perfiko napisao:ljubitelj napisao:
- nemacka je osmislila i sprovela obiman program reforme auto industrije, u okviru toga izvucen je iz bankrota VAG a program subvencija potrosnje nemackih automobila je pomogao i svim ostalim proizvodjacima i vezanim delatnostima
- nemacka drzava je bukvalno iz likvidacije izvukla Opel
Super, znači dali su pare poreskih obveznika da bi namirili vlasnike krupnog kapitala kojima je krenulo po zlu.
Je'l ovo navedeno kao svetao ili negativan primer?
Ne znaci bas tako kao sto si zakljucio, barem ne za mene. Ali si dobro primetio kontradiktornost na prvi pogled. U Nemackoj oko 6 miliona radnih mesta je direktno vezano za auto industriju.
To je industrija, proizvodnja i oni to ne smtarju pogresnim ulaganjem. Za razliku banke su pustili niz vodu i nisu ni priblizno upumpavali novac poreskih obveznika u dzepove vlasnika krupnog kapitala..
Evo i zasto za mene su dobri potezi nemacke drzave.
U slucaju VAG su dali da se vise ukljuce pare privatnih vlasnika, tj drzava se povukla jos vise iz auto biznisa (losije je drzava upravljala pa su i krenuli put bankrota) i u VAGu drzava Donja Saksonija ima manjinski kapital sa tendencijom daljeg smanjivanja a u slucaju Opela su doneli poseban zakon /uredbu sa orocenim rokom trajanja kojim je Opel otkupljen parama poreskih obveznika, istim onima parama koje su trebale da se potrose na trosak likvidacije.
U slucaju da to nije uradjeno Opel bi kupio ruski kapital, sto je bilo vec skoro gotovo resenje.
Nisu namirili vlasnike krupnog kalitala vec nekih 5500 radnika u Bohumu koji bi postali socijalni slucajevi na teret poreskih obveznika u verovatno dugom vremenskom periodu ili cak trajno.
Opel nije spasen trajno, i dalje je veoma blizu toga da se lako preokrene u bankrot ali isto tako i veoma je blizu da nakon reforme postane profitabilan.
Klackalica, ni tamo ni vamo.
Svi su svesni u Nemackoj da Opel kao mala fabrika ne moze da opstane kao samostalna i traze se nacini kako da se pripoji nekoj ozbiljnijoj auto firmi, verovatno VAGu. u buducnosti.GM je digao ruke od Evrope a i sam GM je u silaznoj putanju na globalnom nivou tako mu Opel i kada donosi pare u ukupnom udelu ne znaci dovoljno da se brinu sa duznom paznjom.
Opel ceka sudbina Saaba, ili se gasi ili se pripaja a samo je pitanje vremena. I nije jedini, Evropa ne trpi vise od 3-4 jaka igraca, koncerna.
PSA je vidjen kao sledeci slucaj nalik Opelu, skokor identicno je uradila francuska drzava upumpavanjem novca poreskih obveznika.
Prakticno takvu istu operaciju je uradila drzava Srbija sa JATom.
Ako pitas mene kakav je stav, radije sam za gasenje tj likvidaciju neuspesnih firmi nego vestacko upumpavanje novca od poreskih obveznika.
Primer sam dao kao ono sto je jedna razvijena Nemacka sprovela na delu, izvrsila reformu onoga sto ne valja a ne samo tra la la pricama za Dnevnik kako ce ovo kako ce ono.
Zato i veoma cenim ono sto je Vlada uradila po pitanju prelaska JATa u Air Serbia. AS sada ima sansu da pocen da radi kao firma, kao preduzece a ne vise samo i jedino kao primalaca socijalne pomoci.
Trosak i ovako i onako placaju poreski obveznici. Bitno je da je trosak vremenski orocen, da se brzo odradi tranzicija.
Program subvencija prodaje automobila u Nemackoj je zavrsen, potrosene su pare poreskih obveznika koje su upotrebljene na nacin da se sada prave drugaciji automobili nego pre 5 godina i sada vise nema potrebe za dotiranjem.
To je za mene smisao subvenicja kada se nekome namenski daju i onda upotrebe samo za tu namenu.
Ne za plate, ne za regres, ne za sindikate, ne za potrosnju radi potrosnje vec za susitnsku izmenu supstance, samog poslovanja.
Novac kasnije dodje samo po sebi kada firma ima konkurentan proizvod koji prihvata trziste i kupci.
Posto sam pomenuo VAG, upravo je objavljen plan da se komplet reformise sadasnja proizvodnja. Ovo sto se sada nudi koncepcijski ide u muzej u narednih nekoliko godina a u proizvodnju ce krenuti oko 20 novih elektro modela, prvo na najvecem trzistu a potom i kuci u Evropi. Tu ce biti jos manje ucesce nemacke drzave u razvoju tog dela biznisa.
VAG zeli na prvo mesto globalno, ovo sto sada nudi je odlicno za danas ali je zastarelo u odnosu na recimo Tojotu i to je kristalno jasno kada se pogledaju rezultati prodaje po modelima i sadasnji udeo pojedinih modela na trzistu globalno.
Poenta je da tranzicija uvek boli, da mora da potraje neko vreme, i da mora da kosta. Radi se planski, odlucno i nedopustivo je kreni-stani neckanje.
Sto krace se izvede tranzicija na nove osnove, manji je ukupni trosak a brze dolaze rezultati.
Nemacka je odlican primer, ne jedini ali je vrlo ocigledan i pogodan za pracenje jer je nama blisko po imenima, po kolicini nemacke robe koju trosimo, po tome sto je najveci pojedinacno trgovinski partner Srbije, a i po tome sto su i oni imali tranziciju is realnog socijalizma , DDR, u trzisni kapitalizam pa se moze porediti sa nasim prolaznim vremenima na tom putu tranzicije.
Nadam se da odgovor zadovoljava.
