursu pravo ka Mosulu.
Dosta bilo junacenja za danas.
Alo brate Abdullah, dokle ce da nas drzis ovako???
E? Sorry! Ajte kurs u desno. Marsalamah.
Sta ti je kapitalizam. Bole gazdu Stojko za vazduplohov i zivu silu. Avijon je osiguran kod Lloyda a u slucaju rata osiguranje za ljudske glave nema da vazi. Ako neko nastrada, jos ce i da profitira. Posle ce kao i prethodne godine da se smeska sa naslovnica lokalnih novina, a ljudi ce da se dive kako je uspesan biznismen.
"
(a i strasnih 
)
