GARAŽA forum

Zar ti nije bolja (isplativija) kombinacija TA+klima dok je temp preko 0? Meni klima radi dokle god može. Norveški uključujemo samo kad baš zahladi.

Zna se šta je najbolje, da promene stan i nađu neki sa CG

@Trojke problem je zbog rasporeda grejnih tela, TA i klima su u sobi, dok je norvezanin u predsoblju/trpezariji/kuhinji...tako da je svaki zaduzen za svoj deo.

@Heinz u fazi razrade ,samo se to svakako nece desiti ove zime.

Jasno mi je. Kod mene je slično, mada planiram još jedan manji radijator da uzmem.

Jel valjaju ti norveski radijatori?


Meni nekako klima sa inverterom deluje kao povoljnije resenje.

Zavisi koji,ja imam dva razlicita, jedan dere kako radi odmah ugreje sobu, drugi nesto kilavi a trebao bi da bude cak i jaci
Treba se raspitati prvo,ovi moji su kupljeni u fazonu zima mnogo,idem da kupim grejalicu i vratim se sa radijatorom

Manje je bitno pitanje da li valjaju.
Grejanje je dugoročna investicija i treba gledati šta daje najbolji odnos uloženih para i konfora.
Centralno je bez premca što se tiče konfora.
Ako je struja energent onda su TA peći najjeftinije rešenje, a istovemeno daju dosta konfora.

nuk napisao:Spoljni vazduh sa 87% relativne vlažnosti i nije baš suv osim ako ne insistiraš, odustajem u startu.

Taj spoljašnji vazduh sa 87% r.v. na 9C ima manje vlage u sebi nego onaj unutrašnji od 68% na 21C, tako da je ljubitelj uspeo mešanjem da dobije nižu vlažnost unutra.
Relativna vlažnost sama po sebi ništa ne znači bez temperature. Zato se i zove relativna. Postoji i apsolutna vlažnost koja nam pokazuje odnos vodene pare i vazduha (kg/kg) i kreće se od 0-1.
Relativnu vlažnost je moguće smanjiti i zagrevanjem vazduha (pri tome apsolutna vlažnost ostaje nepromenjena) ili kondenzovanjem (pri čemu se smanjuje i apsolutna vlažnost).
Koga interesuje više nek pogleda Molijerov dijagram za vlažan vazduh.

Ja eksperimentišem sa inverterom, bar dok su temperature ovakve. Naime, CG plaćamo po potrošnji (ugrađen kalorimetar, nova zgrada). Njihov kW je 4x skuplji od mog kW (centralno vs inverter). Samo kod klinca u sobi nisam zatvorio radiijator. Preko dana nismo kod kuće, dolazimo tek oko 18-19h i klima lako zagreje prostor.
Prošle sezone samo za ono što cevi ostave u stanu smo platili za novembar 2100 din (januar 4200, plus svaki mesec fixni deo 1800), kapiram da dve klime neće potrošiti još toliko, a ko zna koliko bi bilo da su svi radijatori otvoreni. Ovo toplote što ostave cevi u toku dana se oseti, nisam merio temp. u stanu ali bude recimo 18-20 stepeni, pošto klima lako stigne kasnije do 23.
Kažu ljudi koji su merili da im klima u decembru i januaru npr. potroši 400-500 kWh za stan od 35 kvm.

Pa klima bi trebalo da je je efikasnija. Ona za 1kW struje napravi toplote kao od 4kW u teoriji. Jedino sto moras da je nekad palis i kada je skupa struja, dok TA pec punis nocu kada je jeftina. Pa ne znam kako se to na kraju ispostavi na racunu, treba neki prosek izracunati, ko ima mogucnost.

Grubo, noćna struja je 2 din, dnevna 8 din. Ako je SCOP 4, onda 1 kW toplote iz klime košta 2 din. 8 din me izađe 1 kW iz toplane.

nikaragva napisao:Pa klima bi trebalo da je je efikasnija. Ona za 1kW struje napravi toplote kao od 4kW u teoriji. .

Ne pravi toplotu, samo prebacuje sa mesta nizeg temperaturnog nivoa na mesto viseg temperaturnog nivoa. Toplotna pumpa je strucan naziv.
U teoriji je odnos do 1:15 u praksi do 1:6 za bolje a 1:3,5 su one najlosije danas.

TA pec mora da ima akumulaciju bar 3 puta vecu od gubitka prostorije da bi dostigla isplativost tipicne "kime" jer kod nas samo 8h je niza tarifa.

nuk napisao:Spoljni vazduh sa 87% relativne vlažnosti i nije baš suv osim ako ne insistiraš, odustajem u startu.

Molijerov nomogram, fizika. @Vlajko objasnio.

1:6 pri kojim uslovima?

TT

Dobro nisam mislio da pravi bukvalno
Mislio na zagrevanje prostorije, ma na koji način toplota dolazila. Bitno je koliko se energije utroši za određenu t u prostoriji.

Uobicajenih +7/45C.
COP koji se najcesce daje kao informacija.