GARAŽA forum

Ako može posle 54 strane jedno pitanje: S obzirom da svi sve znamo najbolje, jel' ima neko 'ko sem kritika ima i održivo i izvodivo rešenje našeg problema?
Al' da ne moram da čitam još 54 strane, nego onako ukratko.

Rakhil napisao:

Laki021 napisao:Pa jednostavno, na svetskom nivou za pocetak uvesti da je radna nedelja 32 sata a ne 40 (ili vise) a u penziju sa 55. I opa, odjednom resen potpuno problem nezaposlenosti, odjednom nema vise viska radne snage, odjednom ne mogu vise kapitalisti da se izivljavaju nad ocajnim radnicima

Ajd sa prvim delom da se slozim, nego mi samo reci za ovo citirano: otkud pare za penzije onda? Da li neko moze da zaradi sa 32 sata nedeljno dovoljno da odvoji za tridesetak godina posle 55-e? Mala ograda, ako mislis na neki utopijski scenario pravedne distribucije proizvedenih dobara, onda ok, mogu da skapiram koncept bez obzira da li se slazem sa njime.

Pa to nije nikakav problem, ukupna kolicina rada (broj ljudi X broj sati koji rade) bi bio otprilike isti kao i sada (zapravo bio bi veci), a to je jedino sto je bitno (ne zaboravi, ni danas nezaposleni ne doprinose i ne proizvode nista). A ukupna kolicina rada bi zapravo bila veca jer bi imali daleko manje nezaposlenih i socijalnih slucajeva, te bi povecali potrosnju a samim tim i podstakli privredu. Povecao bi broj penzionera (recimo za 15%), ali bi i povecao broj zaposlenih za 20%. Ne mora uopste da se menja koncept sa danasnjeg, samo je poenta ograniciti iskoriscavanje radnika, sve ostalo ce u ovom slucaju trziste samo da izregulise.
Ne bi ovo dovelo ni do nekog povecanja cena, jer svakako danas osnovu cena diktira cena sirovina, a ne cena rada.

Mislio sam da je vrlo ocigledno - vreme pre 1886. godine, Cikaga, vremena kada su se radnici borili i izborili za neka svoja prava...

@Laki - Ja mislim da imas debelu gresku u postavci. Ako sad imas X zaposlenih koji proizvode Y dobara, neces nista postici smanjenjem radnog vremena radi vestackog otvaranja radnih mesta. I dalje ce proizvod biti isti jer je kolicina rada (nevezana za broj ucesnika) ista. Nije mi jasno pozivanje na to "da ce trziste sve dalje samo da izregulise", zasto odmah ne prepustimo onda trzistu da regulise sadasnje stanje? Ja ipak vise volim sistem gde ja radim i zaradjujem, a u skladu sa time i zivim, od nekih globalnih planova kako da svima bude lepo bez obzira na doprinos drustvu.

@Delija - Ok, ali meni to i dalje ne odgovara zasto smo mi sada, kako ti kazes, u kapitalizmu koji je normalan svet napustio pre 150 godina. Ovde su prava radnika zakonski na previsokom nivou, ali se zakon ne postuje. To znaci da smo na nivou gde su normalne zemlje bile pre recimo 500 godina, a ne da je ovde k od kapitalizma. Mislim, ajd neka bude da je samo nacin izrazavanja u pitanju, pa da nisam shvatio.

Rakhil napisao:@Laki - Ja mislim da imas debelu gresku u postavci. Ako sad imas X zaposlenih koji proizvode Y dobara, neces nista postici smanjenjem radnog vremena radi vestackog otvaranja radnih mesta. I dalje ce proizvod biti isti jer je kolicina rada (nevezana za broj ucesnika) ista.

Na prvi pogled apsulutno tačno, na drugi baš i ne, jer nije isti učinak svih 8 sati. Naime poslednja dva sata usled umora, pada koncentracije učinak opada. Opet, prvih sat vremena je takođe učinak manji, tako da... Mislim (ne tvrdim, i nisam sam o tome razmišljao , nego sam negde čitao) da bi ipak dva radnika radeći 4 sata imala veći učinak nego jedan radeći 8 sati.

Rakhil napisao:@Laki - Ja mislim da imas debelu gresku u postavci. Ako sad imas X zaposlenih koji proizvode Y dobara, neces nista postici smanjenjem radnog vremena radi vestackog otvaranja radnih mesta. I dalje ce proizvod biti isti jer je kolicina rada (nevezana za broj ucesnika) ista. Nije mi jasno pozivanje na to "da ce trziste sve dalje samo da izregulise", zasto odmah ne prepustimo onda trzistu da regulise sadasnje stanje? Ja ipak vise volim sistem gde ja radim i zaradjujem, a u skladu sa time i zivim, od nekih globalnih planova kako da svima bude lepo bez obzira na doprinos drustvu.

Ja mislim da se mi debelo ne razumemo
I ja se slazem sa tim da je bitan faktor ko koliko doprinosi drustvu, samo sto to nema nikakve veze sa ovim sto pricam, sa te tacke stvari bi ostale identicne kao i danas.

Nije to vestacko otvaranje radnih mesta vec smanjenje kolicine radne snage na trzistu
Zasto danas fabrike propadaju??? Da li zato sto ne mogu da proizvedu dovoljno, nemaju dovoljno radne snage, ili zato sto pokretne trake stoje jer nemaju kome da prodaju svoje proizvode. Shvati da proizvodni kapaciteti nisu usko grlo, naprotiv, moguce je proizvesti daleko daleko vise nego sto se danas proizvodi, na tome se moja prica bazira.
Dakle da bi se stvari u ekonomskom smislu unormalile potrebno je ili znatno povecati potrosnju a time i proizvodnju pa raskupusati planetu, ili smanjiti kolicinu radne snage uz nisku nezaposlenost a proizvodnju odrzati na slicnom nivou.

perfiko napisao:Ako može posle 54 strane jedno pitanje: S obzirom da svi sve znamo najbolje, jel' ima neko 'ko sem kritika ima i održivo i izvodivo rešenje našeg problema?
Al' da ne moram da čitam još 54 strane, nego onako ukratko.

Laki021 napisao:

ljubitelj napisao:
Naravno, to ne vazi za one koji su naslonjeni na budzet i koji platu primaju uglavnom iz stranih kredita, posto su javne firme u 98% takodje insolventne. (od nekih 600 javnih preduzeca oko 584 je 2011. zavrsilo negativno).

Mislim da pogresno koristis pojam solventnosti.

Bankovni racuni trebaju biti blokirani usled neplacanja obaveza, bilans poslovanja negativan.
"Insolvenz", koristim klasican pojam da firma nije u stanju da isplati dospele obaveze u valuti placanja. Kako ti koristis pojam solventan ?

Nek dovezu sa strane nekog da im 10 sati dnevno trči za trakom za 300€ i to u Srbiji gde sve košta k'o i na zapadu. Ko god misli da je to dovoljna lova za taj rad, neka proba par meseci, siguran sam da do sada nije radio pravi fizički posao...

Kao da je obavezno kome se ne svidja da prihvati ponudjeni posao.
Imas bolje, das otkaz. Prosto.

Zasto da dovoze sa strane, ovde ima 3 miliona koji jedva cekaju da uskoce na takav posao.

Ja radio 14 sati dnevno za 20 dem, 1999. godine na jesen. Dao otkaz jer mi nije dogovarala ta nova ponuda. Sacekao 3 meseca da vidim nameru vlasnika firme.
Prethodna dogovorena plata pri zaposljavanju je bila 700 dem.
Okolnosti se promenile, gazda zamislio da ne dresi kesu i epilog povoljan za oboje. Ja odmah novi posao adekvatno placen jer imam znanja, gazda se koprcao jos 3 godine i bankrotirao. U medjuvremenu ga napustilo jos 60% firme.
Malo privatno preduzece.

Ne svidja se plata ides dalje gde mislis da je bolje ponudjeno.
Ako ima, ako nema cutis radis, UCIS nova znanja i trazis bolju priliku.
Ili postanes sam gazda, ulozis svoje vestine, kapital i izadjes na trziste.
Sam sebi odredis platu.

Vrlo prosta pravila odnosa rada i kapitala.

EDIT by mod: obratiti paznju da se pri citiranju pravilno navode citati da bi se mogao razumeti smisao citata i odgovora.

Zna li se šta piše u ugovoru o radu koji su radnici potpisali sa Fiatom???

Piše Hund, al' piše i Mile!

Laki021 napisao: Zasto danas fabrike propadaju???

Otkuda takav zakljucak ?
Fabrike danas cvetaju i imaju fantastican rast globalno gledano ovo je doba hiperprodukcije skoro svega.

Ali, fabrike u Evropi i jos ponegde propadaju i ako na to mislis zasto se desava ima vise odgovora medjusovno uslovljenih a skoro sve je vec opisano u teoriji i knjigama kao sto je na primer Kapital koji sam pomenuo.

Evropa je mali marginalni deo sveta, mali po broju stanovnika, mali geografski, mali po resursima, mali po sposobnostima, mali skoro u svemu osim u znanju.
Ponuda evropskih fabrika sa evrropskom razmazenom (?) radnom snagom naprosto nije dovoljno konkurentna na trzistu. U Evropi su dosta prisutni elementi socijalizma, narocito zapadnoj.

Kao sto socijalisticke fabrike nisu bile konkurentne pa su propale svuda, u svim zemljama.
Kina je napustila sistem socijalisticke organizacije i uvela drzavni kapitalizam pre 30 godina i od propalih fabrika napravila uspesne nove fabrike.

Velika riba guta malu ribu, odavno kaze nas narod.

nikaragva napisao:Piše Hund, al' piše i Mile!

Hahaha... Vuk samotnjak.

ljubitelj napisao: Zasto da dovoze sa strane, ovde ima 3 miliona koji jedva cekaju da uskoce na takav posao.

To misle i Žabari, al' se varate...
Jedno je sedeti ili prodavati nešto 10 sati dnevno za 300€, a drugo rmbati na štopericu. To su sve neki majstorčići i pre će da lepe nekom pločice ili molerišu za pristojnu lovu.

nikaragva napisao:Piše Hund, al' piše i Mile!

nikaragva napisao:Piše Hund, al' piše i Mile!

TT Post

mr.Big napisao:

ljubitelj napisao: Zasto da dovoze sa strane, ovde ima 3 miliona koji jedva cekaju da uskoce na takav posao.

To misle i Žabari, al' se varate...
Jedno je sedeti ili prodavati nešto 10 sati dnevno za 300€, a drugo rmbati na štopericu. To su sve neki majstorčići i pre će da lepe nekom pločice ili molerišu za pristojnu lovu.

Niti rmbaju, niti rade nista vise od uobicajenog, niti imaju vise radnih sati, niti ista komplikovanije nego u drugim fabrikama tog tipa po svetu.

Cak stavise imaju i brojne privilegije ako je tacno da imaju bagatelnu ishranu, kojja je naravno dotirana tj to im je sastavni deo plate.

Lepljenje plocica i molerisanje je ozbiljan zanat i potrebno je majstorstvo.
Moze da se naplati samo rezultat verifikovan na trzistu.
A sa takvim stavom da beze od rada nece na trzistu ni znatno manji novac zaraditi.
Stvar je pristupa radnim obavezama, novac je samo sporedna posledica savesnog rada.

Svaki koji primi platu u KG treba da tokom godine proizvede minimum 350 automobila da bi pricao o poredjenju sa kolegama u drugim fabrikama.
Kada to urade onda mogu da pricaju o podeli profita firme kroz zarade.

Jednostavna matematicka i ekonomska zakonitost. Emocije da je tesko da se radi jer se naviklo na samoupravljanje nemaju trzisnu vrednost.