Prepoznatljivo pakovanje krasi i poslednji u nizu „trocifreni“ Canon DSLR, a mi smo na testu imali kit sa novim EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS II objektivom
U sklopu promocije EOS-a 600D i 1100D, stigla su i dva nova objektiva. Jeftiniji je zamena za stari kit bez stabilizacije, a nosi oznaku EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 III, dok je onaj skuplji zamena sa kit koji je promovisan načelno sa EOS-om 450D, a nosi oznaku EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS II. Upoznaćemo se sa tehničkim detaljima samo naprednije verzije sa implementiranim sistemom optičke stabilizacije (IS), pošto je to praktično jedina razlika među njima. Pored ova dva, u paketu sa 600D se nudi i dobro poznati EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS, kojeg smo zajedno sa stabilisanom verzijom kraćeg objektiva, imali i na testu.
izvor: http://pcfoto.biz/Test_2075_1_Canon-EOS-600D-TestPoslednji u nizu testova pripada kit objektivima. Iako predstavlja samo jedan delić DSLR sistema, kit objektiv je gotovo neizostavni član početnog kompleta, jer osim što pruža sasvim dovoljno kvaliteta u početnom periodu druženja sa DSLR-om, povoljan je i sa finansijske strane. Canon je sa najnovijim aparatima promovisao čak dva nova kita (jedan bez, a drugi sa optičkom stabilizacijom), a mi smo na testu imali napredniji EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS II, naslednika stabilisanog kita koji je prvi put isporučen načelno sa 450D, kao i od ranije poznati EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS, kao zgodnu turističku varijantu većeg raspona. Prve recenzije su novi mali kit objektiv okarakterisale kao „već viđeno“, a izmene u odnosu na stari svele na oznaku II u nazivu. Proverićemo da li su takve ocene osnovane.
Kao ni ranije, test scena nije studijska, već je urađena na otvorenom i kao takva – zgodnija za isticanje optičkih anomalija:
Priloženi JPEG snimci u punoj rezoluciji će vam dočarati koliki je domet ovih objektiva bez dodatne obrade, a mi ćemo se potruditi da u nastavku približimo ono što se od njih može očekivati ukoliko ste voljni da se posvetite naknadnoj obradi RAW-a.
Prvo ćemo pogledati kako se novi kit objektiv nosi sa pojavom hromatskih aberacija, naročitih „kolornih senki“ na kontrastnim površinama (posebno belim), koje nastaju usled disperzije svetlosti (razlaganja na kolorne komponente). Uporedićemo ga sa dužim 18-135 IS objektivom. Naredni isečci pokazuju hromatske aberacije na periferiji kadra:
Ne primećujemo nekakav napredak u kontroli hromatskih aberacija kod novog objektiva, ali primećujemo da su geometrijske distorzije nešto manje izražene na najširem kraju. Od količine hromatskih aberacija je mnogo bitniji njihov karakter. Od njega zavisi u kojoj će meri biti moguće ukloniti ove anomalije u obradi. Razvijanjem RAW fajlova, proverili smo kako stoje stvari (levo 18-55 IS II, a desno 18-135 IS):
Kao što se vidi iz priloženog, oba objektiva su uspešno prošla naknadno uklanjanje CA, što je pohvalno, mada Canonu i dalje zameramo što u svoje aparate ne implementira algoritam automatskog uklanjanja aberacija, iako je konkurencija odavno završila posao na tom polju.
Oštrina i kontrast su jedan od bitnijih aspekata poređenja u ovoj klasi, pa ćemo pogledati kako se objektivi snalaze na nekim karakterističnim žižnim daljinama i otvorima blende. Najpre najširi deo opsega, širom otvorene blende:
Po pravilu, širi kraj raspona je obično najkomplikovaniji za realizaciju. Kod novog jeftinog Canon kit objektiva je izvanredan, i po tome neodoljivo podseća na dosta skuplji EF-S 15-85mm f/3.5-5.6 IS USM, koji takođe svoj maksimum postiže upravo na najširem kraju i na najvećem otvoru blende! Koliko je napredak velik može se videti i u poređenju sa 18-135mm, koji ovde deluje prilično neubedljivo, dajući dosta mekan rezultat na najvećih f/3.5. To je vrlo neuobičajeno u svetu optike, a posebno u najnižoj klasi. Međutim, kao što rekosmo, novi objektiv je izuzetak od ovog pravila. Privrtanje na manju blendu obično daje bolje rezultate u pogledu oštrine. Međutim, 18-55 IS II je i ovde poseban:
...pa se privrtanjem na f/5.6 ne dobija ništa posebno bolje. To ne znači da je na f/5.6 objektiv nedovoljno oštar, već da je već na f/3.5 naprosto sjajan. 18-135 IS mu se ovde približio, ali ga nije i dostigao, i oštrinom i mikrokontrastom. Odlični rezultati u centru navode na zaključak da bi i periferni deo kadra na širem kraju raspona (inače slaba tačka jeftinijih objektiva) trebala biti bolja nego ranije:
A kao što vidimo, očekivanja su i praktično potvrđena! Za ovu klasu – izvanredni rezultati i to bez posebnog dooštravanja! Poređenje sa 18-135 IS istovremeno pokazuje i koliki je otklon novi mali kit ostvario i u odnosu na stari EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS, budući da je dotični praktično istovetan sa dužim kit objektivom na zajedničkom delu raspona. Dalje poređenje vršimo na 24mm:
Sada su objektivi gotovo izjednačeni, jer optičke performanse dužeg objektiva rastu srazmerno rastu žižne daljine, što smo i prilikom prvog testiranja primetili kao vrlinu 18-135 IS. Da ne bude sve potpuno idealno, novi kratki kit se pobrinuo priredivši nam mali pad oštrine i kontrasta na maksimalnih 55mm:
... s tim da treba imati na umu da ova cenovna klasa nije izopštena iz varijacija među primercima, koje umeju biti česte, pa ovakav pad pripisujemo upravo toj pojavi, budući da drugi primerak objektiva nije pokazivao slične anomalije (iako iz tehničkih razloga nije korišćen u testu kit objektiva). Nastavak je rezervisan isključivo za duži od dva objektiva i njegovih 85mm:
Ima ovakvih testova more. Ovaj tačno znam gde je pa mi je bilo najlakše da ga ovako bunovan izkopiram.
