GARAŽA forum

Otvaram novu temu s razlogom, brodovi su od davnina bili okosnica covekovog osvajanja novog sveta, istrazivanja, transport i naravno turizam koji je zadnjih 20 godina u expanziji. Pa da pocnemo...

Спреман револуционарни руски ледоломац!

Крећући се постранце, нови руски ледоломац „Балтика“ ће пробијати далеко ширу стазу од уобичајених бродова тог типа. Уместо да ломи лед прамцем, заобљени труп му омогућава да се наслони и делимично попне на ледену површину и онда искористи своју тежину да је сломи.

Нови руски ледоломац „Балтика“ ће за пар месеци запловити у водама Финског залива. Упркос томе што највећа земља на планети има читаву флоту ових бродова, „Балтика" је посебна зато што ће лед ломити крећући се у страну.


Уместо да ломи лед прамцем, заобљени труп му омогућава да се наслони и делимично попне на ледену површину и онда искористи своју тежину да је сломи.
Погон му дају три ротациона пропелера, који омогућавају броду да се креће постранце и „напада“ лед под углом од 30 степени.


Генијално решење стабилизирања брода док је нагнут састоји се у томе што се унутар брода у танкове на супротној страни брода пребацују гориво и вода, што спречава брод да се преврне.
Иако је мања од традиционалних ледоломаца, „Балтика“ ће због свог облика и угла којим се креће кроз лед отварати много шири пут, којим ће моћи да се крећу и велики комерцијални бродови.
„Иначе би вам за такав посао била потребна два ледоломца“, каже менаџер пројекта Мика Вилберг.
„Балтика“ може да ломи лед дебљине до 60 центиметара, што је чини савршеном за Балтичко море. Компанија "Aker Arctic" већ гради још већи и тежи брод, који ће бити способан да пробија пут кроз арктички лед.

A sta ako ne bude leda, prevrna se

Marlin

Upoznajte „Plavu Marlin“, brod koji može da ponese 75.000 tona. Za nju je transport čitave flote drugih brodova, podmornica, pa i naftnih platformi „mačji kašalj“.

Ako vam treba prevoz za 22 barže, svake teške po 3.000 tona, preko pola sveta, nije problem – tu je "Blue Marlin", verovatno najizdržljivije izgrađeno plovilo.
Ovaj neverovatan brod može da ponese čak 75.000 tona!



Obično to nisu tovari robe, poput televizora, igračaka ili kafe, već brodovi i naftne platforme.

Kada je američkoj vojsci bio potreban prevoz do kuće za oštećeni razarač "USS Cole", oni su zvali "Blue Marlin".
http://www.dodaj.rs/f/36/10z/1fAdAYZL/8 ... carryi.jpg

Dimenzije gigantskog morskog transportera, koji je prvi put zaplovio 1999. godine, zadivljuju. Dužina mu je 217 metara, a širina 43 metra, tako da paluba ima površinu dva fudbalska terena.
Maksimalnu brzinu od 13 čvorova postižu dizel motori snage 17.000 konjskih snaga!
Rekord: Platforma "Thunder Horse", teška 59.500 tona prevezena je od Okpa u Južnoj Koreji do Korpus Kristija u SAD, 2004. godine.


Opslužuje ga posada od 24 čoveka. Kažu da je upravljanje kao da pokušavate da kontrolišete ploveći blok zgrada.

Barže sa fotografije – teške ukupno 60.000 tona – prevožene su iz Južne Koreje do Roterdama gde će biti dovršene.

Pošto na svetu ne postoji dovoljno veliki kran koji bi mogao da natovari takvu vrstu tereta, "Blue Marlin" se koristi jednim trikom – paluba je potopiva i može da ode čak 13 metara ispod površine kada joj se balastni rezervoari napune vodom.

Zatim se brodovi, podmornice ili naftne platforme navuku na nju, a rezervoari polako isprazne.

Najveći tovar koji je „Marlin" do sada nosila „na leđima" 25.750 kilometara, od Južne Koreje do Meksičkog zaliva, bila je platforma „Britiš petroleuma" – "Thunder Horse" vredna milijardu dolara i teška 60.000 tona.


„Marlin“ tegli dve nuklearne podmornice "Viktor III - Class" uz obalu Rusije

Ni australijska mornarica se nije dvoumila kada je razmišljala kako će sledeće godine svoj nosač aviona „doneti" iz Španije – samo ovaj brod sa potopivom palubom to može.


Zanimljivo je da je nosač visio sa palube oko 50 metara.

"Blue Marlin" je trenutno najveći brod svoje vrste. Međutim, tu „iza ćoška", u Južnoj Koreji, raste njena „velika sestra".
Krajem godine, kada "Dockwise Vanguard", vredna 240 miliona dolara bude gotova, moći će da nosi 110.000 tona! Lista poslova joj je već sastavljena.

Fons van Lift, sekretar korporacije "Dockwise" sa Bermuda, u čijem vlasništvu je i „Plava Marlin", ističe da za nju nema ni trenutka odmora – posla ima uvek.

„Bezbednost je ključni deo našeg poslovanja. Ako naftna kompanija uloži milijardu dolara u deo svoje opreme i gradi je dve godine, najvažnije je da ona stigne na drugi kraj sveta u jednom komadu", objašnjava Van Lift.

srbi, odma nasli manu

Da, ne moze da doplovi do Beograda

Iskopaće Bačević kanal, pa ima da parkira u pristaništu i mami uzdahe.

"Oldtajmer među jedrenjacima" stigao u Kotor

U kotorsku luku uplovio je veliki francuski jedrenjak "Belem", izgrađen daleke 1896. godine u brodogradilištu u Nantu prvenstveno za transport robe izmedju južnoameričkih i francuskih luka.



Trojarbolni brod je narednih godina sigurno plovio Atlantikom dovozeći u Evropu šećer i razne začine Kariba, kafu i kakaovac iz Brazila i Francuske Gvajane, prenosi Radio Kotor.

Danas ovaj 58 metara dugi metalni starinski brod deplasmana 750 tona plovi sa posadom od 16 članova, a može da ukrca do 48 pitomaca.

Kuriozitet predstavlja i podatak da ovaj oldatajmer među jedrenjacima može sigurno da plovi dok se, primajući vetar u svoja 22 jedra, naginje na stranu do čak 75 stepeni.

Istorijski polazak "Kosta Konkordije" na poslednje putovanje

Olupina luksuznog italijanskog broda “Kosta Konkordija”, koji je pre više od dve i po godine doživeo nesreću kod ostrva Điljo pri čemu je poginulo 32 ljudi, juče je uspešno podignuta i pripremljena za odvlačenje do brodogradilišta u Đenovi.



Jedna od najvećih operacija u istoriji pomorstva
Zarđala olupina broda teškog 114.500 tona i dugog 290 metara, ležala je na privremenoj podvodnoj platformi koja ju je podupirala od septembra prošle godine, kada je kruzer uspravljen.

U današnjem delu delikatne operacije bez presedana, upumpan je kompresovani vazduh u tankove kako bi se “Konkordija” podigla za dva metra.
Prema planu, od 20. jula “Konkordija” bi trebalo da se vuče brzinom od dve nautičke milje na sat u dužini od oko 240 kilometara ka severu, do luke Đenova, gde bi trebalo da stigne 24. jula, ukoliko vremenski uslovi to dozvole.

Troškovi izvlačenja potonulog broda do sada su procenjeni na oko 1,1 milijardu evra, uključujući 100 miliona evra za rashodovanje.


Luksuzni kruzer, dvaput veći od “Titanika”, udario je u stenu kod malog ostrva Điljo u januaru 2012. nakon čega se nasukao i prevrnuo sa 4.229 ljudi iz 70 zemalja.
Protiv kapetana “Koste Konkordije” Frančeska Sketina trenutno se vodi sudski postupak pod optužbama da je izazvao brodolom i napustio brod pre nego što su svi putnici evakuisani.
Telo jedne od žrtava, indijskog konobara Rasela Rebela, još nije nađeno, a moguće je da će njegovi ostaci biti pronađeni tokom izvlačenja olupine.

DIV je isplovio: Ovo je najveći brod na svetu

Najveći brod na svetu, koji nosi ime "Piter Shelte", isplovio je iz južnokorejskog brodogradilišta "Daevu", po narudžbini kompanije "Olsis."
Ovo impozanto plovilo služi za instalaciju i otklanjanje platvormi za vađenje nafte. Dimenzije broda su prosto neverovatne: dugačak je 382 metra, šrok 127, a visok neverovatnih 70 metara.
Može da podigne nestvarnih 48 hiljada tona tereta, dok bočne dizalice mogu podići po 25 hiljada tona.
Takođe, navodi se da ovaj mega brod ima dno koje je čak 25 metara ispod vode!
http://www.youtube.com/watch?v=_8tLqzoB_dE

Gliserima do Đerdapa

Beograđani su sedamdesetih godina uživali u ekskluzivnim putovanjima Dunavom. Moderna, brza plovila do Tekije stizala za samo tri i po sata, a u povratku, uzvodno, putovala četiri časa.



SREDINOM sedamdesetih godina prošlog veka Beograđani su bili posebno ponosni na hidroglisere, prave "rečne avione", koji su do Tekije i Đerdapske klisure stizali za oko tri i po sata. Bili su jedan od sinonima za "zlatne sedamdesete" kada je poboljšanje životnog standarda osećao značajan deo svih slojeva društva.

Biti Beograđanin, koji svoje goste vodi na izlet ovakvom, munjevitom lađom - bila je stvar prestiža i značajnog ponosa.

- To su bili moderni gliseri onog doba, a kada zaplove, uzdigli bi se i jurili privlačeći značajnu pažnju publike - objašnjava kapetan unutrašnje plovidbe JRB Petar Antić. - Putnici su maksimalno uživali u vožnji i pogledu. U to doba mnogi nisu imali priliku da se voze avionom, ali su mogli da vide stjuardese na ovom plovilu. A zaista su bile veoma lepe, pa tako pamtim kako je svojevremeno održano takmičenje između onih, "nebeskih" i ovih, "rečnih" stjuardesa. Najveće rivalstvo je, dabome, bilo u lepoti.

Veliki gliseri bili su vlasništvo tadašnjeg "Centroturista", a vozili su na relaciji Beograd - Tekija, sa zaustavljanjem u Donjem Milanovcu. Do odredišta je putovanje trajalo tri i po sata, a natrag, uzvodno ka Beogradu oko četiri.

- S obzirom na to da su za kratko vreme prelazili distancu od 220 kilometara, bili su znatno brži od redovne autobuske linije kojoj je za istu relaciju trebalo oko šest časova - objašnjava Antić. - Postojala su dva tipa glisera: "meteor" i "raketa". Prvi je bio atraktivniji, udobniji, imao je veći zastakljen prostor pa su putnici imali jasniji pregled obale, a kapacitet mu je bio oko stotinu osoba. Nešto manja "raketa" prevozila bi oko 60 izletnika.

- U to vreme postojala su čak tri redovna polaska vikendom - podseća Antić.- Sećam se da su cene bile vrlo prihvatljive jer je država dotirala cenu karte, a sama tura izgledala je tako što bi u Tekiji putnike preuzimao "Đerdapturist", koji bi ih dalje autobusima vozio u Kladovo. U večernjim satima, turisti bi se vraćali u Beograd, posle nezaboravne vožnje.

Kapetani koji su upravljali gliserima morali su da budu među najuglednijima u svojoj branši.

- Pravilo je da najbolji kapetani rečne plovidbe rade na putničkim brodovima - zaključuje Antić. - Tako su i hidroglisere vozili veoma stručni i iskusni ljudi.

Hidrogliser "Beograd"
VIDIKOVAC NA PALUBI

MODERNI gliseri za prevoz turista išli su zaista brzo, ali su bili efektno projektovani tako da putnici za vreme plovidbe mogu da izađu na palubu.

Jedan deo bio je napravljen kao specijalni vidikovac, odakle bi mogli da osete svu čar brze vožnje na reci.

HIDROBUS

SLIČNA plovila sa panoramskim pogledom za putnike bili su popularni hidrobusi, ali njihova brzina je bila skromnija, a namena da voze na bliske destinacije.

Gornji deo palube bio je bezmalo sav u prozorima, pa su posetioci Beograda i okoline imali sjajnu izletničku lađu i priliku da pogledaju glavni grad sa reke.

Hidrogliser "Ljubljana"


BRODSKI ŠANK

HIDROGLISERI koji su "leteli" Dunavom u to vreme imali su poseban kafe-bar, tako da su putici uživali u maksimalnom luksuzu.

- Šta je čovek više mogao da poželi u danu kada hoće da se odmori i opusti - šarmantno pita Antić. - Nalazio bi se na predivnom gliseru, oslonjen na šank, ispred njega stajala bi kafa ili piće, imao je predivan pogled sa broda, na brodu na stjuardesu, a smeo je da zapali i cigaretu!?

GLISER PORED REKORDERA

FOTOGRAFIJA koju čuva Zbirka rečnog saobraćaja Muzeja nauke i tehnike prikazuje hidrogliser koji prolazi pored broda koji je u tom trenutku obarao dunavski rekord.

Sastavljene barže gurao je potiskivač za čijim kormilom je bio legendarni kapetan Milan Grubor. Stručno rečeno, sastav koji je prevozio bio je težak 23.000 tona, širina mu je bila 54, a dužina 288 metara. Spojene barže činile su površinu od 13.000 kvadratnih metara!


Od sedamdesetih godina prošlog veka, kada je rekord postavljen, do danas, niko se nije usudio da na ovaj način preveze teret Dunavom.

Nisam se, naravno, vozio ovakvim hidrogliserom po Dunavu. Ali jesam nečim jako sličnim, od Tasosa do Kavale.



Nije mi ostavio neki utisak. Pošto ide brzo nema izlaženja napolje, malo i poskakuje na talasima, sve u svemu lepše je bilo na običnom trajektu gde si napolju sve vreme ako hoćeš, pirka vetrić, sunčaš se, pijuckaš piće...

Na strani ovakvog glisera je samo brzina, ali ako već putuješ turistički sa idejom da i sam put bude uživanje, onda ta prednost nije bitna.

Vozio se kao klinac ovakvim gliserom do DM. Impresivno, sa setom se sećam.

Sent using Tapatalk

Šta se desilo tim brodovima? I ćale mi pričao da se vozio i da su bili ekstra

Propali

Sent using Tapatalk

Vozio sam se i ja kao klinac početkom osamdesetih, i danas se sećam tog doživljaja kao svemirski brod.
Tura je bila po Beogradu,
Sava i Dunav, nisamo išli do Đerdapa.