Zašto je Srbija tu gde jeste?!

[Gazu]

Da, i ja sam i tokom srednje škole uporno govorio "Korejanci", i uporno su me ispravljali da su "Korejci". Što zaista i jeste ispravnije - u svoj našoj literaturi mislim da tako piše.

U suštini, to je sve jedan jezik, samo više različitih dijalekata, i baš po tome što kažeš se vidi kako je pojam "hrvaštine" veštački. Isto kao što po meni ne treba ispravljati ljude da li govore bicikl, bicikli, bicikla, ili kako već.

[snork]

Meni ovde takođe zapada za uho/uvo kad Hrvati kažu "Slovenski jezik/pasoš/kamion...", i onda kad ja kažem "Slovenački..." sam sebi zvučim čudno.

Zato što smo mi jedini Sloveni/Slaveni koji tako govore. Hrvati, Rusi, sami Slovenci, i svi ostali u vezi sa Slovencima kažu "slovenski", a kada je reč o Slovenima/Slavenima kažu ili slavenski ili nešto slično (npr. slavjanski). Nisam siguran za Slovake i kako oni prave razliku između Slovačke i Slovenije, ali npr. za svoj jezik kažu slovenčina, a Slovenci slovenščina.

Da, i ja sam i tokom srednje škole uporno govorio "Korejanci", i uporno su me ispravljali da su "Korejci". Što zaista i jeste ispravnije - u svoj našoj literaturi mislim da tako piše.

Prof. Ivan Klajn u svom "Rečniku jezičkih dvoumica" kaže upravo suprotno - da se kaže Gruzijanci, a ne Gruzijci, a na isti način i za druge narode. Tj. ne sećam se da li piše ispravno/neispravno, ili "bolje je reći". S druge strane, jedna profesorka srpskog jezika i književnosti mi je rekla da ta knjiga i inače "nije po standardu".

U svakom slučaju, greške u pravopisu su manji problem, jer je pravopis stvar dogovora jezičkih stručnjaka. Pre poslednje velike promene (čini mi se 1963), pravilno je bilo "pretsednik" i "otsek" i npr. "hemiski" i "televiziski" (bez j).

Gramatika je malo ozbiljnija stvar, ali i ona je, dobrim delom, stvar dogovora. Zašto bi se u hrvatskom moglo reći "trebaš uraditi", dok je po srpskom "treba" samo bezlično (treba da uradiš, treba ovo, treba ono, ali nikada trebam, trebaš, trebamo). Meni je nepraktično i čini mi se da je to neki "pametni" jezikoslovac uveo pre tridesetak godina, jer se do tada nije mnogo pravila razlika.

U svakom slučaju, od grešaka u pravopisu više treba da nas brine funkcionalna nepismenost, vrlo mali fond reči prosečnog govornika, korišćenje poštapalica ili slenga tamo gde mu nije mesto, korišćenje stranih i iskrivljenih stranih reči umesto onih iz maternjeg jezika. Mada je primetno da onima koji mnogo greše u pravopisu, uglavnom nedostaje i ovo ostalo.

Ja lično, na forumima i u drugoj neformalnoj komunikaciji, svesno "kršim" pravopis u dva slučaja: 1) pišem "jel" umesto "je l' " ("je li" i "da li" se pišu odvojeno, a ako slovo nedostaje, morao bi da stoji apostrof). Naravno "jel" i "jer" međusobno ne mešam, jer to nije pravopis, već pokazuje mnogo dublje nerazumevanje smisla; 2) pišem marke automobila velikim početnim slovom, a po pravopisu bi trebalo malim. Po meni su to lična imena i pravopis nije dobar.

[nidza]

Zašto marke automobila malim slovom? Ime i prezime tog primerka su model i proizvođač.

[Gazu]

Da, jednostavno nemamo jedinstveno pravilo kako razne nazive izvodimo. Gruzijanac ili Gruzin. Kao što su i Jermeni, a ne Jermenci ili Jermenijanci. Mora se za svaki narod znati. Ko što nisu Španijanci.

Delimično mislim da su ovo posledice toga baš što smo mali, i mnoge konstrukcije su nam iz stranih jezika usvojene.

Ne vidim što bi kod nas "trebaš uraditi" bilo neptravilno. Čist idiotizam s naše strane i strane Hrvata samo da bi se reklo da se razlikujemo. I šta sa Srbima iz Like, je l je onda njihov maternji jezik hrvatski...

Marke automobila se pišu velikim slovom, baš sam to jednom gledao po netu. I to ne samo velikim slovom "Opel" kad mislim na marku auta, već i kad kažem "ovaj moj Opel" misleći na konkretan auto.

Što se korišćenja stranih reči tiče, mi se prvi smejemo Hrvatima kad kažu "čvrsti disk" umesto "hard disk". Ne vredi da ljudi pojedinačno o takvom čuvanju jezika misle, to mora da se vodi od vrha.

[Geza]

Neka imena proizvođača automobila su akronimi, pa bi možda mogli da se provuku pod svim malim ili velikim slovima. Sa druge strane su prezimena osnivača marki automobila, pa bi logično bilo pisati ih početnim velikim slovom. Ford, Citroen, Peugeot, Opel...

[snork]

I ja se pitam što marke automobila malim slovom, ali jednostavno tako je neko zamislio. Pogledajte novine: uvek je "fijat" (i to ovako sa j, što je tek smešno), a nikada Fiat ili FIAT.

[Gazu]

Zanimljivo, sad sam opet proguglao, i primećujem tekstove gde se baš govori da "ovaj opel" upravo treba malim slovom, a "Opel" kao proizvođač automobila ide velikim slovom. Jer je ovo prvo zajednička, a drugo vlastita imenica. I to mi se i dopada što sam našao, upravo to mi i ima smisla. Kako li na to ranije nisam naleteo, a baš takve argumente sam i tražio!

A ne bi trebalo da ima veze da li je poreklo naziva tog automoba vlastita imenica ili zajednička. Kao i kad kažemo "struja od toliko i toliko ampera", ne pišemo "Ampera" iako je ta jedinica dobila ime po fizičaru.

Ali bilo kako bilo, svakako nema smisla pisati Fiat malim slovom kad se to odnosi na firmu. "Novi automobil koji je najavio Fiat" nikako ne bi smelo malim slovima. "Moj fiat" je izgleda ipak OK, i ubuduće ponovo pišem na taj način!

Teško je obuhvatiti razne te pojmove, ali kod nas se niko nije bacio na posao da se piše neki detaljniji priručnik koji bi obuhvatio sve živo. Kao Chicago Manual of Style recimo. Ljudi o takvim nedoumicama i po internetu pišu, ali nemamo nikakav ni približno detaljan priručnik neke naše relevantne ustanove, ako ne grešim.

[Gaginh0]

Isto mi je smešno kod Hrvata kad kažu da "rade muziku" ili "rade pitu", to su od Švaba izgleda povukli.
Druga stvar kad nešto negiraju pa kažu "nisam tamo niti bio..." ili "mene to niti ne interesuje..."

Sad mi pade na pamet, često naš ljudi ovde kažu "zadnje godine", umesto "prošle godine", jer Švabe kažu "Lätzte Jahr", što u bikvalnom prevodu znači "zadnje godine"

[DukeNS]

Nisam siguran za Slovake i kako oni prave razliku između Slovačke i Slovenije, ali npr. za svoj jezik kažu slovenčina, a Slovenci slovenščina.

Slovaci za Slovačku kažu Slovensko, a za Sloveniju Slovinsko.

[pedja]

https://globalinitiative.net/wp-content ... rt_ENG.pdf

Da vidimo ko je najjači u kraju.

Na 43. strani se dotiču i nekretnina.




TapaT

[srdjanyo]

Da, i ja sam i tokom srednje škole uporno govorio "Korejanci", i uporno su me ispravljali da su "Korejci". Što zaista i jeste ispravnije - u svoj našoj literaturi mislim da tako piše.

U suštini, to je sve jedan jezik, samo više različitih dijalekata, i baš po tome što kažeš se vidi kako je pojam "hrvaštine" veštački. Isto kao što po meni ne treba ispravljati ljude da li govore bicikl, bicikli, bicikla, ili kako već.

Ja sam prvi put čuo za Koreju kad je Arkan napao Vukovar, odnosno istoimeno naselje u tom gradu.


Послато са SM-A528B помоћу Тапатока

[Dare4x4]

Ne znam kako ovo opisati...
https://www.infokg.rs/info/jedva-smo-sp ... 45d83.html

[trojanac]

Prosto čovek ostane bez teksta.

Sent from my Redmi Note 8 Pro using Tapatalk

[Markoni]

Dati im po bar 10 godina za primer.

Sent from my M2007J3SY using Tapatalk

[shandu90]

Sta je 10 godina za te njuske, samo ce ojacati kad izadju iz zatvora… Idioti


Sent from my iPhone using Tapatalk