Re: Ratna tehnika
Poslato: 23 Jul 2017, 14:55
Za one koji misle da manevarske sposobnosti aviona "nisu bitne":
- to su mislili i Amerikanci, kada su konstruisali McDonnell Douglas F-4 Phantom bez mitraljeza ali opremljenog sa IC raketama ... pa se ispostavilo da su u debeloj zabludi i od tada nisu više ponovili tu glupost;
- verovatno zato što su "nebitne", i dan danas postoji Navy Fighter Weapons School (Top Gun), čiji su "školarci" u Vijetnamu imali ~12x veći broj oborenih neprijateljskih aviona (takođe i mnogo manje sopstvenih gubitaka) u odnosu na ostale "obične" pilote koji su bili deo kopnenog vazduhoplovstva USA. Dotična škola ima u svom sastavu operativne MiG 29, Su-27 (kao i Mi-24), koje su nabavili od bivših članica SSSR-a - odmah posle raspada istog. Služe za vežbavanje realne borbe sa protivničkim avionima i helikopterima.
Današnja avionska borba bi mogla da se razvrsta na sledeće delove:
1) elektronska borba ili borba "na dugme":
- ometanje svih elektrnoskih izviđačkih i borbenih komponenti protivnika, uz istovremeno očuvanje sposobnosti svojih identičnih sistema
- videti protivnika (što je dalje moguće) na radaru i lansirati svoje rakete dugog dometa (najskuplje i najsposobnije samonavođeno oružje) i nadati se da će iste uspeti da se izbore sa elektronskim ometanjem od strane protivnika i pogoditi cilj;
2) ako predhodne akcije nisu bile uspešne, na blisku borbu tj. borbu u vidljivom dometu ili blizu toga, gde će biti upotrebljene rakete srednjeg/kratkog dometa i po potrebi mitraljez-i. Ovde se od pilota zahteva SVE, i upravljanje oružjem tj. kontra-merama i letačke sposobnosti tj. umeće manevrisanja avionom uz izbor najbolje letačke putanje koja će omogućiti "čistu" upotrebu oružja.
To, koliko su današnja sredstva elektronskog ometanja protivničkog oružja i navođenja svog, uspešna u odnosu na protivnika ... teško da iko zna (tu mislim na one koji su ga konstruisali ili treba da ga upotrebe), jer ni jedna strana ne zna stvarne sposobnosti protivničkog oružja.
Ukratko: uspšan avion danšnjice se oslanja sa 50% na elektronsku borbu i sa 50% na sposobnost "staromodne" borbene jurnjave po nebu (jer niko ne može znati u kojoj meri će elektronska borba biti uspešna).
- to su mislili i Amerikanci, kada su konstruisali McDonnell Douglas F-4 Phantom bez mitraljeza ali opremljenog sa IC raketama ... pa se ispostavilo da su u debeloj zabludi i od tada nisu više ponovili tu glupost;
- verovatno zato što su "nebitne", i dan danas postoji Navy Fighter Weapons School (Top Gun), čiji su "školarci" u Vijetnamu imali ~12x veći broj oborenih neprijateljskih aviona (takođe i mnogo manje sopstvenih gubitaka) u odnosu na ostale "obične" pilote koji su bili deo kopnenog vazduhoplovstva USA. Dotična škola ima u svom sastavu operativne MiG 29, Su-27 (kao i Mi-24), koje su nabavili od bivših članica SSSR-a - odmah posle raspada istog. Služe za vežbavanje realne borbe sa protivničkim avionima i helikopterima.
Današnja avionska borba bi mogla da se razvrsta na sledeće delove:
1) elektronska borba ili borba "na dugme":
- ometanje svih elektrnoskih izviđačkih i borbenih komponenti protivnika, uz istovremeno očuvanje sposobnosti svojih identičnih sistema
- videti protivnika (što je dalje moguće) na radaru i lansirati svoje rakete dugog dometa (najskuplje i najsposobnije samonavođeno oružje) i nadati se da će iste uspeti da se izbore sa elektronskim ometanjem od strane protivnika i pogoditi cilj;
2) ako predhodne akcije nisu bile uspešne, na blisku borbu tj. borbu u vidljivom dometu ili blizu toga, gde će biti upotrebljene rakete srednjeg/kratkog dometa i po potrebi mitraljez-i. Ovde se od pilota zahteva SVE, i upravljanje oružjem tj. kontra-merama i letačke sposobnosti tj. umeće manevrisanja avionom uz izbor najbolje letačke putanje koja će omogućiti "čistu" upotrebu oružja.
To, koliko su današnja sredstva elektronskog ometanja protivničkog oružja i navođenja svog, uspešna u odnosu na protivnika ... teško da iko zna (tu mislim na one koji su ga konstruisali ili treba da ga upotrebe), jer ni jedna strana ne zna stvarne sposobnosti protivničkog oružja.
Ukratko: uspšan avion danšnjice se oslanja sa 50% na elektronsku borbu i sa 50% na sposobnost "staromodne" borbene jurnjave po nebu (jer niko ne može znati u kojoj meri će elektronska borba biti uspešna).
