GARAŽA forum

Mogu samo da potvrdim ovo sto je KG napisao za radno vreme, to je sve mnogo civilizovanije i normalnije tj. pravednije nego u Srbiji, a bome i u ostalim zemljama bivseg Istocnog bloka. Dakle prekovremeni su placeni, petak cesto skracen, subota i nedelja se placaju vise. Evo bas mi drugar prica kako u Srbiji mora da potpise da slobodnom voljom hoce da radi na praznik, da bi se firma osigurala od eventualnih pravnih problema. Da ne pricam iz svog iskustva prvo rada na neprijavljeno, pa onda prekovremenih koji se ne placaju u kao "jakoj" firmi i jednoj i drugoj u kojima sam bio.

@gagi
Prekovremene uglavnom hoce da rade dosljaci, Istocna Evropa. Nemci uglavnom nece, kao sto nece uopste da rade neke poslove. Zasto? Po meni zato sto ljudi kada dodju ovde hoce da se osiguraju sto vise, jer vide da funkcionise sve. Lose iskustvo iz Srbije se tesko zaboravlja, i onda kad imas mogucnost da ovde sa malo vise ili isto rada omogucis dosta vise, sto ne bi to iskoristio. Kod mene se u firmi na terenima po defaultu radi po 10-12 sati i sav prekovremeni je placen, cak je subota 100% vise, ali to nije vezano za nemacki zakon.

Gaginh0 napisao: 20 Nov 2018, 18:47 to su odlicna radna vremena, ali sam takodje primetio da dosta nasih ljudi bas hoce da radi te prekovremene i praznike upravo zbog satnice

Poenta je u "hoce". Tu si potpuno u pravu. Ali ni u kom slucaju nije moranje, sve je slobodna volja. Zbog toga mislim da po defaultu ne vazi ono "Arbeit, nur Arbeit" sto je Sasa napisao.
Ja licno to nikada nisam hteo, druge stvari su mi bile puno vaznije. Nemamo trospratnicu u Srbiji i pola miliona evra, ali i dalje smatram da ispravno radimo.

Juce sam pricao sa Hrvatom, fizikalac.

Kaze mi da kada mu je dosadno za vikend, dobrovoljno se prijavi jer posla ima, i uzme 100 eur preko.

Inace trebalo mi je bas dosta da se posle Srbije naviknem sta cu sa viskom vremena

Ja sam u ozbiljnoj dilemi, 10 dana sam lud.

Zadnjih 6 godina sam paralelno radio u školi i razvijao firmu sa drugarom. Bukvalno svaki hebeni dan, ne znam da li sam spojio 24h a da nisam nešto radio za sajt, firmu, pratio sajtove dobavljača i čitao recenzije... Za svo to vreme od firme nisam uzimao ništa, osim što mi je bilo plaćeno gorivo.

Sad je baš dobro stala na noge i donosi mi značajne prihode, koji su pre svega zdravi i čisti. Kad sam pre neki mesec napustio školu, odlučio sam da godinu dve zagrizem i poguram firmu do maksimuma, vidim dokle može da ide. Kompanjon je u fazi završavanja veoma bitne konstrukcije i šanse za uspeh su nekih 50%, a to bi nam donelo baš, baš ozbiljan višegodišnji dobitak.

I onda, na svu muku, dobijem pre 10 dana ponudu za posao u struci. Ponuda za koju bih pre npr 4-5 godina ubio Ozbiljna kompanija, detaljne uslove još uvek ne znam ali znam da su npr 2008. (u vreme najgore krize) davali četvorocifrenu početnu platu. A sad su X puta jači nego tad.
Posle godinu dve u takvoj firmi mogao bih otići preko sa ozbiljnom referencom, verovatno i kod njih (multinacionalna je kompanija) ili u neku sličnu. Jer mi je ta opcija i dalje najbliža, ne ostaje mi se u ovom blatu.

Plašim se da je ovo situacija zbog koje ću sam sebi spominjati majku za 10 godina, šta god da odlučim...

Prihvati i javi se za dve godine iz pečalbe. Uopšte ne razmišljaj ako ti to daje mogućnost da pobegneš iz ovog ludila...

Ja sam isto imao cetvorocifrenu pocetnu, koja je posle 11 god narasla bas fino, plus zena imala finu platu, plus imamo kucu i auto.,

I sve to napustio, Za sada se ne kajem ni trenutka.

Vladapetr napisao: 20 Nov 2018, 20:09 Ja sam u ozbiljnoj dilemi, 10 dana sam lud.

Pravi odgovor zavisi od mnogo detalja koje samo ti znaš. Ali mislim da bi trebao da se zapitaš, iskreno, u kojoj se ulozi više pronalaziš - da li da si zaposlen ili da si vlasnik biznisa? Odgovor uopšte nije lak, i nije po difoltu bolje biti "gazda". Da li bi više voleo da si na poslu 9-5, da ne lupaš previše glavu, kad odeš kući da posao ostaviš u kancelariji? Ako je takav posao solidno plaćen to uopšte nije loša varijanta.

Sa druge strane kad razvijaš svoj biznis, možeš i da se ubiješ od posla, ali možeš i sebi da organizuješ dan ili čak i godinu kako ti odgovara, kad je firma već na svojim nogama. Možeš celo leto da budeš van Bg, uz laptop za kontrolu posla. Da ne radiš neki dan ako imaš pametnija posla. Da voziš bajs ujutro pa da dođeš na posao u 12... Ne može svaki posao da se vodi tako, ti ćeš najbolje znati kakav bi život mogao da imaš kao vlasnik takvog biznisa. Negativne strane imanja firme znaš i sam.

Tu dilemu bi pre rešavao nego da li ići ili ostati. Ja sam već 6.5 godina svoj gazda. Bilo kakav povratak u korporativno okruženje bi mi bio težak udarac, sve i da zarađujem 5 puta više para nego sada. Doduše moj biznis može da se vodi sa velikim pauzama i velikom slobodom. Negativna strana je da uvek postoji briga i razmišljanje o budućnosti posla svaki *ebeni dan, bio u ofisu ili na plaži. Jeste da mogu da uzmem odmor koliki hoću, ali od 2005. nisam bio na odmoru a da nisam svaki dan proveravao mail. Ali opet, ne bi se menjao za dobro plaćen posao.

@Grujicd

Ovo kao ja da sam pisao... bas sve je tako...

I to je tacno takvo poredjenje...

Javi se na kafu kad budes u nsu



Послато са SM-N950F уз помоћ Тапатока

Upravo je to primarna dilema, začinjena sa izborom otići ili ostati. Nije mi problem da radim, štaviše sumnjam da postoji posao koji bih radio od 9 do 5 pa mozak na ostavu. U nekom drugačijem okruženju bi se takva posvećenost adekvatno i vrednovala.

Izmedju ostalog, gazdovanje mi jeste privačno upravo zato što svoj život mogu da organizujem kako mi odgovara, ali to se dešava u Srbiji. Onda se mislim koliko je dobro da zbog nekih ličnih benefita decu odgajam ovde, kad sam siguran da bi im bilo drastično bolje u nekom drugom okruženju.

Mislim da ću svakako da pustim mejl i odem na razgovor, da vidim šta nude i kako taj posao u suštini izgleda. Možda mi se malo razbistri slika.

Pa jesi dobio ponudu za posao ili poziv na razgovor? Svakako te nista ne kosta da odes na razgovor a ako nisi u situaciji da ti je to ne znam kolko potrebno uvek mozes da ides rekreativno i da zapravo ti njih intervjuises.

Poziv je otvoren, treba da se javim vlasniku pa da me spoji sa nadležnom službom. Poenta je što imamo jako dobar odnos iz neke sasvim pete priče i definitivno ne bih da izneverim poverenje, a još manje bih da počnem pa batalim posle dva tri meseca. Ozbiljan je posao i sumnjam da bih mogao da se na duže staze paralelno bavim i firmom, a ona sad treba da počne da se otplaćuje i to muški.

Vladapetr napisao: 20 Nov 2018, 21:22 Onda se mislim koliko je dobro da zbog nekih ličnih benefita decu odgajam ovde, kad sam siguran da bi im bilo drastično bolje u nekom drugom okruženju.

Ne bi se baš složio sa ovim, mada ta stvar nije crno bela i može da bude i ovako i onako. Sa solidnim primanjima, i još da si gospodar svog vremena, u Srbiji možeš deci da priuštiš razne aktivnosti, da ih voziš na sportove, muziku, glumu, jezike, šta ih već zanima. To kod nas nije skupo ako imaš četvorocifrenu zaradu. Ne vidim šta bi im bilo bolje preko, a moglo bi lako da se desi da možeš i manje da im priuštiš, nešto zbog finasija ali u ovom poređenju još više zbog slobodnog vremena. Ništa ih ne sprečava da odu preko kad dođe vreme za studiranje i onda da sami odluče gde će da nastave život.

Po meni, nikakvu budućnost im ne uskraćuješ ni ako ostanu ovde, pod uslovom da uče jezike, dobro se obrazuju, a ne da postanu Pink klinci. E sad, ako ih kao male integrišeš u stranu zemlju sigurno će im biti lakše nego da to posle sami rade. Ne kažem ni da nisi u pravu sa te tačke gledišta, velika je to dilema.

Napolju je dosta lakse sto se osamostaljivanja dece tice, vec tokom skole mogu bez problema da rade za novac, a ne da se vucaraju iz raznih razloga kod roditelja. Mnogo su vece mogucnosti putovanja, mogu prakticno da uce/studiraju u najboljim firmama na mnogim poljima. A ovo sto se sporta, jezika i slicno tice, to jeste jeftinije u Srbiji, ali opet je pitanje koji roditelji mogu i tamo takav dodatni finansijski pritisak da izdrze.

2-3 puta sam takve ponude odbio I grizem si muda. Sad bih ubio za takvu ponudu od ranije, a nema je naravno nigde.

Možda je bolje da ti je u životu žao za stvari koje si uradio nego za one koje nisi.


Ali tvoju dilemu razumem u potpunosti, zato odi popričaj, poznamijas i možda češ tad više znati šta ti je raditi.