Plate i životni standard u razvijenim zemljama

[123456]

Sve je stvar momenta i sreće. I ne kaže se džabe sve u svoje vreme. Važno je neke stvari predvideti, a ne čekati da ti se dogode.
Mi smo se odlučili za odlazak još tokom studija, sa 25 to i realizovali. Deca redom sa 28, 32 i 33, tako da su sada već samostalna i možemo zajedno da uživamo u mnogim stvarima. Da smo im prvenstveno prijatelji, a tek posle roditelji.
Sada sa 41 mogu slobodno da kažem da bih u prošlosti sve uradio isto i da ništa ne bih menjao.
Mnoge stvari su se poklopile.
Nema većeg zadovoljstva nego kad kreneš sam od nule.
Poslano z mojega RMX3241 z uporabo Tapatalk

[Ji 4Tze]

Što pre odeš manje ćeš da se kaješ što nisi ranije…
Sigurno se nećeš kajati što nisi ostao

[dragvorl]

To sigurno sto mladji kad odes sve je lakse. Problem je i u pogresnoj predstavi mnogih, da su napolju plate 5k neto, a to bas nije tako.

[N_L]

Ako sam dobro razumeo, nemaš porodicu. To ti mnogo olakšava.

Nemam, na neki nacin i sam sam kriv za to zbog izmedju ostalog ove situacije a bio sam u podugoj vezi.

Moj iskren savet (ako me neko pita za misljenje) je ko god dolazi ovde zbog para, a u Srb moze lepo da zaradi (moje kolege IT-jevci npr), nemoj da se muci. Odmah odustanite i nastavite svoj zivot tu. Vazi i za ostale grane koje mogu dobre poslove da nadju. Jednostavno, te ljude zulja cifra na kraju isplatnog listica. I to je ok. Sve drugo im je prihvatljivo, manje ili vise i osim malo vise novca, problema ne bi imali. Ne kazem to zbog toga sto necete vise zaraditi ovde i dalje je to vise i dalje je na kraju odnos "dobijeno-ulozeno" bolji, ali nece vas uciti srecnim.

Kome smeta nesto drugo, tipa: javasluk, prljavstina, nerad dravnih sluzbi, lopovluk svih nivoa vlasti, nemogucnost da se izborite za svoja prava, briga za bezbednost i buducnost dece, losi uslovi obrazovanja i najbitnije sta mozete novo da naucite u svojoj bransi, e to je druga prica. Probajte, mozda vam odgovara drugo okruzenje, a mozda je ta povezanost sa okruzenjem, prijateljima itd itd mnogo veca nego sto mislite pa ste spremni da zrtvujete sve za to. I najbitnije, ko ne zeli nimalo da se promeni (navike, ponasanje, stavove) nemoj da ni da pokusava. Ne kazem da su oni paemtni a mi glupi pa moramo da naucimo, vec ako si u Rimu budi rimljanin. Znaci prilagodi se, ne sve ali ono najbitnije. Cak tu ne ubrajam jezik uopste.

Za koga jedino znam da bukvalno progleda kada dodje ovde su lekari (ne govorim za medicinske tehnicare, vec bas za lekare) i ljudi koji nisu mogli da nadju nista bolje od prodavnica/kiosk poslova pa im je dolazak ovde bukvalno novo poglavlje zivota.

my 2 cents

Ne idem zbog para, stavise mislim da u brzem roku u Srbiji bih imao vise para nego tamo. Ali ne mogu ovaj sistem vise da podnesem, gnusi mi se, ljudi iz okruzenja koji su direktno vezani u taj sistem, generalno sve, previse utice na moje mentalno stanje. To je problem. Posao u Austriji bi definitivno bio step back sto se tice karijere, makar u startu, para vise da al komparativno vjerovatno ne al dok se dodje do nekog nivoa... to je takodje bitna stvar, komfort svega ovdje vs nepoznatno ali potencijal. Za taj drugi dio posta se sve slazem, mislim generalno sa cijelim postom. Ja se jaaako lako prilagodim, njemacki znam na pocetnom nivou vec, intezivni kurs, faks i hop eto me. Nisam neki veliki nacionalista, ne zanosim se idejama nacija, mi smo ovakvi onakvi, lako bih se prilagodio pogotovo jer znam da mi odgovara tamo vec.

Kakav je to Crnogorac koji nema svoje mikro okruzenje?

U svakom slucaju moras sam sa sobom da odlucis.

Gesendet von meinem Blauwei mit Tapatalk

Imam al mozda je i to okruzenje problem, i da, sam odlucujem naravno ali eto skupljam sto vise informacija da bi ta odluka bila ili laksa ili bolje informisana a ne na slijepo.

Nepravde uvek i svuda ima, bitno je samo kako se uguras i snadjes, gde god na svetu. Sada dobro je probati vise stvari jedna mozda upali za tebe

I ovo je istina, ne zaludjujem se nimalo, ali na OVOM nivou, ovo je strasno postalo.

Mnogo razmisljas kao da nisi ITjevac Niko se nije posrecio od previse planiranja Sve je bukvalno pitanje pokusaja, trenutka i srece, sve ostalo je sranje…. Isto kao i sa privatnim / bracnim zivotom… Znas da moze da bude dobro, ali sta ce te zadesiti ko zna… A da ne pricam o zdravlju, cak i u dosta mladjim godinama…. Evo ja prosao 55 pa sam klasifikovan kao Senior (55+) u NL, pa mogu da dobijem besplatan kurs rada sa kompjuterom izmedju ostalog… Jeeeee…..

Ja il neko drugi, ja nisam ITevac iako sa strane radim u IT sferi haha ali ne ovoj najvise placenoj.

Pa sad, čovek pravi planove a bog se smeje. A pogotovo ljubav i porodica ne mogu da se isplaniraju.

Ali možeš da se informišeš da vidiš šta je uopšte moguće u praksi.

to

Što pre odeš manje ćeš da se kaješ što nisi ranije…
Sigurno se nećeš kajati što nisi ostao

Moguce, uvjek se covjek moze vratit, bogatiji za iskustvo, ako je pametan s viskom para ako ne s manjkom al nema veze.

Za ispod:
E tebi cu najvise da odgovorim jer dosta toga si se takao o cemu i sam razmisljam i pricam sto sa sobom sto sa bliskim ljudima, strucnim itd.

Jedno je kad razmišljaš "da li ići ili ne", a skroz drugo da kreneš baš konkretno da planiraš odlazak - tu mogu da isplivaju stvari koje ti možda neće odgovarati ili koje mogu da budu nepremostive prepreke. Recimo sestra mi se zagrejala da ode u Sloveniju ali kad je krenula konkretno da gleda šta kako ispalo je da je dosta teže nego što je mislila.

Istina, kad bi se sad uzelo bas da se sprema isplivale bi sigurno stvari i znam da je dosta teze nego sto izgleda ali takodje sam istrajan ako to bas krenem da radim.

Na tvom mestu ja bi se odmah prešaltovao u konkretno planiranje odlaska. To ne mora da znači i da si definitivno doneo odluku! Već samo da prelaziš na mnogo detaljniju fazu istraživanja. Prestani da razmišljaš i o našim političarima i o svemu što te ovde nervira. Zamisli da si definitivno rešio da ideš i kreni da istražuješ šta bi bili sledeći koraci.

Da, tako nesto sam i poceo. Imam konkretan datum u novembru kada ce morati da se prelomi, do tada radim na svim poljima svakako ali tada cu znati definitivno idemo li ili ne. Ja inace sam veoma obsesivan i kad uzmem nesto da radim to ide do sitnih detalja, vec sam doooooooosta toga iscitao, pricao sa ljudima sto su ostali, otisli itd pa nije da sam bas ni sad neinformisan.

- koja viza može da ti obezbedi boravak. Koje su opcije, ako je viza za studiranje koji je posle put da ostaneš? Ili si na tački nula kad završiš master? Ako je viza preko posla, koliko uopšte ima poslova koji bi ti sponzorisali vizu i cimali se da baš tebi strancu sređuju papire? Koja je šansa da nađeš posao u struci ako ne znaš jezik ali ni lokalne propise? Da li se naša diploma priznaje odmah ili mora neka nostrifikacija? Da li ekonomista sa obrazovanjem i iskustvom u Srbiji uopšte može da se zaposli u struci? Da li bi ti neki međunarodni sertifikat pomogao? Koliko je bitno da znaš jezik i na kom nivou?

Npr moja ideja je jos jedan master, tokom njega nadjem posao koji ce mi sponzorisati vizu a da je deficitaran i ostanem dok ne naidje bolje i sve tako. Ovo je u najednostavnijoj formi. Ima dosta posla koji bi sponzorisali, u najgorem slucaju mogao bih i van struke nesto slicno da radim a vezano. Plus bi se aktivirale "veze" kao opcija Z da se tu pomogne nekako.
Lokalne propise bih ucio tokom mastera, navikavao se na sistem i sve ostalo jer bi mi takodje bio cilj sto prije da pocnem privatno da radim, jezik znam donekle al kad bih prelomio upisao bih intezivni kurs da me dovede do c1/c2 nivao, plus svaki dan privatno jos radio, ovo sam u jednom momentu i krenuo, sam da radim i ucim i dooosta sam napredovao ali kad se stane.. e sad kad bi zapravo otisao i bio okruzen jezikom to je drugo, meni jezici fala bogu idu dobro pa mi to nije prevelika prepreka. Takodje ciljam ACCA sertifikat koji bi mi podosta pomogao, priznalo bi mi se iskustvo jer radim sa Evropsku firmu vec sad (preko srpske), diploma vjerovatno nostrifikacija ali vec tada bih imao i njihovu "vecu". Ovaj dio bi najvise trebao da se razradi jer je najbitniji ali jesam dosta o njemu vec se informaisao razmisljao itd ali da, tu bi trebalo jos dosta informacija kako ne bi bilo kao prva stavka.

- ako i uspeš da nađeš vizu preko posla, da li će to biti posao u manjem mestu a ne tamo gde si hteo, jer te kompanije imaju manje izbora pa su spremnije da se cimaju oko papira? Npr prijatelji su pre par godina otišli u Novu Goricu baš zato što je neka kompanija tamo bila očajna pa je bila spremna da radi papire za ekonomistu (revizija). Prijateljica je posle probala da nađe posao u Ljubljani već iz situacije da je tamo i da ima već neke papire ali nije uspela. Očekujem slično i u Austriji ili Holandiji, u Beču i Amsterdamu imaju pregršt lokalnih kandidata među kojima mogu da biraju.

Istina, vidio sam da se trazi i u vecim mjestima, ovo je takodje vezano za gornji korak i jaaaaaaaaaaaako bitna stavka na kojoj bi prodaio. Stavise, meni ne bi ni problem bio da se zenim za papire (oh no, odmah balkanski mentalitet i kriminal ) pa onda da imas laksi put. Ovdje tek treba dosta vise da se informisem ali ako uspijem da izvucem neke sertifikate i jos iskustva mislim da bi mi mnogo lakse bilo. Takodje, moja trenutna firma je iz Amsterdama, male su sanse da bi me oni spoznorisali ali nisu nepostojece kad bi se doslo do nekog kompromisa. Bas mi dolazi koleginica za 10 dana pa cemo pricati.

- šta se dešava sa takvom vizom ako poželiš da promeniš posao ili daš otkaz, koje su ti tu mogućnosti ili si u neku ruku potčinjen koji skroz zavisi od kompanije i nemaš nikakvog izbora? Moraš da istražiš koje konkretno opcije postoje za tebe i šta imaju od mana.

Ovo sam citao, nije mi ostalo u sjecanju ali tehnicki ako te druga isto sponzorise ne bi trebalo da bude problema oko prelaska, ali svakako te drze u saci i jedni i drugi dok ne dobijes RWR ili trajno boraviste.

- gde bi stanovao? Kolike su cene stanova, koliko ti treba za depozit, koliko da se minimalno skućiš, da li je uopšte moguće naći stan po tvojoj meri u Beču ili Amsterdamu, ili bi morao da živiš u nekom selu 10km dalje? Da li bi morao da tražiš cimera? Kreni odmah da gledaš oglase za stanove kao da se sutra seliš, da vidiš realno stanje na terenu.
Za Bec vec imam neke "kombinacije" i ideje, nista idealno ali prihvatljivo, takodje u budzet bi mi se uklopili i neki ok jednosobni apartmani. Sto se daljine tice, to nije problem kad imas dobar prevoz. Ja i sad zivim u Rakovici, 11km npr do AIrport citya, skoro 9 slavija.. a prevoz uzas, navikao. U amsterdamu teze u becu znam da bih mogao nac adekvatan stan i gledao sam oglase vec.

- Da li uopšte tamo možeš da priuštiš nivo života na koji si navikao, da platiš stan sa kojim si zadovoljan, da ideš na kafu, kod frizera, u restoran... Znam, u perspektivi je nebo granica, ali pogledaj realno kakav posao možeš da nađeš u startu, koliko bi ti bili troškovi u toj prvoj fazi kad moraš da se skućiš itd.

Da i ne, ja ni u Srbiji svoj stil zivota vise ne mogu da priustim. Tu ne mislim da sad trosim bahato, ok ranije sam dosta cesce trosio na robu izlaske i restorane ali i mimo toga ja sa nekom OK platom jedva prezivljavam. Imam uvid veoma dobar u sve svoje troskove i jednostavno se lose osjecam oko svog stanja, privatno da krenem bilo bi bolje sa dodatnom zaradom ali sad.. npr stan ne mogu ni da zamisljam u BGu, kredit je nemoguce dici. 3k recimo prosjecan kvadrat, ako uzimas 2iposoboan, trosoban stan... te cifre kredit treba i samim tim plata vise hiljada eura, ne znam sta ljudi rade stvarno.

Ja generalno ne trosim previse, imam sad neke troskove jer sam slupao kola i investirao novac ali sam generalno "skroman" oko nekih stvari dok na odredjene koje ja volim ustedim i potrosim, tu ne ocekujem da bi bilo previse problema. Moji hobiji su video igre, airsoft, tehnologija generalno, kultura (pozoriste, opera...) i to bi mi tamo bilo na slicnom nivou i cjenovno. Otprilike sam neku racunicu pravio i u startu bi mi bilo teze nego sad i vise odricanja ali mislim ako krenem dobro ovo da racunam ne bi sad trebao predug period da dodjem u neki normalan stadijum.

- koja je šansa da uopšte kupiš nekretninu ako rešiš da ostaneš za stalno? Koliko treba da skupiš para da bi mogao i kredit da uzmeš?

Mala, sem ako posao ne bukne, mozda sa zenom pa zajedno ti zapadnjacki krediti na milion godina ako bas i zelim da imam stan tamo, mozda u penziji budem zelio da se vratim i provedem je na selu (ideja svakako)

- Zamisli svoj život van posla, šta ćeš da radiš kad dođeš kući a nemaš nikog, da li si čovek koji će vrlo brzo da potone psihički zbog toga ili ćeš moći to da preguraš, da nađeš novo društvo, da li već imaš neke ljude tamo, da li će ti ljudi imati vremena ili jure svoje obaveze, imaju decu i milion aktivnosti oko toga?

Necu, i u BG kad sam dosao bio sam bez ikog, jedan drug koji je papucar i odma je nasao ribu i mene ostavio, nismo se ni gledali a isti me zvao sto puta da se preselim haha. Nije ni da sam previse ekstrovertan ali npr i sda u Becu imam par drugara, naslo bi se vremenom jbg, a i preko hobija, pa glavni hobiji mi nisu vezani ni za "napolje". Mislim da ovo ne bi bio prevelik posao jer mi se i u Beogradu drasticno smanjio krug drsutva, pogotovo sto sam stariji. Svakako ni meni daleko ne bi bilo zena i djeca.

- brate, je li misliš ti da se ženiš i da praviš porodicu, imaš li ovde neku ribu, ako nemaš ovde, kad ćeš i kako ćeš tamo da nađeš? Imaš 34 godine, neke stvari u životu su daleko važnije i od Vučića i od svega ostalog. Imati porodicu i dizati decu nije lako ni preko, a ni ovde, to je teško kako god da okreneš. Ovde može da bude i lakše ako imaš podršku u vidu babe i dede, neki ljudi to uzmu zdravo za gotovo a u stvari može da bude presudna razlika.

Haha, pa imao sam do skoro, mislio sam, ali neke stvari su se desile i zavrsilo se sporazumno ja imam veliki problem sa "cekanjem i ocekivanjima" to me sjebalo mnogo u zivotu i na tome radim ,zato ovo i pisem, cekaj, ocekuj.. nema, mora da se ide naprijed i da mislim o ovome kao o glavnom sledecoj stavci. Ovdje ne bih imao podrsku nikoga jer bi oboje npr bili van svog mjesta, ok nije daleko toliko domovina ali ni od tamo nije realno. Navikao sam nekako na tu samocu i nezavisnost vec.

Tako da ti je moj savet da veoma konkretizuješ potragu, šta ako bi hteo za koji mesec da budeš preko, da li je to uopšte izvodljivo? I ako jeste da li bi morao da trpiš prevelike kompromise? Ali sve sve da znaš konkretno, koja viza ti treba, i koji posao možeš da dobiješ, u kom delu grada bi živeo, koliko para bi ti ostajalo na kraju meseca, sve više znaš to bolje.

Da, tako cu i uraditi, cak razmisljam da uzmem work from home mjesec dana i odem tamo. Nije ni to to jer bih radio od kuce ali donekle bih imao sliku zivota bolju nego sada a sa platom i malo ekstra sa strane bih izgurao mjesec.

Posle ovoga bi trebao bolje da znaš na čemu si, možda uvidiš da postoji realna šansa da odeš i da budeš zadovoljan, a možda shvatiš i da ćeš tamo dobiti gori život bar u prvih nekoliko godina.

I dalje sam ja poljuljan, vise na strani odlaska jer smatram da se kod nas nece nista mijenjati sto je meni bitno u skorijem vremenu i zasto se muciti ako mozes da odes gdje se bolje osjecas, a s druge stane tu je samo onaj osjecaj "tesko je, kompromizuj i ostani". Ja da sam govno koje bi plivalo sa govnima i bilo u tim vodama super bih mogao opstati ali ne zelim.

I još nešto. Malo sam stariji od tebe, imam 51 godinu. Ceo život na vestima slušam neka sranja, i dok je bila SFRJ bila je inflacija, stabilizacija, zabrane uvoza, nisi mogao ovo nisi mogao ono, a onda je došao još gori period, to svi znamo. Na kraju dok čekaš nešto idealno prođe život. A onda povučeš malo loptu unazad, vidiš da ljudi žive, prave decu, imaju sto načina da budu srećni. Bitno je da ti nađeš sebi način da budeš srećan i zadovoljan a ne da se fokusiraš na negativne strane kojih ima ohoho, to niko ne spori.

Prodje, tako osjecam mladost da mi je prosla jer sam cekao, ocekivao, ok nije samo to bilo je i dobrih stvari ali slazem se sve sa tobom.

[TheWickerMan]

Što pre odeš manje ćeš da se kaješ što nisi ranije…
Sigurno se nećeš kajati što nisi ostao

Kao neko ko je relativno kasno ( sa 34.godine ) otišao, ovo mogu da potvrdim. Jaako mi je žao što nisam otišao 10 godina ranije, dok je još bilo odlično u DE. Sad je "samo" dobro ali kilometrima bolje nego kod nas. 7 godina kasnije, smatram odlazak najboljom odlukom koju sam napravio.

Ima ljudi na forumu koji su otišli u inostranstvo, pljuju po tom istom a u Srb nisu imali ništa i nemaju nameru da se vraćaju. Ne razumem to.

[NenadNR]

Radio sam 5 godina u Gracu pa bih napisao par stvari o zivotu u Austriji koje vremenom pocnu dosta da smetaju nasim ljudima tamo. Cisto da se i to uzme u obzir ko planira da ide u Austriju. Prva stvar je da je i medju samim Austrijancima jako bitno poreklo. Cak i u privatnim firmama bolje i vise pozicije ce dobiti necije dete. Zenske osobe, ukljucujuci Austrijanke, ce cesto biti diskriminisane pogotovo sto se tice inzenjerskih poslova. Dobar deo Austrijanaca ce se uvrediti ako im se direknto u lice kaze neka kritika. Sve mora izokola i u rukavicama. To najvise krene da smeta. Pogotovo kad neko to koristi da te napravi budalom. Ne uradi ono sto treba i onda jos pokusava da te isprovocira da ispadnes divljak i kriv. Kao i svuda vecina ljudi je normalna i nema nikakvih problema ali zna biti bas gadno ako se na poslu mora raditi sa nekim prethodno opisanim. Pogotovo ako je ko sto rekoh necije dete.

Pride jos cene u Austriji su dosle na nivo Nemackih, a plate bas i nisu. Od iznajmljivanja stanova pa na dalje. Napravila se i solidna razlika u platama izmedju visih i nizih pozicija. Porodica sa dva inzenjera ili menadzera zivi odlicno dok porodica sa dva tehnicara i slicno se krpi do sledece plate.

Ko se dvoumi da li da ide bi trebalo da proba, da ne bude posle sta bi bilo kad bi bilo. Treba samo paziti da vreme brzo prolazi i da su medjuljudski odnosi svuda skoro isti. Od ljudske prirode se ne moze pobeci.

Ja sam isto bas kasno otisao da vidim dokle mogu da doguram u poslu koji volim da radim. Kod nas sam uradio sta je moglo i pocelo je da mi fali izazova. Ne planiram da ostajem preko. Kad ne budem mogao vise da izdrzim ovaj tempo koji je potreban za posao koji radim eto me nazad i lagano ka penziji.

[bear]

Nema većeg zadovoljstva nego kad kreneš sam od nule.

Gde živite u Sloveniji? Kolika je prosečna plata, i kirija, u blizini grada? (ne u samom centru)
Znam da je sve na internetu, ali ti brojevi su namešteni.


Ono što me najviše nervira u evropskim zemljama su migranti iz Afrike. Nikada se neće prilagoditi, i naučiti red. Oni prave geto i donose svoje zakone.
Sve dok se ne smanji socijalno za decu, Evropa će samo tonuti.

[123456]

U Mariboru.

Nije problem da ti odgovorim, nego previše je uopšteno pitanje, pa ne znam koliko bi uspeo da stvoriš neku realnu sliku.

Poslano z mojega RMX3241 z uporabo Tapatalk

[ljuba]

Dobar deo Austrijanaca ce se uvrediti ako im se direknto u lice kaze neka kritika. Sve mora izokola i u rukavicama. To najvise krene da smeta. Pogotovo kad neko to koristi da te napravi budalom. Ne uradi ono sto treba i onda jos pokusava da te isprovocira da ispadnes divljak i kriv. Kao i svuda vecina ljudi je normalna i nema nikakvih problema ali zna biti bas gadno ako se na poslu mora raditi sa nekim prethodno opisanim. Pogotovo ako je ko sto rekoh necije dete.

Ovo sam bas primetio kod Nemaca. Zaposleni tretiraju svoje sefove kao bogove Svaki put kada to vidim prevrne mi se stomak. Plus kod oblacenja. Ja jos ni u jednoj Holandskoj firmi nisam video sefa koji nije na ti sa zaposlenima, plus apsolutno svako zezanje je vise neko normalno. A da ne pricam sto su Holandjani poznati po brutalnosti - sve sto misli odmah ti kaze u lice i to isto ocekuje od drugih… To je jedan od razloga i sto sam ostao tako dugo u NL. E a kakva je tek Amerika - sou…

[Dzoni_m]

Zavisi od firme do firme. Kao i svuda. U mojoj firmi nema kodeksa oblacenja, a pogotovu ustogljenosti u komunikaciji. A to levelima da ne pricamo. Teram redom sve u PM kad zasluze (oni koji me licno poznaju sa foruma znaju da sam jako cutljiv, smiren covek, debelih zivaca ) i nemam problem i meni neko da kaze da gresim. I da, nismo mala porodicna firma, bas naprotiv, veliki medjunarodni igrac.

Mislim da tu pravila nema. Jedino sta znam da jeste pravilo je da cim firma trazi licni pecat (odgovornost, malo i da si "usamljeni kauboj", da uradis nesto i van tacnog opisa posla) e tu nemaca slabo ima. To je ono od cega beze glavom bez obzira. Cim ti njemu kazes odresene su ti ruke ti si odgovoran, dobijes: nista se ne radi kako ne bi bio odgovoran ili 20 procedura sa 40 dukumenata koje naprave takav proces da opet nista ne moze da se uradi i sprovede nikad jer opet problem "odgovornosti". Zato njihovi inzenjeri samo idu u velike sisteme gde mogu da napreduju ali se zna po kojoj proceduri.

Zato kazem "zavisi od firme do firme" ali to valjda gledas kad se zaposljavas. Skoro sam zaposlio coveka iz Amazona (AWS Cloud services), prvi dan odemo na rucak, pocne zajebancija na razne teme, a posto imam dosta stranaca, medjusobno prijateljsko podjebavanje na svakom nivou je uvek na tapetu, ovaj lik gleda i slusa, oci iskolacio, kao pa ja ne mogu da verujem koliko se vi sprdate sa svime i svacim, za ovo bih popaso odmah razgovor sa HR u Amazonu. Treba li reci da je vec 3-ci dan bio opusten i poceo da se zeza na istom novu? Opet, birajte poslodavce. Ne verujem da moze da se izvuce "Nemacka je ovakva, Holandija onakva, Francuska takva" jer firme cine indivudue koje tamo rade. Ako zaposlite gomilu woke-vegan-green ekipe, a vi se zajebavate na taj racun jbg nece se lepo provesti.

[NenadNR]

Procedure i pravilnici su posebna prica. Najbolje mi je bilo kad stisnu rokovi pa nas puste da radimo kako i sta hocemo. Vidim koliko ih jako nervira sto radimo sta nam padne na pamet ali cute posto nemaju izbora.
Radio sam u ozbiljnoj firmi gde se leti dolazi na posao u sorcu i papucama. Posao i na poslu je bilo odlicno. Da je samo do posla ne bi bio problem. Jednostavno vremenom pocnu da smaraju te razlike u kulturi, ponasanju i nacinu zivota. Pazi stalno da nekog ne uvredis, da pricas tiho da ovo da ono... Vecina ljudi sa nasih prostora koji su dosli u Austriju u periodu kada sam i ja su otisli. Nema tu neke generalizacije ljudi nego drustvo funkcionise na nacin koji nama ne odgovara.

[N_L]

Osjecam da dugujem odgovor, posle dosta razmisljanja, ne samo sad nego ranije ga doooooooooooooooooosta, skoro sam sebe natjerao, stavio sve na papir i prelomio i odluka je da ostanem.

Ima sad dosta razloga, ali kad pogledam sta mi je najbitnije u zivotu i buducnosti, na srecu ili zalost, zavisno kako gledate to je ovdje. Bez ulazenja sad u previse licnih detalja ili dio po dio kao sto rekoh to sto mi je bitno lakse i brze cu ostvariti, sve sto mi smeta mogu na neki nacin i zaobici, to sto bih dobio vani upitno je vrijedi li cijene i tako dalje. Naravno sve je ovo neizvjesno i nikad ne znas ali jbg, po informacijama koje imam po razmisljanju, savjetovanju, sagledavanju, istrazivaju, a ja sam veoma opsesivan da sve istrazim max, to je to.

Nije da je ovo olako bilo, bas bas dugo razmisljam o tome, i dalje moze da se desi neki "klik" u glavi i kazem odoh, nikad ne znas, ali skratio sam sebi muke tog odugovlacenja odluke i sada mogu da se fokusiram na druge stvari sto je najbitnije.

I tako, vidjamo se jos

[Geza]

[Gaginh0]

BravoKomšije se busaju u grudi kako se 23' prvi put, od kada su ušli u EU, više ljudi vratilo nego što je otišlo.

Sad kad vlast vidi ovaj tvit odmah će da plasira tekstove o nesrećnim Srbima koji su se vratili jer su radili kao bageri u Kolubari, a nisu imali ni za stan.

Lm, kad smo kod toga, jedni naši poznanici su se upravo vratili u Bečej, posle 5 godina provedenih ovde. Drugi se vraćaju u Mostar do kraja godine. Različiti su razlozi, ne može da se povuče paralela... ako nekoga baš interesuje mogu napisati.

[kragujevac]

Naravno da interesuje, ko bi se normalan vratio u Mostar?