Misterije svemira

[Geza]

[Geza]

[snork]

Mesec jeste mnogo manji od Zemlje, i skoro da nema atmosferu, ali ipak - možda i tamo vremenske prilike zavise od lokacije? Na Zemlji je klima vrlo različita na polovima u odnosu na ekvator. A možda se i klima promenila za 50 godina?

Rusi su pre neki dan neslavno prošli sa sondom Luna-25, ali su svojevremeno vrlo aktivno i uspešno slali sonde bez posade. Prvo su postavili ogledalo koje je omogućilo da se laserom precizno izmeri udaljenost do Meseca. Pa su poslali "lunarni rover" Lunohod. Pa su vraćali uzorke tla na Zemlju... Jedino što, verovatno zbog zbog smrti glavnog konstruktora Sergeja Koroljeva u proleće 1969, nisu uspeli da pošalju ljude. Ubrzo su sve 4 rakete N1 (pandan Saturna V) "ispucane" u neuspešnim probama, u julu je na Mesec sleteo Apollo-11 sa ljudskom posadom i Sovjeti su odustali.

Sonde iz programa Luna su vredno pratile svih 5 misija u kojima su ljudi bili na Mesecu. To je ujedno i glavni argument u prilog tome da su letovi stvarno obavljeni. Program Apollo je završen 1972, a program Luna 1976, letom sonde Luna-24. Od tada Sovjeti/Rusi nisu slali letelice na Mesec. Nastavak numeracije (Luna-25) je trebalo da simbolizuje kontinuitet sa starim uspesima, ali su očigledno i oni, kao i Amerikanci, izgubili naučno i inženjersko znanje koje su imali pre 50 godina. Danas se bolje pokazuju zemlje koje su krenule "od nule", kao što su Kina i Indija.

[nidza]

Biće novih pitanja i, nadam se, odgovora. Osunčana strana je sigurno toplija od ivice osvetljenog objekta, tu nema dileme, ali to će valjda ovih dana da se razreši.

Meni su interesantnije ove oluje. Dobro su se ovi i spustili ako se to dešava, tj. ukoliko je članak prenet kako treba.

[ljuba]

[ljuba]

[Geza]

[Geza]

Opet Boeing...

[Geza]

[Heinz]

[Geza]

[ljuba]

Interesantna vest koju sam prvo vide na X-u a ovo je glavna informativna kuca u NL

Međuzvezdana poseta: objekat izvan našeg Sunčevog sistema juri pored nas

Objekat izvan našeg Sunčevog sistema juri ka Suncu brzinom od preko 200.000 kilometara na sat. Ovo je posebno: samo dva puta ranije su astronomi posmatrali takav „lutajući“ objekat koji potiče iz međuzvezdanog prostora - prostora između zvezda.

U utorak su astronomi koji koriste teleskop u Čileu prvi put naišli na objekat, izveštava NASA. Signalizovali su nepoznato nebesko telo sa čudnom putanjom koje će se, prema njihovim proračunima, približiti Zemljinoj orbiti. Teleskop je jedan od pet teleskopa u svetskom sistemu ATLAS, koji detektuje objekte koji bi mogli predstavljati potencijalnu pretnju Zemlji.

Nemamo čega da se plašimo 3I/ATLAS na Zemlji, kaže NASA. Svemirska stena će proći pored naše planete na udaljenosti većoj od 240 miliona kilometara, skoro dvostruko većoj udaljenosti od Zemlje i Sunca. 30. oktobra, objekat će se najbliže približiti Suncu, odmah unutar orbite Marsa. Nakon toga, 3I/ATLAS će napustiti Sunčev sistem blago odstupajući od putanje.

NASA/JPL-Caltech
Putanja kojom 3I/ATLAS prati kroz naš Sunčev sistem
„Ova stvar se kreće prilično brzo“, rekao je za The New York Times Pol Čodas, direktor NASA-inog Centra za proučavanje objekata blizu Zemlje. Kosmički komad ostataka će se dodatno ubrzavati kako se bude približavao Suncu.

Putanja objekta je sada potvrđena sa više od stotinu posmatranja i sigurno je da je zaista reč o međuzvezdanoj steni. To je ranije primećeno samo dva puta. Oumuamua je prošao pored našeg Sunčevog sistema 2017. godine, a 2I/Borisov 2019. godine.

Međutim, ove vrste objekata su retke, zna i astronom Lukas Elerbruk. „Ovo su objekti koji su verovatno nastali u drugom Sunčevom sistemu u dalekoj prošlosti. To je posebno, jer obično svi objekti, planete, njihovi meseci, asteroidi i komete, nastavljaju da kruže oko svoje zvezde.“

Činjenica da se ovo nije dogodilo sa ova tri objekta znači da su nekada bili odbačeni od sopstvene zvezde ogromnom brzinom i počeli su da lutaju međuzvezdano. Da bi postigli tako ogromnu brzinu, možda su bili bačeni napred-nazad u nekoj vrsti kosmičkog bilijara sa drugim letećim kamenjem. Tamo su dobili takav udarac da su odleteli u međuzvezdani prostor, daleko od mesta gde su potekli.

Odbačena kometa
Za astronome i planetarne istraživače, 3I/ATLAS je zlatna prilika. Retka prilika za proučavanje objekta koji dolazi sa druge zvezde. Oblik, struktura i sjaj mogu nam reći nešto o tome šta je kamen doživeo. Možda je to kometa koja je odbačena, ledena stena koja može razviti rep blizu Sunca.

Naučnici zatim mogu uporediti ove podatke sa objektima iz našeg Sunčevog sistema. „Možemo li saznati šta je objekat doživeo da bi stigao čak dovde? Da li je to asimetrična stena, poput mnogih asteroida i kometa u našem regionu? Kakav je njen sastav? Na kraju krajeva, ovo bi mogao biti još jedan deo slagalice o tome kako se formiraju planetarni sistemi“, nada se Elerbruk.

Mana je što se ova vrsta međuzvezdanog objekta kreće tako brzo da napušta Sunčev sistem u roku od nekoliko meseci i nikada se ne vraća. Oumuamua i Borisov su takođe otkriveni relativno kasno. 3I/ATLAS je već primećen mesecima pre nego što je stigao do Sunca. Prema rečima holandskog astronoma, ovo je prednost.

„To će naučnicima dati više vremena da ga prouče pre nego što zauvek nestane iz vida. I nadamo se da će novi teleskopi poput nedavno otvorene opservatorije Vera Rubin u Čileu pronalaziti sve više i više ovih međuzvezdanih stena u narednim godinama.“

https://nos.nl/artikel/2573477-interste ... ns-voorbij