Zanimljivi novinski i drugi članci

[Laki021]

Windows nije skup uopste a takodje ne treba uopste propagirati "besplatna" resenja.
Takodje svaka usteda je sa druge strane nezaradjen novac za developere. I linux ima svoje sponzore i placamo ga al nismo ni svesni, te mislim da je ceo koncept i malo nefer...
Ako neko radi i posteno pravi nesto to onda treba i da se plati a ko ne plati na mostu plati na cupriji.

[nuk]

sve u svemu senzacionalisticki i pomalo glup tekst

[snork]

Windows nije skup uopste a takodje ne treba uopste propagirati "besplatna" resenja.

S obzirom da se prodaju u stotinama miliona primeraka, mislim da su Windows, Office i ostali Microsoftovi programi veoma skupi. Pogledaj npr. cenovnik: http://www.cet.co.rs/soft/index.php?opt ... &Itemid=44
Win8 običan 103 evra, Ultimate 187 evra, Office Home and Business 225 evra, Office Pro 387 evra... sve cene su bez PDV-a. Znači samo za Windows i Office treba dati više novca nego što većina ljudi daje za kompjuter. Naravno da su cene "volume" licenci niže, ali opet je u pitanju veliki trošak.

Serverski softver je tek posebna priča... Microsoftovi proizvodi sa njihovim per-seat i per-site licencama mogu da koštaju i desetine ili čak stotine hiljada evra... Pa onda dodatno plaćanje po procesoru (zašto, šta njih briga koliko ja imam jezgara u mašini), a ako se softver koristi za internet hosting, čak i po korisniku. Veruj mi, dobro sam proučio ovu problematiku... Nije ni čudo što, kada je reč o serverskom softveru, dobar deo sveta (uključujući i firme/institucije iz naše zemlje) koristi samo open-source rešenja.

Rešenja bazirana na open-sourceu ne moraju nužno biti besplatna, može se po potrebi izabrati i između mnogobrojnih komercijalnih proizvoda. Npr. neko stručan bi mogao da osmisli distribuciju Linuxa i potrebnih programa koja bi bila pogodna za državne službe, obezbedi potrebnu integraciju, testiranje, obuku, dokumentaciju i podršku i to lepo i naplati. U stvari, ETF je već ponudio ovakvo rešenje.

Takodje svaka usteda je sa druge strane nezaradjen novac za developere.

Jeste nezarađen novac za Microsoft, ali s druge strane mogućnost zarade za firme iz naše zemlje. Zašto bismo mi žalili što će Microsoft, čiji je vlasnik najbogatiji čovek na svetu, imati za neki promil manji profit ako mi ne budemo kupovali njihov softver?

I linux ima svoje sponzore i placamo ga al nismo ni svesni, te mislim da je ceo koncept i malo nefer...

Ja jesam svestan. Velike firme kao što su IBM, HP, Hitachi, Nokia i mnoge druge koriste Linux i druge open source programe za svoje potrebe, a takođe i plaćaju open source developere da rade za njih (pri čemu kod ostaje otvoren i svi od njega imamo koristi).

Ako neko radi i posteno pravi nesto to onda treba i da se plati a ko ne plati na mostu plati na cupriji.

Kao što napisah, ako je program open source ne znači automatski da je i besplatan, niti da je skup-distribucija besplatnog open source softvera automatski besplatan. Svako je slobodan da svoj rad naplati onoliko koliko misli da treba.

Ono što meni smeta je što većina ljudi nije obaveštena da je Windows samo jedan od mnogih operativnih sistema za PC računare i da postoje mnogobrojne alternative. Bar bi državni organi morali biti toga svesni, a ne da potpisuju nekakve ugovore, jure piratovani softver za račun strane privatne firme Microsoft, glasaju u međunarodnim organizacijama da se Microsoftov format dokumenata izabere za ISO standard.... Tako se ponašaju samo neke afričke i azijske zemlje. Ako ne znaju šta da rade, neka se ugledaju na Nemačku i Francusku. U krajnjoj liniji, zašto niko ne razmotri korišćenje drugih closed-source komercijalnih proizvoda, npr. firme Apple?

Inače, ovde smo diskutovali samo o ceni, a prava vrednost open source softvera (bilo da je besplatan ili komercijalan) je upravo to - otvoreni kod. Ne samo razumevanje, lako ispravljanje grešaka i poboljšanje koda, već pre svega apsolutna bezbednost (vidite šta i kako program radi, i nema mesta sumnji da radi i nešto što bi za vas moglo biti štetno). Nekim državnim organima je ovo najvažnije.

sve u svemu senzacionalisticki i pomalo glup tekst

Jeste - tekst je verovatno pisao neki novopečeni mladi Linux entuzijasta, ali to je svakako učinio iz najbolje namere.

[methane.master]

sve u svemu senzacionalisticki i pomalo glup tekst

Otud i moja reakcija. Malo malo pa neki genije krene sa takvom pričom.

Neko vreme sam van tokova IT-a, ali sam pre toga jaaaaaako dugo bio u toku i za svo to vreme naslušao sam se priča i Open Sorceu, Linuxu i ostalom. Lepo zamišljeno, ali pre svega previše anarhično i bez jasnih standarda, otuda i nedostatak rezltata iako je potencijala bilo. Po meni, na kraju je cela priča je postala poligon za ličnu promociju jedne grupe ljudi i neke IT gigante koji kroz nju guraju svoja rešenja koja nisu uspeli drugačije. Što se tiče prelaska iole složenijih sistema na OpenSource rešenja... ima ovde mnogo stručnijih od mene po tom pitanju, ali mislim da neću pogrešiti ako kažem da je to jaaaaako klizav teren, i često je ispadala "sukplja dara nego mera".

[Laki021]

Windows nije skup uopste a takodje ne treba uopste propagirati "besplatna" resenja.

S obzirom da se prodaju u stotinama miliona primeraka, mislim da su Windows, Office i ostali Microsoftovi programi veoma skupi. Pogledaj npr. cenovnik: http://www.cet.co.rs/soft/index.php?opt ... &Itemid=44
Win8 običan 103 evra, Ultimate 187 evra, Office Home and Business 225 evra, Office Pro 387 evra... sve cene su bez PDV-a. Znači samo za Windows i Office treba dati više novca nego što većina ljudi daje za kompjuter. Naravno da su cene "volume" licenci niže, ali opet je u pitanju veliki trošak.

Serverski softver je tek posebna priča... Microsoftovi proizvodi sa njihovim per-seat i per-site licencama mogu da koštaju i desetine ili čak stotine hiljada evra... Pa onda dodatno plaćanje po procesoru (zašto, šta njih briga koliko ja imam jezgara u mašini), a ako se softver koristi za internet hosting, čak i po korisniku. Veruj mi, dobro sam proučio ovu problematiku... Nije ni čudo što, kada je reč o serverskom softveru, dobar deo sveta (uključujući i firme/institucije iz naše zemlje) koristi samo open-source rešenja.

Rešenja bazirana na open-sourceu ne moraju nužno biti besplatna, može se po potrebi izabrati i između mnogobrojnih komercijalnih proizvoda. Npr. neko stručan bi mogao da osmisli distribuciju Linuxa i potrebnih programa koja bi bila pogodna za državne službe, obezbedi potrebnu integraciju, testiranje, obuku, dokumentaciju i podršku i to lepo i naplati. U stvari, ETF je već ponudio ovakvo rešenje.

Takodje svaka usteda je sa druge strane nezaradjen novac za developere.

Jeste nezarađen novac za Microsoft, ali s druge strane mogućnost zarade za firme iz naše zemlje. Zašto bismo mi žalili što će Microsoft, čiji je vlasnik najbogatiji čovek na svetu, imati za neki promil manji profit ako mi ne budemo kupovali njihov softver?

I linux ima svoje sponzore i placamo ga al nismo ni svesni, te mislim da je ceo koncept i malo nefer...

Ja jesam svestan. Velike firme kao što su IBM, HP, Hitachi, Nokia i mnoge druge koriste Linux i druge open source programe za svoje potrebe, a takođe i plaćaju open source developere da rade za njih (pri čemu kod ostaje otvoren i svi od njega imamo koristi).

Ako neko radi i posteno pravi nesto to onda treba i da se plati a ko ne plati na mostu plati na cupriji.

Kao što napisah, ako je program open source ne znači automatski da je i besplatan, niti da je skup-distribucija besplatnog open source softvera automatski besplatan. Svako je slobodan da svoj rad naplati onoliko koliko misli da treba.

Ono što meni smeta je što većina ljudi nije obaveštena da je Windows samo jedan od mnogih operativnih sistema za PC računare i da postoje mnogobrojne alternative. Bar bi državni organi morali biti toga svesni, a ne da potpisuju nekakve ugovore, jure piratovani softver za račun strane privatne firme Microsoft, glasaju u međunarodnim organizacijama da se Microsoftov format dokumenata izabere za ISO standard.... Tako se ponašaju samo neke afričke i azijske zemlje. Ako ne znaju šta da rade, neka se ugledaju na Nemačku i Francusku. U krajnjoj liniji, zašto niko ne razmotri korišćenje drugih closed-source komercijalnih proizvoda, npr. firme Apple?

Inače, ovde smo diskutovali samo o ceni, a prava vrednost open source softvera (bilo da je besplatan ili komercijalan) je upravo to - otvoreni kod. Ne samo razumevanje, lako ispravljanje grešaka i poboljšanje koda, već pre svega apsolutna bezbednost (vidite šta i kako program radi, i nema mesta sumnji da radi i nešto što bi za vas moglo biti štetno). Nekim državnim organima je ovo najvažnije.

sve u svemu senzacionalisticki i pomalo glup tekst

Jeste - tekst je verovatno pisao neki novopečeni mladi Linux entuzijasta, ali to je svakako učinio iz najbolje namere.

Pazi to su cene, ali moze Win i daleko jeftinije da se nabavi.
Kada se kupuje sa racunarom, laptopom i sl on je osetno povoljniji. Takodje kada je izasao W8 davali su ga na pocetku za 39 il 49 dolara, ja sam ga tad uzeo. Da ne pominjen da u Srbiji mislim i dalje svaki student drzavnog fakulteta moze potpuno besplatno da ga dobije.
Najmanje me brine Microsoft, mada su oni skroz korektna, svojim zaposlenina daju jako lepe plate (ukljucujuci i developere u Srbiji).
Najvise su me iznervirali sa ovim sto su napravili od W8...


Nije to toliko ni bitno, nego po meni su problem upravo te alternative i to mi se uopste ne svidja. U nekim oblastima ja sam pristalica monopola ili polu-monopola jer je tako bolje za sve, a ovo je jedna od takvih oblasti.
Veliki je problem razvijati aplikacije za vise platformi, onda imamo gomilu eksluziva, tj aplikacija koje rade samo na jednoj platformi, developeri treba znatno siru oblast da pokriju, da izuce vise tehnologija sto sve razvodnjava znanje i usporava i otezava razvoj i smanjuje kvalitet aplikacija.
Takodje zadovoljan sam ako sluzbenici dobro barataju jednim OS-om, ne treba ljude gnjaviti da uce 3,4,5....
I ja isto mislim da kad neko potencira Linux on vise glumi neko ludilo i zeli da se prikaze malo drugacijim od drugih

Mislim da je fora u poredjenju Win i Linuxa to da vam je u developmentu za 80% posla potrebno 20% vremena al onda zadnjih 20% idu cupavo, e tih 20% linux ne pokriva i ne zeli ni da pokusa da pokrije.

Slicna situacija je kod mobilnih telefona, konzola za igranje...

[Day Walker]

Odakle ti to za studente?

[Laki021]

Pa to postoji vec nekih 10 godina, samo ne znam tacno koje sve fakultete pokriva.

Ja sam tako uzeo svojevremeno jedno 4-5 licenci Win-a. I to nista posebno nije trebalo sve online, ulogujem se sa svojim userom za faks i uzmem sta hocu, bilo je i drugih stvari osim Win-a, Visual studio i sl... E sad ne secam se uopste pristupnog site-a, svakako sam isao preko FTN dok su drugi imali drugaciji pristup.

[Day Walker]

Prvi put to cujem, zato te i pitam..
Bas cu da proguglam malo.

[Grujic]

ETF ima, ortak je uzeo, pitaću kako...

[nidza]

FON to ima deceniju. Može svašta od MS softvera da se legalno instalira.

Tapatalk

[sebekkg]

i ja imam nalog za mdaa. Samo sam zaboravio i sajt i pristupne podatke, ali cu ih prikupiti na faksu. Imao sam win xp pro, i win7 pro, ali je problem, sto je win7 bio vremenski ograničen.

[dragvorl]

Ima i FTN u NS. Ja to planiram da uzmem, samo u zadnje vreme nisam instalirao Windows, ne mogu da verujem.

[Heinz]

Bilo je ranije i na Mašincu, ne znam kako je sad. Zato i imam legalan Win7

[Day Walker]

Mi na EKOFu imamo jedno veliko nista...

[snork]

Neko vreme sam van tokova IT-a, ali sam pre toga jaaaaaako dugo bio u toku i za svo to vreme naslušao sam se priča i Open Sorceu, Linuxu i ostalom. Lepo zamišljeno, ali pre svega previše anarhično i bez jasnih standarda, otuda i nedostatak rezltata iako je potencijala bilo. Po meni, na kraju je cela priča je postala poligon za ličnu promociju jedne grupe ljudi i neke IT gigante koji kroz nju guraju svoja rešenja koja nisu uspeli drugačije. Što se tiče prelaska iole složenijih sistema na OpenSource rešenja... ima ovde mnogo stručnijih od mene po tom pitanju, ali mislim da neću pogrešiti ako kažem da je to jaaaaako klizav teren, i često je ispadala "sukplja dara nego mera".

Tačno - potpuna sloboda je isto što i anarhija. Postoji puno standarda, svako može da odabere neki po želji. Tačno je i da pojedinci i firme rade na open source programima iz mnogo motiva. Često jeste reč o ličnoj promociji - pojedinac želi da napravi nešto korisno, tako postane poznat i sebi obezbedi dobar posao u IT industriji. Često (posebno kada je reč o univerzitetskim projektima) ljudi prave nešto za sebe i kasnije to ljubazno daju celom svetu. Neke firme imaju motiv koji si naveo, ali neke zaista veruju da otvoreni kod omogućava brži razvoj i kvalitetniji softver. Npr. IBM-u, koji zarađuje na hardveru i softveru više nego Intel i Microsoft zajedno, bavi se time 60+ godina i izmislio je praktično sve koncepte modernog računarstva, svakako nije potreban bilo ko sa strane. Pa ipak dosta podržavaju i ulažu u Linux. Dakle, ipak tu ima nešto... Isto kao što i većina od superkompjutera sa TOP500 liste radi pod Linuxom.

Kada se kupuje sa racunarom, laptopom i sl on je osetno povoljniji. Takodje kada je izasao W8 davali su ga na pocetku za 39 il 49 dolara, ja sam ga tad uzeo. Da ne pominjen da u Srbiji mislim i dalje svaki student drzavnog fakulteta moze potpuno besplatno da ga dobije.

Ah, ta "vezana" prodaja uz računar je posebna priča. Posebno što često ne možeš da kupiš određeni model laptopa bez Windowsa, što je prilično protivzakonito. Neki ljudi su se petljali sa Microsoftom, vraćali im CD-ove i uspevali da dobiju novac nazad, ali sam skoro siguran da to u našoj zemlji ne bi uspelo.

Najmanje me brine Microsoft, mada su oni skroz korektna, svojim zaposlenina daju jako lepe plate (ukljucujuci i developere u Srbiji).
Najvise su me iznervirali sa ovim sto su napravili od W8...

Daju dobre plate zaposlenima, ali to ne znači da su dobra firma. Agresivno pokušavaju da unište bilo kakvu ideju koja bi im mogla biti konkurencija, tuže se oko gluposti (mada je Apple tu još gori), podmeću neistine o drugim proizvođačima i, najgore od svega, pokušavaju da kod proizvođača hardvera proguraju "secure boot" mehanizam sa ciljem da fizički onemoguće korišćenje drugih operativnih sistema.
I meni je Windows 8 vrlo čudan, da ne kažem glup. Pošli su od pretpostavke da desktop i tablet/telefon mogu da koriste istu vrstu interfejsa, što je u principu tačno, ali nije optimalno. Ako ni zbog čega drugog, a ono zbog veličine ekrana. I nije isto kada je primarni metod unosa podataka touch screen, i kada su to tastatura i miš. Ali srećom, svako može da izabere šta će i šta neće koristiti, što je i poenta cele ove priče.

Nije to toliko ni bitno, nego po meni su problem upravo te alternative i to mi se uopste ne svidja. U nekim oblastima ja sam pristalica monopola ili polu-monopola jer je tako bolje za sve, a ovo je jedna od takvih oblasti.
Veliki je problem razvijati aplikacije za vise platformi, onda imamo gomilu eksluziva, tj aplikacija koje rade samo na jednoj platformi, developeri treba znatno siru oblast da pokriju, da izuce vise tehnologija sto sve razvodnjava znanje i usporava i otezava razvoj i smanjuje kvalitet aplikacija.

Ja mislim da monopol bilo koje vrste nije dobar. Pogotovo monopol komercijalne firme, čiji je vlasnik najbogatiji čovek na svetu. Ako je negde, iz nekog razloga bolje da postoji monopol, onda to treba da bude nekomercijalni, državni monopol.

Ja bih najviše voleo da imamo domaći razvoj hardvera i softvera, i da, bar kada su državne potrebe u pitanju, uvoz svedemo na najmanju moguću meru. Nekada je tako i bilo, ovo je samo jedan od mnogobrojnih primera: http://en.wikipedia.org/wiki/TIM-100

Mi smo npr. u osnovnoj školi imali ove računare: http://en.wikipedia.org/wiki/TIM-011
Za to vreme i za tu klasu, bila je to odlična mašina. Hardver je bio 100% domaće prozvodnje, mislim da su čak i komponente bile domaće, osim procesora koji je bio Hitachi. Sistemski softver je bio uglavnom strani, Digital Researchov CP/M operativni sistem, i programi kao što su WordStar tekst editor, Borland Turbo Pascal kompajler, Microsoft M-BASIC kompajler, GW-BASIC interpreter (mislim takođe Microsoft, ali nisam siguran). Naravno, Institut Mihajlo Pupin je proizvodio i mnogo ozbiljnije mašine, uključujući i 32-bitne. Ei Niš je proizvodio PC kompatibilne 8086 (zapravo NEC V20) računare i neke ozbiljnije 32-bitne bazirane na Motorola 680x0 procesorima i sa Unix operativnim sistemom.

Takodje zadovoljan sam ako sluzbenici dobro barataju jednim OS-om, ne treba ljude gnjaviti da uce 3,4,5....

Službenici treba da znaju da koriste aplikacije koje im služe za obavljanje posla. Što se tiče OS-a, svako bi trebalo da se upozna sa generalnim principima (ako je to npr. grafički OS - sa prozorima, menijima, i sl), a ne da se vezuje za jedan proizvod i jednog proizvođača.

I ja isto mislim da kad neko potencira Linux on vise glumi neko ludilo i zeli da se prikaze malo drugacijim od drugih

Nadam se da nisi mislio na mene. Ja sam prvi kontakt sa Linuxom imao pre 18 godina, jer su me zaista zanimali računari i znao sam da ću to studirati. Tada sam počeo da korisim i neki komercijalni Unix (iskreno, ne znam koji - da li je to bio Solaris, HP-UX ili Irix) na udaljenom serveru preko modema i veoma mi se svidela cela ta Unix filozofija. Već 11 godina ozbiljno koristim Linux u serverskom okruženju i što se mene tiče, mogao bi to biti i neki od *BSD-a ili neki komercijalni Unix. Linux je sticajem izvesnih istorijskih okolnosti postao poznat i danas predstavlja verovatno naviše razvijani Unix-kompatibilni sistem. Duopol Microsoft-Intel je takođe postao uspešan sasvim slučajno, opet zahvaljujući određenom razvoju istorijskih događaja. Kao što ni Microsoft nije "bogom dani" proizvođač softvera, tako ni Intel-ova x86 arhitektura procesora nije uopšte sjajna. Bilo je, i i dalje postoji mnogo drugih, boljih i elegantnijih arhitektura (neke su poticale i od samog Intela), koje su nažalost danas marginalizovane. Veliki povratak poslednjih godina ima britanski Advanced RISC Machine (ARM), uglavnom u embedded uređajima. Oni su nekada pravili sasvim dobre desktop računare i imali svoj RiscOS operativni sistem.

Mislim da je fora u poredjenju Win i Linuxa to da vam je u developmentu za 80% posla potrebno 20% vremena al onda zadnjih 20% idu cupavo, e tih 20% linux ne pokriva i ne zeli ni da pokusa da pokrije.

Ovde mešamo mnogo različitih stvari. Prvo da li nešto open ili closed source, ako je open source koja je licenca i da li je softver besplatan ili komercijalan. Takođe, Linux je samo kernel operativnog sistema, i nije nešto što krajnji korisnici direktno vide. "Osećaj" prilikom korišćenja zavisi od tih drugih programa. U komandnoj liniji on je manje-više sličan između raznih komercijalnih Unixa i raznih open-source Unix derivata i Unix klonova, ali je grafičko okruženje ono što je problematično. Tu zaista postoje stotine raznih rešenja, od kompletnih desktop okruženja, do pojedinačnih programa - window managera, desktopa, panela i ostalih programa, koji se manje-više svi mogu međusobno kombinovati. Programi (grafički) se takođe baziraju na mnogim toolkitovima i bibliotekama. Ima dobrog softvera, ima lošeg softvera, nešto je delo pojedinaca, a nešto nekomercijalnih ili komercijalnih organizacija. Totalna sloboda (ili anarhija, u pravom smislu te reči). I ja sam korišćenje Linuxa kao desktop sistema odlagao dosta dugo, ali sam ipak pre 5 godina našao okruženje kojim sam zadovoljan i od tada kod kuće nemam Windows. Što se mene tiče, mogao sam izabrati i OpenBSD, NetBSD ili FreeBSD, ali za posao koristim neke komercijalne programe koji postoje samo u varijanti za Linux (i Windows).

Kad pominješ ovih 20% i 80%, ti u stvari misliš na open source softver generalno. Ništa to nije specifično za Linux ili neki drugi OS. U svakom slučaju je mnogo bolje imati open source nego closed source (+skupo plaćen) program koji radi 80% onoga što ti treba. Ovom prvom možeš sam da dodaš mogućnosti koje ti nedostaju (i onda ih, ako hoćeš, objaviš i ostalima, da ne moraju i oni da ih izmišljaju od nule). Kao elektro inženjer, sigurno znaš za program Spice, koji služi za analizu električnih kola. To je jedan od najstarijih open source programa koji se i dalje razvija, a potiče s kraja 1970-ih. Mnoge firme i pojedinci su dali svoj doprinos ovom softveru, i on je i danas u širokoj upotrebi u firmama i na univerzitetima širom sveta. Da nije bilo ovakvog modela razvoja, Spice ne bi postao ni toliko poznat, ni toliko kvalitetan.