Zanimljiva tema, steta sto sam propustio da ispratim od samog pocetka, ali sam je iscitao
Sistem menadzmenta proizvodnje je takav, kao sto je opisao Ljubitelj, pre nego sto krene sklapanje, na traci se zna gde ce taj auto zavrsiti, odnosno, automobili se sklapaju po narudzbini, bilo od dilera, za sopstveni lager ili za vec pozatog kupca, po unapred konfigurisanoj opremi, boji, itd. Nema nasumicne proizvodnje, da npr. vec spomenuti VW proizvodi nesto sto unapred nije prodato, nego nasumicno, ili po nekom modelu, fabrika bira boju opremu, lageruje, pa posle prodaje.
Moguce je da se sklope razliciti automobili za razlicita trzista, sto mislim da se u principu i radi, na vec spomenutim primerima guma, brisaca, itd. a sve s ciljem da taj auto na siromasnijem trzistu bude jeftiniji, odnosno pristupacniji kupcima, a mislim da to zavisi i od lokalnog distributera, odnosno da mu fabrika ponudi dve varijante, skuplju i jeftiniju, opet vezano za onu pricu Ljubiteja o Nural i Mahle klipovima. Fabrika cesto koristi vise proizvodjaca za OEM delove, ali svi oni ispunjavaju neki zahtevani standard, opet, neki su nesto nizeg kvaliteta.
Kontrola kvaliteta, kakvu vecina zamislja, da se svaki pojedini proizvod detaljno gleda, testira njegova ispravnost, ne postoji, bar ne u ozbiljnim fabrikama koje se bave bas masovnom proizvodnjom. Automobil se vizuelno pregleda jos na traci, npr. lak i ispravljaju eventualni nedostaci.
Testira se uzorak, odnosno uzorci, koji se izvlaci po nekoj metodologiji, na osnovu nekog statistickog modela, ciji broj zavisi od upotrebljene metode, zavisno od velicine serije, predvidjenog veka trajanja alata koji izradjuju neki deo, vrste proizvoda, itd. pa se npr. iz neke serije izvuce recimo svaki 2.583 klip, i onda se detaljno testira, pocevsi od vizuelnog pregleda, merenja dimenzija i ostlaih kvalitativnih osobina. Svaka osobina proizvoda ima neku toleranciju, npr. dozvoljen precnik je od 73.854 mm do 73.974 mm, lupam brojeve, cisto radi primera, tako da nisu svi proizvodi potpuno identicni. U tom uzorku postoji dozvoljen broj nesaobraznih proizvoda, odnosno skarta. Ukoliko je broj skart proizvoda u dozvoljenim granicama, serija moze da ide dalje, ukoliko uzorak nije prosao kontrolu, proizvodi idu na doradu, ukoliko je moguce, ili se unistavaju, tj. recikliraju, zavisi od toga koji je proizvod u pitanju, kakav je nedostatak, prakse te fabrike, odnosno, isplativost dorade, itd.
Postoje jednostruka, dvostruka, itd. kontrola serije, ali da ne zalazim u detalje, metodologija se malo razlikuje, kod dvostruke, se izvlace dodatni uzorci, ukoliko serija nije iz prve prosla, i nakon testiranja, ukoliko ukupan broj skarta ne bude veci od dozvoljene granice, proizvod ide u prodaju. Ovo je primenjivo na spomenutom primeru televizora, pa tako ako neka seriaj ne prodje iz prve, fabrika je npr. izdoji i posalje na neko manje zahtevno trziste, pa se na tom trzistu nadju proizvodi gde je nesto veci rizik od defekta, odnosno kvara.
Jos da dodam, na primeru klipova, npr. Mahle odradi svoju internu kontrolu kvaliteta i ukoliko su proizvodi ok, salje dalje u VW, jer je njima u interesu da posalju seriju koja ce da ispuni zadate kriterijume kvaliteta i bude primljena, odnosno kupljena, u suprotnom bi imali dodatne troskove, narusavali sopsteni renome, pa i rizikovali gubitak posla, sto im se ne isplati. Kada VW dobije isporuku, on takodje vrsi uzorkovanje delova iz te serije, odnosno proverava kvalitet isporucenih proizvoda i ukoliko je zadovoljavajuci klipovi idu u dalju proizvodnju, ukoliko ne, vracaju nazad, odnosno ne ugradjuju.
Eto, toliko od mene, malo opsirnije, pa koga ne mrzi nek cita
