Zašto je Srbija tu gde jeste?!

[Geza]

I shit you not. Nadam se da me sad razumeš.

[Rakhil]

[Dusan]

Mnogi naucni radovi govore o tome, a i citala sam clanak gde je prokomentarisala neuspeh programa stednje i kako je potrebno da se podstice zaposljavanje itd ako ga pronadjem okacicu ga ili ti poslati u poruci. Iskreno nisam procitala taj clanak koji si okacio, niti je moj post zakljucak toga Iznela sam licno misljenje o njihovim reformama

Tacno je i ne moras mnogo pametan da budes da bi zakljucio da je ''moj trosak tvoja plata'' i da mere stednje ne mogu da izazovu privredni rast, jedini nacin uvecanja ekonomije je potrosnja. Ali kod nas su mere stednje i rekonstrukcije neophodne u javnom sektoru i javnim preduzecima gde su stravicni gubitci. Samo je problem sto smo toliko daleko od toga, da nam nema pomoci. Mora stranacki kadar od negde da skida kajmak. Inace, bas me zanima sta li sada radi veliki strucnjak i spasitelj nase ekonomije Laza Krstic.

[methane.master]

Možda osniva firme sa ukradenom ličnom kartom Vučićevog brata.


Sent using Tapatalk

[Floyd]

Biće još gore posle mera štednji jer će nikakva kupovna moć još više oslabiti.

[dona]

jedini nacin uvecanja ekonomije je potrosnja

U potpunosti sam saglasna sa ovim.Snizavanjem penzija zele da smanje budzetske gubitke, ti ljudi su svoju penziju zaradili, naravno ima izuzetaka, i penzija vecine ljudi je potrosena penzioni fond je prazan - penzije se na razne nacine isplacuju. Ali ono sto mi nije jasno jeste rigidnost cena i najamnina koju mnogi ekonomisti pominju. Mehanizam stednje prvenstveno tece: Najamnine se snizavaju kako bi ljudi kao resurs proizvodnje bili jeftiniji. Jeftiniji resurs proizvodnje omogucava jeftiniju proizvodnju - nize cene finalnih dobara. Nize cene domacih u odnosu na inostrane cene omogucavaju vecu konkurentnost. Veca konkurentnost - rast izvoza - rast BDP-a. Em sto mi domace proizvodnje imamo malo, em sto se u praksi pokazalo da do pada cena ne dolazi zbog rigidnosti cena...
Sto se tice stednje kako ona doprinosi sada vecoj potrosnji?

[Dusan]

Realno samo da se strpimo do 2016 i zivecemo bolje.

[dona]

U nasoj Srbiji obecanjima nikad kraja

[Rakhil]

jedini nacin uvecanja ekonomije je potrosnja

A kad se recimo povecava proizvodnja, to ne "uvecava" ekonomiju? Dusane, kad se vratis, klecis na kukuruzu za kaznu sto si Kejnzijanac budjavi

[dona]

Pardon, delimicno saglasna proizvodnja pa potrosnja

[Rakhil]

"Posalji dete u Bec da cita Hajeka i Mizesa", rekli su mi, a on upise ONU DRUGU skolu, prica o potrosnji i to javnoj, gundj gundj...

[Xepoj87]

Znas Licka?

[ftj]

Jok, ovo se seruje po twiterima pa podelih.

[srdjanyo]

Evo ja da pitam nešto.Vidim da.ovde piše i učen svet i poneki doktor,ali ne sa Megadensa.
Da li bi se finansijski haos,da ne kažem kriza,(siva ekonomija,marže,vađenje masti stanovništvu)bar malo ublažila kada bi naša država uvela € umesto RSD kao sredstvo osnovnog plaćanja?Kao CG,KOSOVO.

Послато са LG-D373

Evo moje skromno misljenje. Uvodjenje Evra kao valute naziva se evroizacija, predstavlja jedan od mogucih nacina fiksiranja domace valute. Najcesce je sprovode drzave koje nemaju kredibilni monetarni suverenitet. Na taj nacin vlasti se odricu suverene monetarne politike i monetarnu odgovornost prenose na zemlju ciju valutu koriste. Najcesce drzave za finansiranje deficita i spoljnog duga koriste instrumente monetarne i fiskalne politike. Ukoliko se izvrsi evroizacija Srbija nece moci dosadasnjom metodom upumpavanja novca u ekonomiju da finansira svoje dugove ka kreditorima. Stampanje novca je u Srbiji popularan metod finansiranja dugova, i to se vidi kroz inflaciju. Ukoliko se prihvati evro gubi se ova mogucnost finansiranja dugova. Cesto se evroizacija vrsi radi eliminisanja rizika deviznih kurseva, ukoliko nam je deviza nestabilna uvodjenjem evra ovaj rizik se eliminise. Umesto ciste evroizacije mnoge drzave koriste citav spektar prelaznih rezima. Evroizacijom se eliminise problem previsoke inflacije, sa te strane Narodna banka Srbije nece moci da stampa novac. Eliminisanjem inflacije stabilizovale bi se cene. Zbog stabilne valute (evra) eliminisale bi se valutne krize. Eliminisali bi se transakcioni troskovi (za konverziju valuta) i nizi troskovi doveli bi do stimulansa spoljne trgovine. Jos jedna pogodnost su nize kamatne stope. Kamatne stope u Srbiji svakako obuhvataju i rizik zbog nestabilnog dinara. Kada se uvede evro rizik valute je nula, tako da se kamatne stope smanjuju. Ali pak mislim da u Srbiji banke imaju monopol i da do pada kamatnih stopa ne bi doslo (kao sto teorija nalaze) jer kada pogledate svuda u svetu cena novca je na rekordno niskom nivou osim kod nas. E sada, kod negativnih strana evroizacije prvenstveno su bitni troskovi senjoraze. Senjoraza je prihod centralne banke koji ona ostvaruje zbog stampanja novca sa realnim robnim pokricem. Senjoraza se naziva i emisiona dobit. Kada uvede evro Narodna banka Srbije bi izgubila senjorazu. Kada se uvede evro Narodna banka Srbije bi istrosila devizne rezerve da bi povukla domacu valutu. Potpuni gubitak deviznih rezervi moze imati strasne posledice. Ukoliko je devizno trziste izlozeno spekulativnim napadima hiperinflacija bi nas veoma brzo zadesila.

Ukratko,toliko smo u dubiozi da.ni evroizaciju ne smemo da priuštimo.

Послато са LG-D373

[ljubitelj]

Ako država bude manje zahvatala, onda neće biti para za sve zaposlene u državnim službama. I onda imaš problem.

Pa upravo to je osnova opsteg ekonomskog razvoja, treba da bude manje para za sve zaposlene u drzavnim sluzbama. A one mogu da trose samo pare koje su zaradjene, ni dinar vise. Time se otklanja problem odnosno uzrok nastaka ekonomskog problema cele drzave.

Mnogo je bolje da privremeno problem ima 10tak % gradjana a da se oporavi ostalih 90% i krene proizvodni cilklus. Privatna privreda je osnov razvoja ekonomije jedne drzave.

Naravno podrazumeva se da to sto se manje zahvati znaci umanjenje poreza, prevashodno na rad i time podsticaj uposljavanju automatski.

Grcka je odlican primer uspesnog programa stednje, tj sprecavanju rasipanja drzavnih sluzbi, koji je dosta brzo dao rezultate s obzirom na dubinu bunara, dubioze, u kojoj su bili.

Merkelova je isti princip stednje primenila u Nemackoj a pre nje Sreder, Naravno Nemci su to uradili u samom zacetku problema pa su i mnogo brze izasli iz strukturne krize.