Re: Dobro veče
Poslato: 15 Jan 2025, 09:10
Kazne za saobraćajne prekršaje u inostranstvu stižu i u Srbiju
Autor: Euronews Srbija
Veliki broj kamera za otkrivanje saobraćajnih prekršaja nalazi se u inostranstvu, a sada će kazne koje beleže te kamere stizati i u Srbiju kada naši vozači naprave prekršaj.
Savetnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Milan Milić, objasnio je za Euronews Srbija šta zapravo omogućava potpisani međunarodni sporazum o razmeni informacija naše zemlje sa članicama evropskog bloka.
Milić kaže da se radi o direktivi 2015/413 koja podrazumeva razmenu informacija za učinjene saobraćajne prekršaje i ona podrazumeva potpisane brojne bilateralne sporazume između Srbije sa zemljama EU.
Milić navodi da to znači dvostranu razmena informacija o učiniocima prekršaja, vozačima i vozilima.
"Ukoliko smo nebezbedni, ukoliko činimo prekršaje, da li u našoj zemlji ili inostranstvu, svakako će kazna da stigne i da se ona realizuje", rekao je on.
Na pitanje šta se, na primer dešava ukoliko vozač iz Srbije načini prekršaj u inostranstvu i nakon toga se jednostavano samo vrati u zemlju, Milić kaže da za to postoje i određene sankcije.
"Naši profesionalni vozači, odnosno firme koje se bave međunarodnim prevozom, jedva čekaju da dobiju informaciju kako bi kaznu što pre platili i ne bi imali problema na granici. Samim tim možemo zaključiti za fizička lica, ukoliko ne plate kaznu, će takođe imati problema na granici. Naime, članice Evropske unije imaju razvijen informacioni sistem, bazu podataka, pa ukoliko nešto neko od naših vozača duguje, imaće problema i neće moći da uđe u tu zemlju sve dok ne plati kaznu", objašnjava on.
On ističe da je bilo razmene i sa drugim zemljama, ali da se najviše sarađivalo sa ove tri. Razlog za to je, navodi, što veći broj naših građana često posećuje ove države, a neki i duži vremenski period borave u njima.
"Na godišnjem nivou oko 2.000 zahteva stiže za razmenu informacija, odnosno o vozilima i vozačima koji su naši državljani, a napravili su saobraćajni prekršaj u inostranstvu. Efikasnost realizacije kazne kod nas je, na osnovu informacija koje smo dobili iz pravosuđa, samo 30 procenata. Za inostranstvo nemamo precizan podatak, ali s obzirom na njihov informacioni sistem, verujem da je taj procenat veći", rekao je on.
"Nema nagodbe sa policijom u zemljama EU"
Kako navodi Euronews Srbija, predstavnici Veća EU i Evropskog parlamenta postigli su prošle godine privremeni politički dogovor o direktivi koja bi trebalo da olakša izvršenje kazni za vozače koji počine saobraćajne prekršaje u drugoj državi članici.
Nova direktiva sada, osim najčešćih i najozbiljnijih prekršaja kao što su prekoračenje brzine ili vožnja pod uticajem alkohola i droga, uključuje i druge prekršaje.
Među njima su nepoštovanje razmaka između vozila, ignorisanje zabrane preticanja, opasno preticanje, prekršaji pri parkiranju kao što je parkiranje preblizu raskrsnice ili zebri, prelazak pune bele linije, vožnja u pogrešnom smeru, nepoštovanje pravila o korišćenju koridora za hitne slučajeve ili korišćenje preopterećenog vozila.
Goran Aleksić, direktor Poslovnog udruženja drumskog saobraćaja "Srbijatransport" rekao je ranije za Euronews Srbija da u zemljama koje pripadaju Evropskoj uniji sa saobraćajnim prekršajima nema šale.
"Ukoliko vam se dogodi neka nezgoda na teritoriji EU, obavezno sačekajte policiju i pripremite sve dokumente, kao što je Zelena karta osiguranja, u zemljama gde je potrebna, ali obavezno morate da imate lokalnu polisu osiguranja od autoodgovornosti", savetovao je ranije Aleksić i objasnio:
"Zakoni su u EU dosta stroži nego u Srbiji i nikako se ne treba povesti ovdašnjom praksom pokušaja da se 'nagodite' s policijom ili nešto slično. Tamo se to ne oprašta. Ukoliko smatrate da postoji bilo kakav problem u smislu da je vozač nepravedno optužen ili neadekvatno tretiran od strane organa reda, preporuka je da se kontaktira naš konzulat u toj zemlji. Pre nego što krenete na put, obavezno se obavestite o kontaktima konzulata u zemljama u koje putujete", rekao je Aleksić.
"Crna lista" i zabrana ulaska u zemlje članice EU
Ono što mnogi vozači ne znaju je da neplaćene saobraćajne kazne zbog prekršaja načinjenih na teritoriji EU, mogu čak i da ih pošalju na crnu listu zbog koje može da im bude zabranjen ulazak u zemlje članice.
Na takozvanoj "crnoj listi" može da se nađe svaki vozač koji se oglušio o prekršajni nalog ili kaznu, jer čak i najmanja opština u bilo kojoj zemlji EU protiv njega može da pošalje prijavu jedinstvenom telu EU i zatraži sankcije.
Ukoliko se to dogodi, vlasnik automobila već na prvom prelazu saznaje da mu je ulazak zabranjen, a istraga i zahtev za skidanje sa ove liste može sa potraje i nekoliko godina.
Aleksandar Radenković iz MUP-a Srbijenaveo je da se za prekršaje koji se otkriju uređajima za automatsku detekciju (npr. prekoračenje brzine, prolazak na crveno svetlo i slično) gde počinilac prekršaja nije zaustavljen na licu mesta mogu zatražiti podaci o vlasniku vozila posredstvom instituta Međunarodnog pružanja pomoći u krivičnim stvarima.
"Kada se radi o prekršajima koji čine naši državljani u inostranstvu, podaci se posredstvom Ministarstva pravde zahtevaju od Uprave za upravne poslove MUP-a, koja je zadužena za registar vozila. Po istoj analogiji, i Republika Srbija može zatražiti podatke o strancima koji čine prekršaje na teritoriji naše zemlje", objasnio je on ranije.
Autor: Euronews Srbija
Veliki broj kamera za otkrivanje saobraćajnih prekršaja nalazi se u inostranstvu, a sada će kazne koje beleže te kamere stizati i u Srbiju kada naši vozači naprave prekršaj.
Savetnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Milan Milić, objasnio je za Euronews Srbija šta zapravo omogućava potpisani međunarodni sporazum o razmeni informacija naše zemlje sa članicama evropskog bloka.
Milić kaže da se radi o direktivi 2015/413 koja podrazumeva razmenu informacija za učinjene saobraćajne prekršaje i ona podrazumeva potpisane brojne bilateralne sporazume između Srbije sa zemljama EU.
Milić navodi da to znači dvostranu razmena informacija o učiniocima prekršaja, vozačima i vozilima.
"Ukoliko smo nebezbedni, ukoliko činimo prekršaje, da li u našoj zemlji ili inostranstvu, svakako će kazna da stigne i da se ona realizuje", rekao je on.
Na pitanje šta se, na primer dešava ukoliko vozač iz Srbije načini prekršaj u inostranstvu i nakon toga se jednostavano samo vrati u zemlju, Milić kaže da za to postoje i određene sankcije.
"Naši profesionalni vozači, odnosno firme koje se bave međunarodnim prevozom, jedva čekaju da dobiju informaciju kako bi kaznu što pre platili i ne bi imali problema na granici. Samim tim možemo zaključiti za fizička lica, ukoliko ne plate kaznu, će takođe imati problema na granici. Naime, članice Evropske unije imaju razvijen informacioni sistem, bazu podataka, pa ukoliko nešto neko od naših vozača duguje, imaće problema i neće moći da uđe u tu zemlju sve dok ne plati kaznu", objašnjava on.
On ističe da je bilo razmene i sa drugim zemljama, ali da se najviše sarađivalo sa ove tri. Razlog za to je, navodi, što veći broj naših građana često posećuje ove države, a neki i duži vremenski period borave u njima.
"Na godišnjem nivou oko 2.000 zahteva stiže za razmenu informacija, odnosno o vozilima i vozačima koji su naši državljani, a napravili su saobraćajni prekršaj u inostranstvu. Efikasnost realizacije kazne kod nas je, na osnovu informacija koje smo dobili iz pravosuđa, samo 30 procenata. Za inostranstvo nemamo precizan podatak, ali s obzirom na njihov informacioni sistem, verujem da je taj procenat veći", rekao je on.
"Nema nagodbe sa policijom u zemljama EU"
Kako navodi Euronews Srbija, predstavnici Veća EU i Evropskog parlamenta postigli su prošle godine privremeni politički dogovor o direktivi koja bi trebalo da olakša izvršenje kazni za vozače koji počine saobraćajne prekršaje u drugoj državi članici.
Nova direktiva sada, osim najčešćih i najozbiljnijih prekršaja kao što su prekoračenje brzine ili vožnja pod uticajem alkohola i droga, uključuje i druge prekršaje.
Među njima su nepoštovanje razmaka između vozila, ignorisanje zabrane preticanja, opasno preticanje, prekršaji pri parkiranju kao što je parkiranje preblizu raskrsnice ili zebri, prelazak pune bele linije, vožnja u pogrešnom smeru, nepoštovanje pravila o korišćenju koridora za hitne slučajeve ili korišćenje preopterećenog vozila.
Goran Aleksić, direktor Poslovnog udruženja drumskog saobraćaja "Srbijatransport" rekao je ranije za Euronews Srbija da u zemljama koje pripadaju Evropskoj uniji sa saobraćajnim prekršajima nema šale.
"Ukoliko vam se dogodi neka nezgoda na teritoriji EU, obavezno sačekajte policiju i pripremite sve dokumente, kao što je Zelena karta osiguranja, u zemljama gde je potrebna, ali obavezno morate da imate lokalnu polisu osiguranja od autoodgovornosti", savetovao je ranije Aleksić i objasnio:
"Zakoni su u EU dosta stroži nego u Srbiji i nikako se ne treba povesti ovdašnjom praksom pokušaja da se 'nagodite' s policijom ili nešto slično. Tamo se to ne oprašta. Ukoliko smatrate da postoji bilo kakav problem u smislu da je vozač nepravedno optužen ili neadekvatno tretiran od strane organa reda, preporuka je da se kontaktira naš konzulat u toj zemlji. Pre nego što krenete na put, obavezno se obavestite o kontaktima konzulata u zemljama u koje putujete", rekao je Aleksić.
"Crna lista" i zabrana ulaska u zemlje članice EU
Ono što mnogi vozači ne znaju je da neplaćene saobraćajne kazne zbog prekršaja načinjenih na teritoriji EU, mogu čak i da ih pošalju na crnu listu zbog koje može da im bude zabranjen ulazak u zemlje članice.
Na takozvanoj "crnoj listi" može da se nađe svaki vozač koji se oglušio o prekršajni nalog ili kaznu, jer čak i najmanja opština u bilo kojoj zemlji EU protiv njega može da pošalje prijavu jedinstvenom telu EU i zatraži sankcije.
Ukoliko se to dogodi, vlasnik automobila već na prvom prelazu saznaje da mu je ulazak zabranjen, a istraga i zahtev za skidanje sa ove liste može sa potraje i nekoliko godina.
Aleksandar Radenković iz MUP-a Srbijenaveo je da se za prekršaje koji se otkriju uređajima za automatsku detekciju (npr. prekoračenje brzine, prolazak na crveno svetlo i slično) gde počinilac prekršaja nije zaustavljen na licu mesta mogu zatražiti podaci o vlasniku vozila posredstvom instituta Međunarodnog pružanja pomoći u krivičnim stvarima.
"Kada se radi o prekršajima koji čine naši državljani u inostranstvu, podaci se posredstvom Ministarstva pravde zahtevaju od Uprave za upravne poslove MUP-a, koja je zadužena za registar vozila. Po istoj analogiji, i Republika Srbija može zatražiti podatke o strancima koji čine prekršaje na teritoriji naše zemlje", objasnio je on ranije.