GARAŽA forum

superboss sta ti je tacno nerealno u ta tri primera? Nije rekao da su dogurale do softver arhitekte, jedna radi kao podrska a druge dve u softverskoj firmi(znaci ni ne moraju biti programeri, moze npr. test inzenjer da bude).

Za podrsku je ok kao sto sam i rekao.

Pa tesko da su druge dve podrska u programerskoj firmi. A ja ti rekoh i ja znam gomilu(10+) primera gde su devojke prelazile sa tipa arheologije, stjuardese i slicno pa na kraju dogurale i do programiranja.

Da se razumemo, ima programera i „programera“ i među programerima
Ima onih koji su završili kurs (samostalno, online, u nekoj školi), bistri su, naučili jedan, dva jezika i sad su programeri. Ima onih školovanih koji su učili i Fortran 77 i Cobol (i davno ih zaboravili), imaju neku teorijsku širinu ali ne znaju dalje od korišćenja gotovih biblioteka, ja ih zovem „sklapači“. To su zanatlije.
Ima i onih koji umeju sami da napišu svoju biblioteku, umeju da optimizuju program da radi i sa malo RAM-a, slabim procesorom, ne libe se da koriste više programskih jezika, čak i na istom projektu, imaju znanje i o operativnim sistemima, mrežama, bazama, vode računa o bezbednosti koda, danas pišu u skripting jeziku, sutra u C-u, prekosutra mogu da rade drajvere u asembleru za neki novi HW za neki levi procesor... Takvih nedostaje i plaćeni su koliko hoćeš.
Inače, nisam programer ali se susrećemo i često viđam brljotine „programera“.

U velikom korporativnim sistemima sa kojima sam radio, programeri su, kako Ljuba rece, stvarno kao proizvodnja. Vecina sa kojom se srecem su fizicki locirani u Indiji, bar ovi sto rade za ogromne softverske kompanije.

U takvim sistemima i nema programera, oni su outsourcovani od velikih IT firmi uglavnom, nisu freelanceri. Tu je dosta veliko trziste, jer dosta firmi u inostranstvu koje koriste usluge istih i jesu manje i srednje (u DE ima najvise srednjih porodicnih firmi u apsolutnom broju zaposlenih). Najbolje su placene sistem arhitekte, integratori i naravno njihovi rukovodioci.

Kod nas u Srb kada se kaze IT, verovatno se najvise misli na IT firme koje se globalno racunaju kao male, kao i freelanceri. U realnosti, programeri u IT svetu su verovatno u manjini.

Primer od pre 10 godina iz Srbije, gde je konsultant za finansijski sistem kostao 1000 eur dnevno, plus pdv, plus putni i ostali troskovi. Naravno, konsultant dobije tipa 150 eur neto zajedno sa dnevnicom od toga, ostalo ide firmi.

Zamislie da imate firmu sa proizvodnim procesom, i kupite ERP tipa SAP ili daleko jevtinije alternative za 150 kompjutera - finansije, magacin, proizvodnja. Softver koji se kupuje je uglavnom Out Of The Box, treba ga lokalizirati i prilagoditi klijentu. Ta usluga je obicno vrlo masna i debelo placena, bar na zapadu.

Au brate vec 14 puta si ponovio da je programiranje u stvari oranje na njivi koje obavljaju raspali indijci u onim kockicama a da u stvari treba biti menadzer. Mozda ako ponovis to jos sto puta mozda ce stvarno biti istina. A ne to da u stvari najbolji programeri indijci ne zive u indiji.

Promasio si poentu ali hajde. I ja sam se dosta bavio programiranjem i izuzetno cenim to, ali tu (relativno) nisu najvece pare, ali ima izuzetaka. Apsolutno za Srb uslove ta para jeste velika.


Indijci, a imam ih stvarno dosta na poslu, nisu programeri, nego podrska. Oni zadatke salju u Indiju uglavnom. E sada, da li je u drugim firmama drugacije, ne mogu da kazem. Pisem samo svoje iskustvo.

Necete se nikada složiti, jer pricate o programiranju, a mislite na celu it industriju sto je presiroka oblast da bi se o ovakvim pojedinostima pricalo. U it industriji kao i u bilo kojoj imate poslove od cistacice i djubretara do top menadžmenta i top stručnjaka.
Cinjenica jeste, da je it u Srbiji preplavljen djubretarskim poslovima.

Sent from my Mi MIX 2S using Tapatalk

Kriza u sloveniji

Ovaj fisker je jedan vrlo redak auto. Imao sam srecu da ga vidim u Becu.

Sent from my WAS-LX1 using Tapatalk

Juče smo stigli u Nemačku, smestili se u Jetenburgu - selo pored Štutgarta.
Dok smo se vozili autoputem provalimo da na njemu nema kamiona, svi stoje na parkinzima, bukvalno ih okupirali. Stignemo kasno, krenemo do prodavnice kad ona zatvorena. Piše na njoj da radi do 22h, mi došli oko 21.
Isto u drugoj, pa u trećoj... Onda nadjemo benzinsku pumpu i tu saznamo da je tog dana nacionalni praznik - Fathers day iliti očevi

Selo je klasično nemačko, nadrkano do bola, sve čisto i uredno... Ali nigde žive duše za videti ni čuti. Ispred kuća po 2-3 auta, a sva svetla pogašena u 22h ili možda svetli u jednoj sobi.
Ni psi se ne čuju.
Majku mu, kakav bi mi reset trebao da bih ovako mogao da živim...

To kazes jer si iz beograda.
Ko da je u nasim selima i zabitima zivo kad padne noc. Eventualno neka birtija radi.

Ma kakvi, prodavnice smo tražili u Rojtlingenu (valjda se tako čita). Populacija mu je 100k, a u 22h je sablasno kao i ovde. Baš smo dosta sporednih ulica prošli dok smo tražili prodavnice, bukvalno nikog na ulici nema i sva svetla pogašena.
Kad se uđe u glavnu ulicu tu već naiđeš na auto i vidiš ljude, ali su kafići/restorani baš retki i prazni.

Puno ljudi je uzelo u petak dan odmora da bi spojili 4 dana i zbrisali negde na produženi vikend, tako da ti jučerašnji dan nije baš neki reper za procenu. Sinoć oko pola deset kad sam se vraćao s posla je i Minhen bio prilično prazan.

Praznik je Himmelfahrt, a dan oceva je samo sporedan tu.

Kod mene danas fudbal mozes da igras u open space-u, svi povezali sve.

Tako kako si opisao jeste selo, u Kelnu ima zivota i edeljom i posle 21h, ali daleko manje nego na bliskom istoku.

Sent from my CLT-L29 using Tapatalk