Европско тржиште аутомобила је приморано да се креће крупним корацима како би одржало корак са тешким државним прописима и све већим захтевима потрошача. Према аутомобилима који не успеју да се прилагоде томе се показује мало милости и ретко преживе дуго након што буду проглашени застарелим.
Један аутомобил пребродио је све ове услове и успео чак и да напредују у њима: Лада Нива, често звана руски Ланд Ровер. То је један од најстаријих аутомобила који се још увек у серијској производњи може купити нов у западној Европи.
Већ чујем како љубитељи Мерцедеса вичу: „шта је са Г-класом!?“
Први Мерцедес-Бенз Гелендеваген је испоручен војсци 1975. године, а Мерцедесовим дилерима, дакле за јавност у 1979. години, тако да би се могло тврдити да је он још старији него Лада Нива. Било како било, Мерцедес се одавно „продао“ и постао луксузни СУВ упакован са савременим технолошким решењима и ценом која само понекад падне „северно“ од 100.000 долара. Нива је једва еволуирала и служи исте купце ево скоро 35 година.
„Па као и Дефендер!“: могао би неко да каже. Дефендер вуче своје корене унатраг до оригиналног Ланд Ровера из 1948. године, али садашњи модел сеже само до 1983. године.
Прича о Лади Ниви почиње у раним 70-им, када је Лада почела развој „Џиполиког возила“ које је требало да буде јефтино за производњу, способно ван пута и лако за одржавање. Први прототип се звао „Крокодил“ и био је инспирисан са Џипом ЦЈ и Тојотом ФЈ, и били су то кабриолети са платненим кровом који се могао потпуно уклонити, чија је шасија била причвршћена за рам и били су покретани мотором из Фиата 124 сан1300цм3 који је имао четири цилиндра.
Ови рани прототипови су осуђени од стране совјетске државе као сувише рустични и Ладини инжењери су се поново вратили таблама за цртање. Нови прототип је дизајниран ( и пројекат је добио интерни назив 2121), и овога пута је то било веома близу производног модела Ниве. Имао је потпуно затворену кабину, мотор од 1600цм3 и јединствену конструкцију.
Започевши од 1974. године Лада је провела неколико година ригорозног тестирања предсеријских аутомобила у пустињама Узбекистана и у планинама Урала. Производна верзија пројекта 2121 представљена је у СССР-у 1976. године и добила је име „Нива“, што значи „поље пшенице“ на руском. Екстеријер је дизајниран тако да изгледа као екстеријер путничкког аутомобила, а не као екстеријер чистокрвног теренца. Дизајнери Ладе Ниве описивали су је као када би се „Ренаулт 5 ставили на Ланд Ровер шасију.“
Прва „Нива“ изашла је из фабрике у Тољатију, Русија, 5. априла 1977. године. Први модели возила су били продавани само у СССР-у и покретао их је мотор од 72 коњске снаге и 1600цм3 са четири цилиндра повезан на четворостепени мануелни мењач дизајниран са улазом из Поршеа. Фабрика убрзо почиње да извози „Нива“ и на крају се дошло до тачке у којој је 80% производње продавано изван матичне земље производње. Први извоз у Западну Европу почео је 1978. године, када је „Нива“ представљена на сајму аутомобила у Паризу.
Удобност и безбедност, док перформансе нису били део договора, али нису ни морале. „Нивино“ кратко међуосовинско растојање, и њен перманентни погон на четири точка омогућио јој је да се попне на косину са стрмином од 58% и да прође кроз 3,2 метара снега. Ове и друге теренске способности биле су највећи атрибути које су будући власници „Ниве“ гледали приликом куповине.
„Нивина“ једина права конкуренција у касним 70-им долазила је од Мерцедес-Бенз Геландевагена и Ланд Ровер Дефендера серије 3 који су били и већи и скупљи. До момента након што се Фиат удружио са Штајер-Пухом око произведње Панде 4 × 4 Лада није имала разлога зашто да брине.
Можда као одговор на Панду 4 × 4, „Нива“ је доживела низ мањих модификација у 80-им годинама почевши од задњих сигурносних појасева у 1984. години. Годину дана касније, четворостепени мењач је замењен петобрзинским који је био опциони од свог лансирања у Европи, а сада је постао стандард. Иако на папиру ово може да изгледа као огромно побољшање, четворобрзински мењач је био више него солидан у односу на овај са пет брзина, и неретко су власници вршили адаптацију и поновни прелазак на мењач са четири брзине у „Нивама“ произведеним после 1985. године.
Један од највећих недостатака „Ниве“ је (посебно када се упореди са Пандом 4 × 4) била њена велика жеђ за горивом. Да би се то поправило, поједини увозници „Ладе“ у Западној Европи нудили су Ниве са дизел моторима позајмљених од разних произвођача. „Лада“ прихвата тај тренд и опрема „Ниве“ са Пежоовим ХУД дизел мотором од 1900цм3 од 1993. до 1998. године.
Остали „Ладини“ увозници задржали су оригинални мотор 1600цм3 али уз конверзију на течни нафтни гас (ТНГ). Иако то није много помогло око потрошње, то је одласке до бензинске станице учинило јефтинијим. Показало се да је то најбоље решење за смањење „Нивиног“ текућег одржавања и „Лада“ је и сама усвојила тај концепт 1988. године.
Једна од највећих промена у производњи „Ниве“ је дошла 1995. године када је карбураторски мотор од 1600цм3 избачена из производње у корист 1700цм3 мотора са Џенерал Моторс монопоинт системом убризгавања горива. „Лада“ је искористила прилику да са задње стране „Ниве“ уради благи редизајн. До тада су задња светла била хоризонтално постављена. Од 1995. године па надаље, задња светла су вертикална и проширио се отвор пртљажника сада скроз до браника, што је олакшавало да се ствари утоваре у гепек. Инструмент табла и седишта су такође модернизовани.
Почетком 2000-их „Нива“ је добила серво уређај и Бошов систем убризгавања горива. Следећи велики помак код „Ниве“ дошао је у 2009. години са увођењем „Нива М“ модела. Каросерија и мотор су остали исти, али „Лада“ тврди да су направили више од 250 модификација „Нива“, укључујући и нешто модернија седиша, нове амортизере, нове инструменте , јаче кочнице и нови тип квачила.
Данас се базни модел „Ниве“ продаје за 11,990€ (око $ 16,400) и има само две опције: шибер и алуминијумске фелне. Неколико верзија су на располагању, укључујући и популарну фабричку ТНГ конверзију, модерније боје, као и специјалну верзију за ловце која поседује опционо постоље за ловачко оружије.
Безбедност јој никада није била приоритет, па чак и најновији модел „Ниве“ не долази са АБС-ом и ваздушним јастуцима, а камоли контролом проклизавања. У последњих неколико година, „Ладин“ неодлучан став према пасивноој безбедности довео је до тешких критика широм Европе. Тачно је да су сви нови аутомобили далеко безбеднији од „Ниве“, али то није поента јер нико никада није купио „Ниву“ због њене сигурности. Пројектована је пре скоро четрдесет година и не може се поредити са аутомобилима произведеним пре две или три године.
Уместо сигурности, размотрите ово: руска истраживачка станица се налази на острву краља Џорџа, у океану у близини Антарктика. Тамо не постоје путеви и тамношња клима има репутацију као једна од најхладнијих на Антарктику, где температура може пасти до -65 Целзијуса. У истраживачкој станици особље користи флоту потпуно фабричких „Лада Нива“ већ неколико година и оне то подносе задивљујуће.
Већина произвођача аутомобила данас свакако може да направи бољи и сигурнији ауто , али колико њих могу да направе фабрички модел аута који ће, без икаквих измена, моћи да се вози на Антарктику?
Неке ствари никада неће изаћи из моде: Руска водка, ТТ-јац, кавијар "Белуга"...и наравно Лада Нива.
