Jumbo napisao: "Plate" primaju budžetski korisnici kao što su zdravstvo, prosveta, socijalna zaštita, policija, vojska, poslanici, zaposleni u ministarstvima, opštinama, inspekcijski organi....., a "zarade" zaposleni u javnim preduzećima kao što su EPS, PTT, vodovodi, đubretari ....
E tačno je da postoje javna preduzeća koja su u gubicima pa ih država dotira iz nekog (ne želim da ulazim iz kakvog) interesa kao što su Železnice, Srbijagas... ili im nadomešćuje razliku između postojeće i realne cene robe ili usluga.
Hvala sto si se potrudio da upotrebis tu terminologiju da se lakse razumemo.
U JP koje si pobrojao se primaju isto plate, isto su budzetski korisnici, i za njih garantuje drzava. Ne mogu u bankrot, nisu preduzeca u pravom smislu te reci.
Nisu privredna drustva koja rade na trzistu, ne ostvaruju zaradu na tom trzistu.
Imaju od drzave dodeljen monopol, time i garantovan posao uz garantovane plate. I cesto od drzave dirigovane cene (dogovorna ekonomija, sistem samoupravnog socijalizma iz 80tih).
Zarade primaju u Tarkettu, u Fiatu Srbija, u Delti, u pekari, na buvljaku prodavci, u Metrou,...
Platu primaju u Zelezari Smederevo, u Putevima Srbije...
Vozac taxista (svog auta) primi zaradu
Vozac autobusa GSB prima platu.
Nekada smo imali GSB taxi gde su vozaci radili za fiksnu platu.
Prakticno SVA javna preduzeca su u gubicima, osim retkih izuzetaka. Statistika kaze oko 96% JP su u dugovima.
Sve dok drzava (kao vlasnik) tj mi kao poreski obveznici garantujemo solidardno za poslovanje JP ona su po definiciji budzetski korisnici.
Nema nikakve razlike da li je medicinskoj sestri, pukovniku Vojske ili postaru, salter sluzbeniku Vodovoda ili citacu strujnog brojila isplacen novac koji potice iz istog izvora- trezora odnosno budzeta UVEK i svaki put kada im zatreba do iznosa unapred odredjene plate. Poslovanje nema uticaja na tu isplatu novca u obliku plate, bilo da je pozitivno ili negativni bilans.
Vozac GSB (JP koje je u teskim gubicima, fakticki bankrot stanje) dobija redovno platu nevezano za stanje te svoje firme.
Vozac Taxija koji nije imao musterija iz nebitno kog razloga ne dobija redovno svoj novac iz tog istog budzeta. Koliko je zaradio na trzistu toliko mu je.
I jedno i drugo je javni prevoz po funkciji, i jedno i drugo je normalna potreba, ali je status potpuno razlicit.
Kapiram ja sta ti hoces da predstavis ali to prosto nije tako u sistemu u koji zelimo da se kao drustvo ukljucimo.
Svako kome je drzava poslodavac (vlasnik firme) i koja garantuje isplate za tu firmu jeste budzetski korisnik tj prima platu.(EPS, komunalne sluzbe, Srbija Gas, Zeleznica, bivsi JAT).
Kod nas je takvih oko 800.000 ljudi a sto je nenormalno.
Tih ljudi u jednoj normalnoj ekonomiji ima 8-15% udela u radnoj snazi. Ostalih 80-90% je na trzistu radne snage i na trzistu gde se zaradjuje shodno tom trzistu.
Mnogi poslovi i mnoge firme uopste ne trebaju da budu JP niti drzavne.
Firma u kojoj radis, prema opisu koji si dao, je primer toga da treba da bude klasicna firma, privredno drustvo i da posluje na trzistu.
Postoje poslovi i delatnosti koji su potrebni da budu drzavni monopol i da budu drzavna JP ali, to je kod nas nekontrolisano nabubrilo. To treba da bude mali broj poslova, izuzetak a ne pravilo.
Ta cuvena "korporativizacija" EPSa o kojoj se prica nije nista drugo do transformacija sadasjneg po soijalistickom modelu dogovornog poslovanja na trzisno poslovanje kao privrednog drustva u kapitalizmu.
To je po definiciji nuzno i jedino moguce za opstanak kao firme, naravno to znaci i ukidanje sadasnjeg privilegovanog monopolskog polozaja.
Zvanicno EPS ima 17.000 (hiljada) fiktivno zaposlenih tj viska koji nisu potrebni za radni proces.
Nekih 4.500 ljudi u EPS prima platu (ti bi rekao zaradili) koji uopste ne dolaze na posao, niti imaju radno mesto gde bi dosli.
To mi placamo kao vlasnici, poreski obveznici, a potpuno je nepotrebno.
EPS, Vodovod, Zeleznica, Djubretari, itd.. svi su oni jos na platama, nazalost jos u sistemu Udruzenog Rada koji je organizovan kao u SFRJ. (1977. je donet famozni ZUR koji je i napravio od preduzeca trajne bolesnike).
Ima opstina gde su JP privatizovana, prestala da budu budzetski korisnici i uspesno se bave poslovanjem na trzistu.
Ko se seca Zakonom o Udruzenom Radu su uvedene samoupravne zajednice (SIZ) i to je potpuno isto u sustini sto se danas zove JP. Nema bitne razlike u radu, samo je preimenovano na pecatu novo ime.
U tome je problem. Taj sistem je neodrziv, tu skolu smo vec skupo platili.
Sva ova sadasnja JP koja grcaju u dugovima cemo naravno mi morati da saniramo i platimo te dugove. Statisticki oko 96% JP je u dugovima a samo nekoliko % uspeva da posluje uspesno.
Svako dalje zadrzavanje JP kakva su sada kao budzetskih korisnika samo produbljuje krizu sistema.
Godisnje ta JP pojedu nekih 0.8 milijardi evra. Ova zezancija sa kao stednjom se procenjuje na 0.2-0.3 milijarde. Obe cifre na godisnjem nivou.
Jasno je sasvim iz proste matematike da je sadasnji sistem sa subvencijama i JP uzrok trajne krize kod nas, svetska kriza je tek simbolican uzrok nasih problema. Takoreci izgovor.
Trziste je mehanizam koji se ne moze izbeci, i osnova je kapitalizma. A mi zelimo kapitalizam, barem deklarativno. Socijalizam smo imali, to znamo da nije moguce u praksi odrzati.
Drzava ne treba i ne sme da dotira cene JP, cene moraju da budu realne i da budu u skladu sa trzisnim pravilima.
Drzava treba svakom gradjaninu da dotira prihode (socijalna pomoc) da moze da plati tu realnu trzisnu, ekonomsku pravu, cenu.
Znaci ne daje se subvencija firmi koja nesto prodaje (robu ili uslugu) u ime i za racun drzave vec se subvencija daje pojedincu- gradjaninu i to samo onome kome treba.
Zato mora da postoji sinteticki nacin placanja poreza na zbirni prihod, mora da postoji socijalna karta.
Primer:Onda obdaniste nece biti dotirano svakom roditelju i onom bogatom i siromasnom vec ce cena biti normalna. Bogat ce platiti tu cenu, siromasni ce platiti tu cenu. Siromasni delom iz svog prihoda delom iz socijalne pomoci.
Tada je ista cena i za drzavno i za privatno obdaniste, moze svako da bira gde zeli.
To je sistem koji je dokazano odrziv a ne sprecava normalno poslovanje i trzisni odnos subjekata na tom trzistu. I konkurenciju koja je odlican motiv za napredak svake firme.
Mnogo je veca razlika u shvatanju sustine plata vs zarada (nadnica) nego samo semanticke razlike ta 2 pojma.
Cini mi se da si me ukapirao u vezi razlike ta 2 pojma samo jos drzavni biznis, JP, tretiras kao da je to klasicno (privatno) preduzece na trzistu iako to nije.
Ocito je da se necemo sloziti bas u svemu, no hvala sto si se potrudio da razmotris stavove koje sam izneo.
