Plate i životni standard u razvijenim zemljama

[Geza]

Gde se prijavljuje za te molere?

[ftj]

Svi oce da rade te lagane poslove poput programiranja

[shandu90]

Gde se prijavljuje za te programere


Sent from my iPhone using Tapatalk

[dragvorl]

To ko sta vozi nije bas sigurno merilo, jer onda na nasoj granici u sezoni ispada da sva ekipa radi kao doktor ili najmanje inzenjer.

[ljuba]

To apsolutno, pitanje je šta je kome prioritet, ali ipak to je bio samo primer zanatlije koji ozbiljno zarađuje..

Sent from my SM-S906B using Tapatalk

[DukeNS]

Pomenuo je Ljuba Kanadu... Da li sam to ovde pročitao ili negde čuo kako u Kanadi nema privatnog, već samo državno zdravstvo?

[ljubitelj]

A kako ce nam biti u buducnosti posebno sa ovom ekolosko / energetskom tranzicijom na zapadu tek cemo da vdiimo, po meni to je mnogo veci napad na stil zivota nego korona, koja je bila samo privremena prepreka.. za koju su vlasti na zapadu imali isto sluha i znanja kao i za ekolosku/energetsku krizu… odnosno nemali… to je po meni najstrasnije, ono car je go…

Lep primer šefica EU komisije...toliko nekompetentna osoba se teško nadje i kod naših političara...bojim se šta će biti kada EU uleti u pravu krizu uz ovakvo upravljanje. Car je go smo mi 1992-1993. ono baš osetili a sve više liči i da EU grabi suvereno u tom pravcu s obzirom na to šta javno pričaju i kako reaguju na pojavu nekog problema.

[Gaginh0]

Gde se prijavljuje za te molere?

On je gazda jbg a belu kapicu ne nosi samo zbog zanimanja

[Grujic]

Još jednom da se zahvalim grujicd, čovek odgovarao na poruke u 3h ujutro.

Gledam poruke, ne sećam se da si me nešto pitao, verovatno si omašio slovo i mislio na Grujica, koji je uostalom i doktor.

Iskreno se ne sećam da sam bio ja

[member]

Nismo se razumeli.
Nisam nikome pisao PP nego mislim na poruke u onoj izbrisanoj temi Covid19.

[somi-car]

Nije vise toliko vazno sta radis, vec koliko

Mislim prvenstveno na zanate...

[ljuba]

Hiperinflacija: Priča o siromaštvu, rastućem dugu i pomoći od milijardu dolara

Andre Meinema

Ekonomski reporter

Inflacija vrtoglavo raste i za sada ostaje visoka, uprkos povećanju kamatnih stopa Evropske centralne banke. U oktobru je inflacija bila 16,8 odsto, u septembru 17,1 odsto, pokazao je ponedeljak. Zanemarljivo smanjenje još uvek veoma skupog života.

Sve više domaćinstava se suočava sa finansijskim poteškoćama zbog visoke inflacije i zapada u siromaštvo. Procenjuje se da se 640.000 domaćinstava trenutno bori sa problematičnim dugovima. To je 20.000 više nego pre godinu dana. Prema ekonomistima ABN Amroa, do 2023. biće dodato još 30.000 domaćinstava.

Ova domaćinstva smanjuju svakodnevnu kupovinu i više ne plaćaju račune za struju i zdravstveno osiguranje. Posebne mere podrške kao što su doplata za energiju, popust na račun za struju i povećanje državne penzije, beneficija i minimalne zarade za deset odsto samo malo pomažu ovim domaćinstvima.

Većina od tih 640.000 domaćinstava ima problematične dugove i poreske obaveze povezane sa korona krizom i obustavom plaćanja poreskih vlasti. Desetine hiljada domaćinstava koja su dodata u protekloj godini prednjače među žrtvama inflacije, koja često imaju velike docnje.

Problematični dugovi
To je vidljivo, između ostalog, iz podataka iz agencija za naplatu. U prvih devet meseci 2022. godine više od 320.000 zaostalih obaveza od zdravstvenih osiguravača prebačeno je na agencije za naplatu, što je povećanje od 17 odsto u odnosu na godinu ranije. „Problemi sa dugovima često počinju sa zaostalim plaćanjima kod zdravstvenih osiguravača, jer se ovi dugovi osećaju apstraktnijim i konsekventnijim od, na primer, zaostalih obaveza za stanarinu“, kaže ekonomista Piet Ritman iz ABN Amroa.

„Pošto ne očekujemo da će poreski dugovi kao posledica korone biti brzo otplaćeni, dok broj dugova kod zdravstvenog osiguranja raste, broj problematičnih dugovanja će na početku biti oko 10 do 15 odsto iznad nivoa iz 2021. godine. sledeće godine“.

Niz mera podrške, nameštenih da finansijski vode domaćinstva kroz oluju inflacije, uz doprinose i vlade i privrede:

- strukturno povećanje AOV, socijalne pomoći i beneficija za 10 odsto od 1. januara 2023.
- strukturno povećanje minimalne zarade za 10 odsto od 1. januara 2023. godine
- jednokratna doplata za energiju od 1300 evra po domaćinstvu sa niskim primanjima od 120% socijalnog minimuma (razlikuje se po opštini)
- povraćaj računa za energiju od 190 evra mesečno od 1. novembra
- privremeno smanjenje poreza na energiju
- niže akcize na gorivo (minus 0,20 evra po litru) do decembra 2023.
- kolektivno ugovorena povećanja plata, koja variraju od 4 do 10 odsto u tekućoj godini
- jednokratna uplata poslodavaca kao nadoknada za inflaciju i troškove energije u rasponu od 250 evra do 4000 evra

Inflacija čini domaćinstva siromašnijim, posebno sa trenutnom hiperinflacijom. Za evro dobijate manje, kupovna moć se smanjuje, a kućnu knjižicu je sve teže ispraviti. Za domaćinstva koja žive oko socijalnog minimuma, minimalnog iznosa potrebnog za život, pa uz beneficije, samo AOV ili niska i neredovna primanja, visoka inflacija je još teža.

Računi za energiju generalno predstavljaju mnogo veći udeo raspoloživog dohotka za osobe sa niskim primanjima i socijalne minimume nego za domaćinstva sa višim prihodima. Za grupu sa najnižim primanjima račun za energiju je 14 odsto budžeta, za srednja i veća primanja samo 5 do 8 odsto.

„Takođe ne znamo ko i kako završi u dugovima, ali obično je tako: što je prihod manji, to je veći dug“, kaže Ritman. „Usput, ne upadaju svi ljudi sa niskim primanjima u nevolje, a ima i ljudi sa srednjim primanjima koji to rade. Prema Ritmanu, problem je uglavnom u strukturno niskim prihodima. "Previše domaćinstava ima premalo masti na kostima i ne može da se nosi sa nedaćama."

Hladna stopala
U međuvremenu, predsednik MMF-a i DNB Klaas Knot upozoravaju na preveliku neciljanu i opštu podršku. Njihovo razmišljanje je da velika količina novca od pomoći podstiče potrošnju i kupovinu, a veća potražnja podiže cene. Ritman ovaj strah od hladnih nogu naziva: "Prihodi domaćinstva imaju samo mali uticaj na inflaciju, a to je još manje važno za niske prihode. Inflacija se ne odnosi toliko na kupovnu moć i prihod."

On se osvrće na raspravu o opasnosti spirale plata-cena, što veće plate vode ka višim cenama. „U Belgiji već godinama znaju automatsku kompenzaciju cena, plate koje se redovno povećavaju sa inflacijom, ali to nikada nije dovelo do te zastrašujuće spirale cena.

Paket podrške trebalo bi da povrati kupovnu moć od 2023. godine, doduše samo za procentni poen, a to je tanak led za slaba domaćinstva. Veliki pad kupovne moći ove godine za koji se očekuje da bude 7 procenata takođe neće biti poništen ili popravljen; domaćinstva su osiromašena i ostaju u opadanju.

https://nos.nl/artikel/2450739-hyperinf ... ardensteun

Udaraju kao blesavi sa parama a ko ce te pare vratiti ko zna. Evo sada dobija svako domacinstvo po 190 Eur u novembru i decembru kao pomoc za placanje struje i gas, bar su manje vise svima dali. Naravno siromasni kukakju kako nije dovoljno, bogati sta ce nam te pare i sl... Stvarno ludnica

[Geza]

https://www.tiktok.com/share/video/7159817380812590342

[Gazu]

Vrh!

[maniaxxx]

Pa vi ste to trazili, sta se bunite.

Послато са SM-G991B помоћу Тапатока