"Da li ćemo pomagati Siriji? Hoćemo", rekao je Putin, a preneo Itar-Tas.
"Kao što i sada pomažemo. Mi isporučujemo oružje, sarađujemo u ekonomskoj oblasti. Nadam se da će više biti i humanitarne saradnje, uključujući i pružanje humanitarne pomoći ljudima, civilima, koje se našlo danas u veoma teškoj situaciji", rekao je Putin, a prenela agencija RIA Novosti.
Putin je naglasio da je upotreba hemijskog oružja provokacija ekstremista i da će udar na Siriju bez odobrenja UN biti nelegalan.
"Sve što se dogodilo sa tzv. upotrebom hemijskog oružja - provokacija je ekstremista", rekao je Putin, dodajući da, prema njegovoj oceni, ekstremisti tako računaju da će dobiti pomoć "onih zemalja koje su ih od početka podržavale".
"U tome je smisao provokacije", dodao je ruski predsednik.
Putin je naglasio da je primena sile protiv suverene države moguća samo u slučaju samoodbrane, a da Sirija ne napada SAD.
Druga legalna mogućnost je po odluci UN, a "oni koji rade drugačije, sami stavljaju sebe izvan zakona", kazao je Putin.
Upozoravajući da sve što je u vezi sa događajima na Bliskom istoku najozbiljnije utiče na svetsku ekonomiju zbog znatne količine energetskih resursa, Putin je rekao da je većina stanovnika zapadnih zemalja "na ruskoj strani" i ne podržava napad na Siriju.
"Uveravam vas, o tome govore poslednja sociološka istraživanja, u samim tim zemljama ogromna većina stanovništva je na našoj strani, oni su protiv širenja vojnih akcija", rekao je predsednik Rusije, dodajući da je u evropskim zemljama i SAD "između 60 i 70 odsto stanovnika protiv borbenih dejstava", prenosi Itar-Tas.
Putin je na konferenciji za novinare rekao i da su se za napad na Siriju tokom diskusija na samitu G-20 zalagale SAD, Turska, Kanada, Francuska, Saudijska Arabija i Velika Britanija.
Protiv vojne akcije bili su Rusija, Kina, Indija, "najmnogoljudnija muslimanska zemlja sveta" Indonezija, Brazil, Južna Afrika i Italija, rekao je ruski predsednik.
Protiv udara na Siriju bili su i generalni sekretar UN Ban Ki Mun i poglavar Rimokatoličke crkve papa Franja.
Prema njegovim rečima, i u zemljama Zapada većina stanovništva ne podržava ideju o borbenim akcijama u Siriji.
Odgovarajući na pitanje na koju bi zemlju još teoretski mogla da bude izvršena agresija, koja preti Siriji, Putin je naveo da ne želi da misli da će još neka zemlja biti podvrgnuta nekoj spoljnoj agresiji.
Predsednici Rusije i SAD, Vladimir Putin i Barak Obama imali su odvojen susret za vreme samita G20, a razgovarali su pre svega o Siriji, rekao je Itar-Tasu Putinov pomoćnik Jurij Ušakov.
Putin je na konferenciji za novinare posle samita kazao da je tokom susreta bio postignut dogovor o daljem razmatranju mera vezanih za rešenje krize u Siriji, a, između ostalog, šefovi diplomatije Sergej Lavrov i Džon Keri u najskorije vreme treba da počnu da razmatraju "tu veoma bolnu temu", prenose RIA Novosti.
Šef ruske države izjavio je na istoj pres konferenciji da je oko pola sata razgovarao sa Obamom u dobronamernoj atmosferi, iako je svako ostao pri svom stavu.
"To je bio veoma sadržajan i konstruktivan razgovor, u dobronamernoj atmosferi. Mi smo ostali pri svom mišljenju, svako pri svom", rekao je Putin, dodajući da je razgovor trajao 20-30 minuta, prenosi ruska državna agencija.
Putin je naglasio da on i Obama razumeju argumente jednog i drugog, iako nisu saglasni sa njima.
"Međutim, dijalog postoji, slušamo jedan drugog, razumemo argumente. Ja se ne slažem s njegovim argumentima, on se ne slaže sa mojim. Međutim, mi ih slušamo, pokušavamo da analiziramo", rekao je šef ruske države.
Ruski predsednik je kazao da sa Obamom nije razgovarao o bivšem saradniku američkih obaveštajnih službi Edvardom Snoudenom i da ta tema nije vezana za špijunažu.
"Snouden nije osuđen, on kod nas nije počinio krivično delo. To je odvojena tema, ona nije vezana za špijunažu. Nismo čak ni pomenuli tu temu s Obamom, govorili smo samo o Siriji", rekao je Putin.
Odgovarajući na pitanje da li je to bio sastanak "s nogu" ili u nekoj drugoj formi, ruski predsednik se našalio da "nije bio s nogu, nego s nekog drugog mesta", objasnivši da su sagovornici sedeli tokom razgovora.
O sastanku je Rojters javio da su dvojica lidera razgovarala 20 minuta i da o pitanju Sirije nije došlo do približavanja stavova.
Britanska agencija podseća da je Obama zbog "slučaja Snouden" otkazao ranije zakazanu posetu Moskvi i bilateralni susret s Putinom.
Obe strane su više puta tvrdile da neće doći do njhovog susreta ni na marginama samita G-20.
Predsednik Obama je nešto kasnije u Sankt Peterburgu najavio da će se u utorak obratiti naciji u vezi sa Sirijom, i izrazio očekivanje da će imati odobrenje Kongresa i javnosti za pokretanje vojne operacije protiv Asadovog režima.
AP je u svojoj analizi ocenio da je Barak Obama preuzeo veliki politički rizik tražeći od Kongresa da odobri vazdušni napad na Siriju, a da bi u slučaju odbijanja izgubio kredibilitet lidera velike sile.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php ... _id=750766
Za snimak i fotke
