Vest od proslog meseca ali nema veze, da podgrejemo temu o svemirskim istrazivanjima.
Prva indijska letelica stigla do Marsa
Indijska svemirska letelica stigla je do Marsa i ušla u njegovu orbitu nakon desetomesečnog putovanja što predstavlja istorijski uspeh prve indijske misije ka Crvenoj planeti, saopštio je premijer Indije Narendra Modi.
poslednje pripreme pred pohod na "Crvenu planetu"
"Indija je uspeštno dosegla Mars. Čestitke svima, čitavoj zemlji... istorija se stvara danas", rekao je Modi iz kontrolne sobe Indijske organizacije za istraživanje svemira odakle je širom zemlje emitovan direktni prenos misije.
Sonda "Mangalajan", koja je izgrađena i projektovana za rekordno kratko vreme, poletela je 5. novembra 2013. godine, navodi AFP.
Zadatak joj je da prikupi informacije o tome šta se dogodilo sa vodom koja je, kako se veruje, nekad u velikim količinama postojala na Marsu, kao i o metanu koji je od ključnog značaja za životne procese na Zemlji i koji bi mogao da nastane od geoloških procesa.
Put u istoriju: Indijski šatl na putu za Mars
Indija je tako postala prva azijska država koja je dosegla Mars, prethodno su to učinile samo SAD, Rusija i Evropa.
Budžet indijske misije iznosi 74 miliona dolara, a Modi je podsetio da je novac koji su naučnici potrošili na misiju "manji od novca koji se troši za pravljenje holivudskih filmova.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/497342/Pr ... a-do-Marsa
Nova trka u svemiru
Amerikanci najavljuju zaokret u „svemirskoj politici” pa će, prema najavama NASA, već od 2017. astronaute u svemir kao nekada slati sopstvenim, a ne ruskim letelicama. Rusi nastavljaju sa razvojem svog svemirskog programa, a jedan od vodećih centara za obuku kosmonauta premeštaju u Sevastopolj ne bi li tako privoleli SAD da indirektno priznaju rusku aneksiju Krima. Indija je poslala sondu na Mars, čime je sebi osigurala medalju prve azijske zemlje koja je stigla do Crvene planete. U naletu izlaska iz samonametnutog izolacionizma i Kina ulaže veliki novac za razvoj svog svemirskog programa. Sve ukazuje na novu etapu trke u svemiru za koju su neki možda naivno verovali da je ostala duboko u prošlosti. Baš kao i za hladni rat, čiji se novi oblik ponovo preliva na sve sfere međunarodnih odnosa, pa i na one vanplanetarne.
+ + + +
Amerikanci su svoju raketnu flotu poslali u penziju 2011. ali sada najavljuju da će „Boing” i „Spejs iks” konstruisati prve dve komercijalne svemirske letelice
Pre nešto više od dva meseca navršilo se 45 godina otkako je Nil Armstrong zakoračio na Mesec, a na Zemlji se začule sada već legendarne reči „Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo”. Iste te 1969. Armstrong i članovi ekspedicije „Apolo 11” su u okviru turneje po 22 zemlje posetili Jugoslaviju.
Predsednik SFRJ Josip Broz Tito odlikovao je Armstronga Ordenom jugoslovenske zvezde sa lentom, a on je Brozu uručio uzorak sa Meseca koji se još čuva u Muzeju istorije Jugoslavije.
Raskošni prijemi u čast astronauta ipak su bili samo pojavni, dopadljivi oblici mnogo opasnijeg procesa koji se odvijao u pozadini. Hladnoratovsko sukobljavanje Amerikanaca i Rusa prelilo se i van granica Zemljine orbite i počela je takozvana trka u svemiru.
Kriza u Ukrajini ponovo je u međunarodne odnose unela duh hladnog rata, a baš kao i pre nekoliko decenija napetost između Vašingtona i Moskve preslikana je i na svemir. Ne treba da zbunjuje informacija od pre nekoliko dana da je ruski kosmički brod sa mešovitom američko-ruskom posadom ušao u Međunarodnu svemirsku stanicu, šest sati nakon što je lansiran iz ruskog kosmičkog objekta u Kazahstanu. Kosmički brod „Sojuz-TMA14M” pridružio se laboratoriji koja je smeštena 364 kilometra iznad Zemlje, a u njemu su stigli ruski astronaut Aleksandar Samokutajev i američki Beri Vilmor, kao i Ruskinja Elena Servova kojoj je ovo prvo putovanje u kosmos, preneo je AP. Kapsula je lansirana sa platforme „Bajkonur” u Kazahstanu koju je Rusija uzela pod zakup.
Mešovita posada je tako otpočela planirani šestomesečni staž u Međunarodnoj kosmičkoj stanici, pridruživši se tročlanom osoblju koje se tu već nalazi.
Ovakav zajednički poduhvat međutim ne znači nastavak kooperacije Amerikanaca i Rusa u svemiru već je pre izuzetak od pravila da je svako krenuo svojim putem.
Otkako je 2011. povučena američka svemirska flota, ruski kosmički brodovi „sojuz” služe kao jedino sredstvo za transport posade do kosmičke ispostave i natrag, a troškovi iznose 71 milion dolara po sedištu.
NASA je nedavno objavila da će kompanije „Boing” i „Spejs-iks” konstruisati prve dve komercijalne svemirske letelice koje bi trebalo da prevoze astronaute na Međunarodnu svemirsku stanicu, čime bi se završilo razdoblje dominacije ruskih „sojuza”. Reč je o ugovoru potencijalno vrednom 6,8 milijardi dolara, rekao je šef NASA Čarls Bolden koji je najavio program u svemirskom centru „Kenedi” u blizini Kejp Kanaverela na Floridi.
„Boing” je dobio najveći deo ugovora – 4,2 milijarde dolara, a 2,6 milijarde idu „Spejs-iksu”.
„Danas smo napravili veliki korak koji nas približava mogućnosti da lansiramo astronaute iz SAD u američkom svemirskom brodu. To što smo dali posao privatnoj industriji omogućuje NASA da se dodatno usredsredi na ambiciozni put na Mars”, najavio je Bolden.Prvi letovi tih letelica očekuju se 2017.
Amerikanci su svoju raketnu flotu poslali u penziju 2011. i od tada su zavisni od Rusa. Nakon 134 leta u svemir, u trideset burnih godina, niza uspešnih istorijskih misija, dve tragedije i 14 mrtvih astronauta – izgledalo je kao da Vašington povlači kočnicu na svoj svemirski program. Analitičari su tada ocenili da administracija Baraka Obame ukidanjem letova američkih „spejs-šatlova” štafetu trke u svemiru odveć galantno prepušta Rusima.
Ispostavilo se međutim da je bilo prerano za otvaranje šampanjca u Moskvi. Novi hladni rat je doneo iste simptome kao njegov stariji brat. Baš kao onda kada su krajem šezdesetih i SAD i Rusija ulagali ogromne sume novca ne bi li poslale čoveka na Mesec. Amerikanci su bili brži i uknjižili su pobedu u prvoj rundi.
Druga je odavno počela, a cilj je još dalji – prvi čovek na Marsu.
http://www.politika.rs/
