GARAŽA forum

Eto, vidite još kad je Volvo imao multifunkcijiski volan. Umeo je i da šminka još tada

Ovu reklamu za volvo su snimali kod nas, pored pančevca.

Jel postoji neka korelacija izmedju velicine auta(duzine prednjeg dela) i njegove mase, i G sile u frontalnim sudarima?

Traktori su najveće zlo na našim putevima. 99% neosvetljeno, bez obaveznih rotacija, a voze ih ljudi bez svesti da su u saobraćaju.

Nekoliko puta sam imao prilike da mimoiđem ili sustignem takve kretene. Uvek su me naveli da narednih par minuta razmišljam o smislu života i sumiram šta sam postigao do tad...

Altair napisao:Jel postoji neka korelacija izmedju velicine auta(duzine prednjeg dela) i njegove mase, i G sile u frontalnim sudarima?

Izmedju mase i ubrzanja postoji. "G sila" je ubrzanje tela, velicina a u fizici. 1g = 9.81 m/s2

Duzi prednji deo auta je veca mogucnost zone apsorpcije da primi udar i umanji dalje prenos sila ka kabini. Ne mora da znaci da je veci auto dobar zbog toga sto je veci, samo postoji mogucnost da se to upotrebi.

U frontalnim sudarima se dogadja elasticni udar 2 tela pri cemu se vrsi razmena energije medju njima.
Ono telo koje je vece mase ima manji uticaj te razmene, ili jednostavnije sigurnije je.

Uvek i svuda, nevezano za marku, model, velicinu auta.

U onoj tabeli Folksam osiguranja realnih udesa nema automobila A,B klase u zelenoj zoni, svi su manje bezbedni.

Kao i velika vecina C klase.
Losiji od proseka.

nidza napisao:Pobogu šta napisa. Porediš Volvo iz 75 sa današnjim kolima.

Ne da jeste nastao epohalan napredak, nego je više gigantskih pomaka bilo, pogotovo od 2000. godine.

Volvo je odličan u svoje vreme bio, ali potpuno je komično uopšte ulaziti u diskusiju poređenja prošlosti i sadašnjosti.

Tapatalk

Pogledaj tabelu Folksama, Volvo iz 1975, Saab 900iz 1978. su bolji od proseka kola 2009. godine po posledicama na putnike u stvarnim saobracajnim nesrecama.

U rangu sa puno modela sa 4 euro ncap zvezdice.

@Ljubitelj

Sve ovo vezano za fiziku je jasno, nego pitanje je bilo da li postoji neka tabela, izracunati neki priblizni podaci, tipa, u autu C klase pri odredjenoj brzini u frontalnom sudaru G sila koja deluje na telo je tolika i tolika. I tako za ostale klase na odredjenim brzinama. Cisto da se makar priblizno moze uporediti odnos sila....

Po kojim kriterijumima? Daleko manje ima tih starudija na ulicama, a pritom se voze penzionrrski uz minimalan rizik.

Bas me zanina kako po toj statitici stoji recimo trabant

Послато са GT-N7100

Postoji, cela nauka. Nije u pitanju jedna tabela, cela kinematika tela se racuna. Umesto komplikovanih racunanja mnogo je jednostavnije za obicnog vozaca auta pracenje posledica pri sudarima po klasama i modelima.

A,B i C klase se redovno po pravilu manje bezbedne u odnosu na D, E klasu vozila po posledicama na putnike.

Da li si pogledao pdf fajl, tu je dobro objasnjeno oko uticaja mase i konstruktivnih elemenata kao vaznih za pasivnu bezbednosti i ESP i automatskog kocenja za aktivnu bezbednost kao glavne faktore koji uticu na stvarne posledice po putnike koji se nalaze u nekom vozilu.

Nisam, pogledacu

Ivan napisao:Po kojim kriterijumima? Daleko manje ima tih starudija na ulicama, a pritom se voze penzionrrski uz minimalan rizik.

Bas me zanina kako po toj statitici stoji recimo trabant

Послато са GT-N7100

Polgedaj pdf fajl pa ponovo pitaj ako nije jasno. Pogresno pretpostavljas da je kriterijum brojnost vozila na ulicama.
I nema veze sa rizikom kako se vozi auto.

Nema potrebe da se spinuje i ponavljaju ocigledne stvari.

Recimo kako se kotiraju te matore kantu u odnosu na nekog modernog s60/80, bas me zanima sta statistika kaze

Послато са GT-N7100