Autor je dobronameran i lepo je pokušao da predstavi kakav je gigant Elektronska industrija nekada bila. Mada i tu ima da se kaže još mnogo toga, a takođe su se proizvodile i kompleksnije i značajnije stvari od par nabrojanih. Malo je zbrzano sve to napravio, mogao je naći slike par boljih i naprednijih proizvoda (npr. vrlo kvalitetne hi-fi komponente, neki moderniji televizor u boji, nešto od vojne komunikacione opreme, itd). Ne vidi se lepo na slici, ali zakleo bih se da je onaj strujomer Iskrin, a ne Ei.
Ei jeste pravio strujomere i to čak i digitalne sa LCD ekranom mnogo pre nego što je to postalo standard u svetu. Ali Iskra je potplaćivanjem političara sebe "ugradila" u podzakonska akta i akta Elektroprivrede, i tako praktično postala monopolista za ovu oblast u celoj Jugoslaviji.
Teško da je uzrok propadanja nekakva industrijska špijunaža. Nije jasno rečeno ni o čemu je tačno reč. Ei jeste proizvodio PC kompatibilne, a sklapao i neke tada mnogo jače računare, ali to je mahom bilo po stranim licencama, a manjim delom domaći razvoj (matične ploče za PC jesu bile razvijene u samoj Ei!). Ono što je prikazano na slici je kućno-školski računar Pecom 64. Jeste proizvod Ei, ali nije ništa kompleksno, takođe je po stranoj (britanski Hong Kong) licenci i nije računar za iole ozbiljniju poslovnu primenu. Detalje o Pecom 32 i Pecom 64 računarima možete naći na internetu.
Ei je propao 1992. kada su rezolucijom 757 SB UN (od stalnih članica, samo je Kina bila uzdržana, ostale 4 su glasale za) uvedene ekonomske, političke, kulturne, sportske i sve druge sankcije SR Jugoslaviji (Srbiji i Crnoj Gori). Ovih dana je 30 godina od tog događaja, pokušaću da nađem tačan datum.
To je značilo da više nije bilo uvoznih sirovina i ubrzo je ugašena proizvodnja poluprovodnika - dioda, tranzistora, integrisanih kola (prvi mikroprocesor u Jugoslaviji je proizveo upravo Ei, 1985. godine) - što je bio i najvažniji i najnapredniji deo Ei-ja. Sami su proizvodili komponente za uređaje koje su pravili! To je u današnjoj Srbiji i ostalim ex-Yu republikama prosto nezamislivo i deluje kao naučna fantastika. Komponente su uglavnom bile po Siemens i Philips licencama, standardne "evropske", i ogroman deo se izvozio. Gotovi uređaji su se prodavali na Yu tržištu, ali jedan deo se takođe izvozio. Sada ni to zbog raspada zemlje i sankcija nije bilo moguće.
Pogoni koju su proizvodili elektromehaničke i pasivne elektronske komponente su nastavili da rade duže. Koliko znam, danas pod markom Ei postoji samo fabrika žičanih-keramičkih otpornika. Takođe, preživela je i fabrika za proizvodnju štampanih ploča. Još za vreme SFRJ su proizvodili višeslojne ploče, ja sam sa njima direktno sarađivao pre 10 godina, vidim na sajtu da prate trendove. Link:
http://eipcb.rs/ . Oni se koliko znam jedini nalaze u krugu nekadašnje ogromne fabrike (današnja adresa: Bulevar cara Konstantina 82-86, Niš). Autor video klipa je lepo rekao da je sramota na šta krug fabrike danas liči, sa prostorom iscepkanim na desetine lokala i firmica, od kojih se većina bavi stvarima koje nemaju veze sa elektronikom.
U sklopu Ei je bilo više naučno-istraživačko-proizvodnih instituta. "Iritel" iz Zemuna prati trendove i posluje i danas (u domaćim internet provajderima koristimo njihovu opremu):
http://www.iritel.rs/ . Na istoj adresi je još poneka firma sa starom delatnošću, npr.
http://www.eipionirukt.co.rs/ , ali se deo kruga nekadašnjeg velikog instituta, kao i u slučaju fabrike u Nišu, izdaje trećim firmama za nevezane delatnosti.
Fabrika elektronskih cevi i fabrika rendgen aparata (ono od čega je Ei i počeo) su preživele sankcije i nastavile da posluju do početka 2000-ih. Upitno je šta bi bilo sa rendgen aparatima, posebno kada su oprošteni dugovi Kubi i, čini mi se, Iraku. Ali elektronske cevi su danas jako skupa roba - iako su davno zastarele kao elektronske komponente, imaju svoje tržište za audiofilska hi-fi pojačala i još neke primene. Ei cevi su bile cenjene, više od onih iz ex-Varšavskog pakta i dobro su se prodavale na Zapadu. Ta fabrika je poslovala dobro, ali je jednostavno ugašena po diktatu "demokratskih" vlasti.
Aktuelna vlast nije pominjala vraćanje fabrike elektronskih cevi u život, ali je u izbornoj kampanji 2012. i jedno vreme po dolasku na vlast pričala o nečemu još ambicioznijem i boljem: obnovi proizvodnje poluprovodnika, odnosno čipova. Tim povodom je u junu 2013. u Petnici kod Valjeva održan naučni skup, na kome su se okupili sadašnji i bivši profesori elektronskih i elektrotehničkih fakulteta u zemlji, od kojih neki sada rade u inostranstvu, a neki su u penziji. Bili su prisutni i neki od još živih inženjera i naučnika koji su radili na razvoju u Elektronskoj industriji. Celoj stvari je pristupljeno ozbiljno, sa mnogo nade i volje da se proizvodnja čipova u Srbiji obnovi. Prezentacije sa ove konferencije možete videti ovde:
http://ains.etf.rs/savetovanje.fabrika.cipova/ .
