Redovno čitam ovu temu jer sam i ja jedan od onih koji razmišlja o odlasku. Zasad je sve to još uvek samo na razmišljanju.
Ali dok čitam ne mogu naći slučaj sa kojim bih mogao da se poistovetim, tj situaciju i okolnosti slične mojim. Ponekad mi se čini da su na ovom forumu (ili tačnije na ovoj temi) 90% ljudi iz IT-a. Onih ostalih 10% rade u zdravstvu
Šta sa običnim smrtnicima? Živim u opštini, varošici od 7000 stanovnika. Cela opština 17000. Bilo 22, 5000 otišlo, umrlo, manje se rodilo...Plate i izbor posla daleko od onoga u Bg, Ns.
Ekonomista, radim u privatnoj firmi, 50000. Za ovo mesto plata odlična. Sopstveni stan. Supruga 40000, ali zaposlena na neodređeno, menja ženu na porodiljskom, još godinu dana.
Još jednu platu (možda i malo više) sam zarađivao baveći se fotografijom. Išlo mi je dobro, ali sve je manje ljudi u gradu a samim tim i posla, konkurencija sve veća, dolaze mlađi, ja već imam 40, mlađe generacije hoće mlađe fotografe..
Sa te dve moje plate plus sad njena mogli smo solidno da živimo, tj još uvek možemo.
Ali ova "druga plata" ima tendenciju smanjenja. Grad je sve mrtviji, monotonija ubija, da nije odlaska na službeni put par puta mesečno tačno bih odlepio. Svi vode tuđu brigu, zavist, malograđanština, snobizam... Plus opštepoznato stanje u društvu, zdravstvu, da ne kažem politici..
Ali koji je izbor?
Imam 40, pasoš EU (supruga nema), prijatelja u gradiću 50 km od Dortmunda, zvao me da dođem. Nalazio mi posao vozača u pekari, noćni rad, 1500 e neto. Ne treba znanje jezika koje ni nemam. Stanovi su oko 500,550 evra sa sve obavezama.
Neki drugi, "bolji" posao ja verovatno ne bih mogao naći. Imam fakultet koji tamo ništa ne znači. Zanat nemam niti sam nešto talentovan za neki. Ako u zanat ne računamo fotografiju koja tamo ne postoji u ovom obliku. B kategoriju imam, mogao bih da eventualno polažem za C, E, ali pitanje da li će neko primiti početnika u 40-im da vozi kamion? Možda neka traka u fabrici, slaganje rafova.. Tako nešto i supruga koja bi došla posle mene ako bi se odlučili za odlazak. I ona ima fakultet društvenog usmerenja. Jezik ne znamo, učili bi.
Ovde sam u istoj firmi skoro 15 godina, prilično poštovan i cenjen ali bez mogućnosti napretka, mala je firma. Kancelarija, klima, toplo. A tamo pekarski kombi na - 10 ili na bauštel kao pomoćnik.
Ali tamo uređeno društvo, zdravstvo, školstvo (nemamo decu ali želimo i planiramo da imamo). Ljudi koji nisu smoreni, ogorčeni, zajedljivi, zavidni. Gde ne moraš da brineš ako nekom nešto radiš da li će ti platiti ili te zavrnuti što je ovde sve češći slučaj.
Verujem da dosta ljudi ima situaciju sličnu mojoj i da razmišljaju šta činiti. Koji rade za 300-400-500 evra, i koji nemaju predispozicije za "uspeh" tamo. Nisu IT, lekari, medicinsko osoblje, dobre zanatlije, šoferi. Godine prolaze, teško prelomiti, napustiti ovde neku stečenu "sigurnost" koja nije velika ali...šta ako se tamo ne uspe, ok, vratiti se ovde, gde naći posao u 45-toj u ovoj sredini? Verovatno bi morao ostati tamo po svaku cenu. Ovde ne verujem da će biti bolje, daj Bože da ne bude gore.
Послато са S8+ duos
napisaću samo ovo: Odsustvo elementarnog patriotizma i osećaja za dobrobit sopstvenog naroda i države na svim nivoima. Jedini "osećaj" je onaj za punjenje sopstenih džepova i džepova bliže i dalje familije. Sve to uz podršku evropskih i svetskih "demokratija", kojima to stanje savršeno odgovara. Meni period Miloševićeve vladavine izgleda naivno i idilično u odnosu na ovo danas.
Grčka ima mnogo jaču industriju i osetno jaču poljoprivredu od Srbije. A čak i da im sve to propadne, mogu sasvim lepo da žive od turizma. Naravno, ovo nema veze sa tim kako žive pojedini ljudi, niti kakvo je njihovo okruženje i percepcija države.
ili bi se morali nauciti raditi nesto drugo 
ja sebi napravim da mi bide lepo i ukusno, ali nije da rado dajem 3e za kilu paradajza koji ima ukus sirceta. 