Velja napisao:Off topicO kakvom li ti blamiranju pričaš, da mi je znati... Nešto si ti nakrivo iskonstruisao u glavi 
Vrste mehanizama odbrane
Postoji više mehanizama odbrane kojima se ego bori sa „neprijatnostima“ njihovim odbacivanjem, premeštanjem u spoljašnju sredinu ili preoblikovanjem u prihvatljiviji oblik:
1. Potiskivanje
Potiskivanje je ovde već spomenuto na početku i predstavlja najčešći mehanizam odbrane. Funkcioniše tako što se neprijatno osećanje ili predstava koje se nađe u svesti osobe, a koja je zbog svog neprijatnog sadržaja ili nedozvoljenih želja opasna, odmah ukloni iz svesti kao garancija da se više neće ponoviti. Time se postiže ponovni „mir“, odnosno nešto sa čime nismo u trenutku mogli i želeli da se izborimo i što je bilo previše intenzivno za racionalno suočavanje, sklanjamo sa strane. Deluje lako, čak i previše.
Ipak, ono što se dešava kao cena koju Ego plaća za ovakvu „prevaru“ jeste da energija potisnutog afekta ostaje u nesvesnom i čeka svoj trenutak kada će se ispoljiti u svesnom. Potisnutom sadržaju oduzima se svesno sećanje, ali ostaje potisnuta mentalna reprezentacija. Takođe, ostaje i energija afekta koja nikuda nije otišla, već je samo premeštena na „sigurno“ – u nesvesno.Time se potiskivanje razlikuje od svesnog uklanjanja sadržaja iz svesnog. Kada se nešto svesno ukloni, ostaje sećanje na to.
Potiskivanje se u svakodnevnom životu manifestuje kroz zaboravljanje imena, omaške u govoru, greške u govoru zamenom reči ili izostavljanjem slova, pogrešno oslovljavanje itd.
2. Poricanje
Poricanje se sastoji u negiranju, odnosno neprihvatanju stvarnosti vezane za neki intenzivno neprijatan doživljaj. Kao mehanizam odbrane može se videti na primeru osoba koje su doživele gubitak bliske osobe, što ih emotivno jako pogađa, i negiraju da se to dogodilo. Takođe, u prvim momentima kada osoba čuje strašnu i tragičnu vest, prva pomisao - kao reakcija Ega da bilo kako vrati urušeni mir i stabilnost - jeste da se to nije desilo i da je greška. Suočavanjem sa činjenicama i realnošću osoba uviđa šta se zapravo dogodilo.
Takođe, poricanje se nakon faze šoka javlja kod žrtva nasilja, bilo da su to deca ili odrasli. Ljudska psiha ne prihvata preterano intenzivne neprijatne afekte, i pokušava na sve moguće načine da se od njih odbrani.
3. Reaktivna formacija
Ovaj mehanizam funkcioniše po principu okretanja u suprotnost. Naime, s obzirom na neprijatne i nepoželjne nesvesne težnje, kako one ne bi izbile u svesno, stvaraju se kruti i preterano intenzivni, obično socijalno poželjni stavovi i crte ličnosti. Na primer, osoba koja oseća stid usled sopstvenog manjka samopouzdanja ili kukavičluka može pokazivati ekstremni nagon za adrenalinskim sportovima kao neku vrstu kompenzacije za sopstveno osećanje manje vrednosti koje je potisnula u nesvesno kao neprihvatljivo. Takođe, preterano poštovanje autoriteta i naglašavanje njegovih vrednosti i kvaliteta može biti reaktivna formacija usled potisnute mržnje ili straha od autoriteta.
Svi odbrambeni mehanizmi su neka vrsta izvrtanja stvarnosti da bi se ublažila napetost. Mogu biti korisni kao “osigurač”, zaštita psihe u stanjima intenzivnih emocija, ali I štetni ako se zloupotrebljavaju, koriste kao česta odbrana od istine.
Najpoznatiji mehanizmi odbrane su: potiskivanje, poricanje, reaktivna formacija, racionalizacija, kompenzacija i nadkompenzacija, projekcija, regresija, fiksacija, intelektualizacija, sublimacija, sanjarenje.
