Запад је добио праву прилику да се упозна са свим предностима и манама авиона МиГ-25 1976. године, када је совјетски пилот, пореклом Украјинац, поручник Виктор Беленко пребегао из Совјетског Савеза у јапанску ваздухопловну базу Хакодате.
Због овог инцидента и разоткривања примењене технологије на изради авионског радара, опреме и система наоружања, Совјети су почетком 1978. године развили напреднију варијанту МиГ-25ПД (Foxbat E) са новим радаром РП-25 Сафир, инфра-црвеним системом за претраживање и праћење и са јачим моторима. Око 370 примерака МиГ-25П модернизовано је у стандард МиГ-25ПДС.Америчко испитивање авиона МиГ-25 трајало је 89 дана. Совјети су тврдили да су на основу снимљених података Американци развили свој пандам авион F-15 игл. Међутим, ово мишљење демантовале су чињенице да је F-15 игл усвојен у оперативну употребу исте 1976. године, а да су са њим први пут полетели још 1972. године. Било како било, совјетска влада је одлучила да генерално модернизације све своје авионе, како би били мање рањиви од непријатеља. Наредни авион је развијен са ознаком МиГ-31.
Након што се отети авион вратио у Совјетски Савез, послат је на проучавање у Горки, а затим је растављен у делове, који су коначно завршили као сувенири.
Авион Виктора Беленка је био пребачен у САД (Дејтон, Охајо), где је у Одељењу за страну технологију Америчког ратног ваздухопловства растављан и проучаван, са детаљном анализом. Авион је у деловима враћен у Русију.
Рекорди Mig-a 25
У периоду после увођења у оперативну употребу авиона МиГ-25, постигнути су светски рекорди у брзини лета, брзини пењања и висини лета. Неки од њих нису још увек превазиђени.
Светски рекорди, по званичној евиденцији ФАИ, постигнути са МиГ-25 (Е-266 и Е-266м), у класи копнених авиона са турбо погоном без ограничења тежине и даље су важећи (узето 6. септембра 2006):
Висина (апсолутна): 37 650 m (31. август 1977.) (Е-266м)
Брзина пењања (са носивошћу од 1 000/2 000 kg): 37 080 m (22. јуни 1977.) (Е-266м)
Успон на 25 000 m за 2 минута и 34,2 секунде (17. мај 1975.) (Е-266м)
Успон на 30 000 m: 3 минута и 10 секунди (17. мај 1975) (Е-266м)
Успон на 30 000 m (за носивост од 1 000 kg: 3 минута и 10 секунди (17. мај 1975.) (Е-266м)
Успон на 35 000 m: 4 минута и 11,7 секунди (17. мај 1975.) (Е-266м)
Брзина на стази од 100 km за затворен курс: 2 605 10 km / h (8. април 1973.) (Е-266)
Брзина на стази од 500 km за затворен курс: 2 981 50 km / h (5. септембар 1967.) (Е-266)
Брзина на стази од 1 000 km за затворен курс, са 2 000 kg терета: 2 920,67 km / h (27. септембар 1967.) (Е-266)
Рекорд за највећи плафон није реализован у праволинијској путањи, већ у параболичном лету (динамички плафон).
У 2007. години је уписано у Гинисову књигу рекорда да је МиГ-25 најбржи борбени авион на свету. То је на основу радарског мерења добијен резултат од 3 395 km / h, чему одговара Махов број M = 3,2.[4]
