Sport

[Texonja]

[trojanac]

APSOLUTNI KRALJEVI! BRAVO MOMCI, BRAVO, BRAVO, BRAVO!!!

Bozoljac oduševio, Zimonjić pokazao još jednom da je veliki igrač u presudnim trenucima! Fantastičan meč, neizvestan do kraja.

[sebekkg]

Pitanje za sve, - Džordan vs. Kobi vs. Lebron, ko je najbolji?

Drazen Petrovic!

+1000

Poslato sa Tapatoka koristeci komsin vajrles.

[BAJKER]

Pitanje za sve, - Džordan vs. Kobi vs. Lebron, ko je najbolji?

Drazen Petrovic!

Legendarni Žuća, Radivoj Korać. Ko ne zna o ovoj legendi neka procita.
Радивој Кораћ „Жућко" (5. новембар 1938 — 2. јун 1969) је био један од најбољих југословенских кошаркаша. Са репрезентацијом је освојио две сребрне медаље на Европским првенствима (1961, 1965), две на Светским првенствима (1963, 1967) и Олимпијским играма 1968., као и бронзану медаљу на Европском првенству 1963, и четири првенства Југославије.
[уреди]Биографија

Кораћ је рођен у Сомбору у породици Богдана и Загорке Кораћ. Почео је да игра за БСК (ОКК Београд) са 16 година и играо је крилног центра са висином од 193 cm, а тренер му је био Борислав Станковић. Са ОКК Београдом Кораћ је освојио четири првенства Југославије (1958, 1960, 1963, 1964) Кораћ је био први стрелац и играч Стандарда из Лијежа, првака Белгије (1967/68), играјући за Петрарку из Падове, био је први стрелац првенства Италије (592 поена на 22 утакмице).
Познат по надимку Жућко, постао је један од најбољих југословенских играча током 1960-тих. Проглашен је спортистом године у Југославији 1960. Био је најбољи стрелац првенства Југославије седам година узастопно, што је највише у историји југословенске кошарке, са просеком поена по утакмици од 32,7.[1] Кораћ је био познат по свом карактеристичном извођењу слободних бацања, са две руке одоздо, држећи лопту пре шута непосредно изнад терена.
У Белгији је једном приликом био гост у врло гледаном телевизијском шоу-програму. На питање водитељке колико слободних бацања може погодити из 100 покушаја, Кораћ је одговорио да може погодити 70 до 80. У том тренутку се померила завеса у студију иза које је стајао кош. Водитељка је замолила Кораћа да гледаоцима потврди своју тврдњу на лицу места, а Кораћ је погодио сва слободна бацања. [2]
За југословенски национални тим је дебитовао 1958. За репрезентацију Југославије је играо на четири Европска првенства и на три је био први стрелац (Београд 1961.-216, Вроцлав 1963.-239, Москва 1965.-195). Са репрезентацијом је освојио две сребрне медаље на Европским првенствима (1961, 1965), две на Светским првенствима (1963, 1967) и Олимпијским играма 1968., као и бронзану медању на Европском првенству 1963. Одиграо је укупно 157 међународних утакмица и постигао 3153 поена, са за тадашње стандарде високим просеком од 20,8 поена по утакмици.
Кораћ је као играч ОКК Београда наступао на разним европским такмичењима. Три пута је проглашен за члана најбољег европског тима. На утакмици Купа европских шампиона против Алвика из Стокхолма 1965. године, Кораћ је постигао 99 поена (утакмица се завршила резултатом 155:57) и замало срушио рекорд Вилта Чејмберлена који је 2. марта 1962, на утакмици између Филаделфија вориорса и Њујорк никса, постигао 100 поена.
Кораћ је студирао на Електротехничком факултету Универзитета у Београду. Једном је одбио понуду Црвене звезде, иако му је Александар Гец, ондашњи директор Црвене звезде, нудио двособни стан и аутомобил Фијат 1300.
Радивој Кораћ је погинуо у 30. години у саобраћајној несрећи 2. јуна 1969. код села Каменице, 12 km од Сарајева, после утакмице између репрезентације Југославије и селекција Босне и Херцеговине.


Жућкова левица, пехар који се додељивао победнику Купа Радивоја Кораћа
FIBA је 1971, на предлог тадашњег генералног секретара Вилијама Џоунса, у Кораћеву част покренула такмичење Куп Радивоја Кораћа, а кошаркашке утакмице нису одиграване 2. јуна по одлуци Кошаркашког савеза Југославије. Пехар који се додељивао победнику овог такмичења назван је „Жућкова левица“. Ово европско такмичење је угашено 2002. а Кошаркашки савез Србије и Црне Горе је променио име свог националног купа у Куп Радивоја Кораћа. Радивој Кораћ је први спортиста који је сахрањен у Алеји великана у Београду. На сахрани је присуствовала и делегација из Петрарке из Падове, клуба у којем је Кораћ завршио каријеру.
Улице са његовим именом постоје у Београду, Нишу, Новом Саду, Крагујевцу, Младеновцу, Панчеву, Руми и у родном Сомбору.
У просторијама ОКК Београд су изложене његове патике и дрес са бројем 5, који је заувек повучен.
У Алкобендасу, предграђу Мадрида, 1. марта 2007. отворена је Кућа славних Међународне кошаркашке организације. У Кућу славних је примљено 38 личности, од којих и пет играча, тренера, судија и кошаркаших радника из Србије. Међу њима је и Радивој Кораћ.

Usao je u Радивој Кораћ „Жућко" (5. новембар 1938 — 2. јун 1969) је био један од најбољих југословенских кошаркаша. Са репрезентацијом је освојио две сребрне медаље на Европским првенствима (1961, 1965), две на Светским првенствима (1963, 1967) и Олимпијским играма 1968., као и бронзану медаљу на Европском првенству 1963, и четири првенства Југославије.
Биографија.
Кораћ је рођен у Сомбору у породици Богдана и Загорке Кораћ. Почео је да игра за БСК (ОКК Београд) са 16 година и играо је крилног центра са висином од 193 cm, а тренер му је био Борислав Станковић. Са ОКК Београдом Кораћ је освојио четири првенства Југославије (1958, 1960, 1963, 1964) Кораћ је био први стрелац и играч Стандарда из Лијежа, првака Белгије (1967/68), играјући за Петрарку из Падове, био је први стрелац првенства Италије (592 поена на 22 утакмице).
Познат по надимку Жућко, постао је један од најбољих југословенских играча током 1960-тих. Проглашен је спортистом године у Југославији 1960. Био је најбољи стрелац првенства Југославије седам година узастопно, што је највише у историји југословенске кошарке, са просеком поена по утакмици од 32,7. Кораћ је био познат по свом карактеристичном извођењу слободних бацања, са две руке одоздо, држећи лопту пре шута непосредно изнад терена.
У Белгији је једном приликом био гост у врло гледаном телевизијском шоу-програму. На питање водитељке колико слободних бацања може погодити из 100 покушаја, Кораћ је одговорио да може погодити 70 до 80. У том тренутку се померила завеса у студију иза које је стајао кош. Водитељка је замолила Кораћа да гледаоцима потврди своју тврдњу на лицу места, а Кораћ је погодио сва слободна бацања.
За југословенски национални тим је дебитовао 1958. За репрезентацију Југославије је играо на четири Европска првенства и на три је био први стрелац (Београд 1961.-216, Вроцлав 1963.-239, Москва 1965.-195). Са репрезентацијом је освојио две сребрне медаље на Европским првенствима (1961, 1965), две на Светским првенствима (1963, 1967) и Олимпијским играма 1968., као и бронзану медању на Европском првенству 1963. Одиграо је укупно 157 међународних утакмица и постигао 3153 поена, са за тадашње стандарде високим просеком од 20,8 поена по утакмици.
Кораћ је као играч ОКК Београда наступао на разним европским такмичењима. Три пута је проглашен за члана најбољег европског тима. На утакмици Купа европских шампиона против Алвика из Стокхолма 1965. године, Кораћ је постигао 99 поена (утакмица се завршила резултатом 155:57) и замало срушио рекорд Вилта Чејмберлена који је 2. марта 1962, на утакмици између Филаделфија вориорса и Њујорк никса, постигао 100 поена.
Кораћ је студирао на Електротехничком факултету Универзитета у Београду. Једном је одбио понуду Црвене звезде, иако му је Александар Гец, ондашњи директор Црвене звезде, нудио двособни стан и аутомобил Фијат 1300.
Радивој Кораћ је погинуо у 30. години у саобраћајној несрећи 2. јуна 1969. код села Каменице, 12 km од Сарајева, после утакмице између репрезентације Југославије и селекција Босне и Херцеговине.


Жућкова левица, пехар који се додељивао победнику Купа Радивоја Кораћа
FIBA је 1971, на предлог тадашњег генералног секретара Вилијама Џоунса, у Кораћеву част покренула такмичење Куп Радивоја Кораћа, а кошаркашке утакмице нису одиграване 2. јуна по одлуци Кошаркашког савеза Југославије. Пехар који се додељивао победнику овог такмичења назван је „Жућкова левица“. Ово европско такмичење је угашено 2002. а Кошаркашки савез Србије и Црне Горе је променио име свог националног купа у Куп Радивоја Кораћа. Радивој Кораћ је први спортиста који је сахрањен у Алеји великана у Београду. На сахрани је присуствовала и делегација из Петрарке из Падове, клуба у којем је Кораћ завршио каријеру.
Улице са његовим именом постоје у Београду, Нишу, Новом Саду, Крагујевцу, Младеновцу, Панчеву, Руми и у родном Сомбору.
У просторијама ОКК Београд су изложене његове патике и дрес са бројем 5, који је заувек повучен.
У Алкобендасу, предграђу Мадрида, 1. марта 2007. отворена је Кућа славних Међународне кошаркашке организације. У Кућу славних је примљено 38 личности, од којих и пет играча, тренера, судија и кошаркаших радника из Србије. Међу њима је и Радивој Кораћ.

http://www.halloffame.fiba.com/pages/en ... ayBio.html

[Captain Slow]

Sve čestitke našim momcima za pobedu nad mrskim nad Amerima .
Ne znam za vas, ali ja odavno ništa gljuplje i dosadnije nisam gledao od sinoćnjeg meča,
inače ne gledam dublove jer to tenis nije nego ne znam šta, ali sinoć sam morao da ispoštujem reprezentaciju.
Mišljenja sam da dubl treba da bude neka zabava za gledaoce, revijalni meč, a ne u takmičarskom delu jer ono je sve samo ne tenis .
Još jednom čestitke Zikiju u Iliji

[nidza]

Da se malo razumeš u tenis ovako nešto ne bi napisao. Naravno da je vrlo drugačije od singla, ali je na ovom nivou interesantnije od velike većine mečeva ženskog tenisa, pa nikome nije ni na kraj pameti da od WTA napravi revijalno takmičenje.

Sve u svemu odličan i dramatičan meč. Dobili smo jedan od najboljih dubl parova svih vremena, na njihovom terenu i to u meču u kome se ne može reći da im nije dan. Šlag na tortu je da su oni uigran par, a Zimonjić i Bozoljac su se spojili silom prilika (još Ilija ni nema iza sebe neke ozbiljne mečeve u karijeri).

Sa mnogo aspekata je jučerašnji uspeh veoma značajan i drago mi je što sam odgledao meč u direktnom prenosu.

Tapatalk HD

[Stefy]

http://vukajlija.com/reakcije/81910

[Scuderia]

[Delija]

Ja gledao u "kafani" u sred svirke
Od mene je bio glasniji samo jedan Italijan koji nam se prikljucio u pivarenju




p.s. Dubl i singl su skoro pa dva totalno razlicita sporta... Volim oba

[Captain Slow]

Da se malo razumeš u tenis ovako nešto ne bi napisao. Naravno da je vrlo drugačije od singla, ali je na ovom nivou interesantnije od velike većine mečeva ženskog tenisa, pa nikome nije ni na kraj pameti da od WTA napravi revijalno takmičenje

Tipičan navijački i nerealan komentar.
Ne poznaješ me i na osnovu mog posta si doneo zaključak da se ne razumem u tenis ?????
Mislim stvarno, ali nema ni veze
Ženske mečeve ne gledam, osim kad baš naše igraju neki važan meč,
tipa kad je sad u polufinalu Majamija Maša održala čas JJ.
U svakom slučaju, napred Nole

[Delija]

A niste mi verovali kada sam prošle nedelje čestitao Partizanu titulu.
Ovi igrači jednostavno niti mogu niti umeju bolje od ovoga i ne treba se zanositi u vezi njihovih mogućnosti.

Mozda si ipak malo poranio...


p.s. A liga i fudbal su nam za bogu plakati - kaNtastrofa

[bane valjevo]

Dražen Petrović vam je najbolji košarkaš svih vremena???

Mislim, zaista???

[Delija]

U top 10 je sigurno!
Jos da je poziveo...

[bane valjevo]

Iskreno, pratim košarku jako dugi niz godina, Dražena nikada nisam gledao jer nisam imao tu mogućnost (poginuo je kada sam ja imao 6 godina), ali po svemu što znam, i po svemu što sam čuo od ljudi koje izuzetno poštujem a koji imaju daleko duži i to profesionalni staž u košarkaškim vodama, Dražen je možda tek u top 100 najboljih svih vremena (i to je veliko pitanje).

On jeste poginuo prerano i to je ogromna šteta, ali mislim da se stvorio jedan mit o tom čoveku koji je upravo karakterističan za naše podneblje...

Ne omalovažavam ničije mišljenje, niti stav, ali jednostavno je ovo moje...

[pedja]

To cesto cujem, pogotovo od ljudi (dece) koji ga nisu gledali, osim mozda na slici.
Kao da ja sada tvrdim da je najbolji Dr J, Korac, Cemrblen, Dzabar, Vest... Medzika, Birda, Hakima i slicnih se jos i secam...

Niti sam gledao vecinu, niti znam kakvi su tada bili uslovi, niti...ma nista o njima, osim prica, clanaka i nekih starih snimaka...
Jednostavno, to je sve subjektivno ili krajnje neodredjeno, u skladu sa trenutnim okolnostima, kao Pele-Maradona-Mesi-Ronaldo jedan-Ronaldo drugi-Miler-Puskas-statijaznamko

Nazalost, Drazen je poginuo i nikada se nece saznati koji su njegovi krajnji dometi bili. Ipak, nas narod (sa ovih prostora) voli sve da preuvelicava, pogotovo u SBB KBB kombinacijama. Sada cu da lupim, ali da je, ne daj Boze, poginuo jos neko, tipa Stojakovic ili Bodiroga, u zenitu karijere, verovatno bi se raspredale price kako Stojakovic nikada nije promasio trojku, a Bodiroga asistirao zatvorenih ociju iz svog reketa, pa cak i kucao sa slobodnjaka, preko trojice

DP je imao solidnu statistiku, pogotovo od kada je presao u NETSe, odlican procenat suta, ali kada pogledate ko je sve u NBA imao bolju statistiku od njega, mislim da je sve tipa "najbolji, top 10 bla bla" samo pretpostavka, dobronamerna i optimisticna. Da je bio dobar, jeste. Da se preteruje, preteruje se. NBA ga jeste uvrstio u legende, ali da nije poginuo i da je presao u PAO, kao sto je trebalo biti (sa skoro 29 godina), pitanje je sta bi sada bilo.