Sve u svemu malo sam se raspitao i vlasnik zakonski ne može da uzme iz firme koliko hoće, već može da uzme iz dobiti i to određeni procenat koji je dat u statutu. E sad jedno su propisi, a jedno je praksa koja se dešava u Srbiji. Do sad je praksa da privatnici ne mogu da shvate da to što je firma njihova, ne znači i da je novac u firmi njihov. E sad je i država došla do istog zaključka.ljubitelj napisao:Moje misljenje o toj vecitoj prici mala plata- velika plata i strajk izmedju kako kome dune bez razmiljsanja o tome sta je uzrok a sta posledica.Jumbo napisao:Javna služba.
To nije privredno drustvo pa se stoga ne mogu primenjivati pravila za privredna drustva a pogotovu se ne moze porediti sa drustvima na bazi privatnog kapitala.
Firma u kojoj radim jeste privredno društvo i bukvalno radi kao i svaka privatna firma. Sami nađemo posao (ne daje nam ga država), izvršimo uslugu, fakturišemo i naplatimo uslugu (naravno sa velikim kašnjenjem kao i svi drugi u ovoj zemlji). Iz prihoda sami plaćamo sve rashode, nabavljamo nove aparate (naravno vrlo skromno) kao i sav potrošni materijal. Pa kad platimo PDV onda idu plate (pri čemu se plaćaju svi porezi i doprinosi koji su propisani zakonom) i naravno da nešto ostane za "crne dane".
Ukratko, to je po definiciji, kako si naveo vlasnika i osnivaca, tipican primer javnog preduzeca koje ima poseban privilegovan status. Uprosceno kolokvijalni naziv budzetski korisnik a privilegovani status jer je drzava solidarno odgovorna za eventualni gubitak.
Opet nisi pročitao sve što sam napisao. Kakav crni budžetski korisnik kad iz budžeta ne dobijamo ni dinara (ni za plate, ni za troškove, ni za opremu, a ne radimo ni poslove koji se naplaćuju iz budžeta) već u njega uplaćujemo PDV, poreze i doprinose na platu ...
Posto tu nema zarada vec plata logicno je i normalno da se iznos odredjuje od strane vlasnika tj drzave prema potrebama i da se prihod rasporedjuje po volji vlasnika tj drzave.
Kako nema zarade kad se uradi usluga i naplati, a prihod ne može da se raspoređuje po volji vlasnika bio on privatnik ili država. To može da se priča o dobiti, ali o prihodu nikako.
Evo jednog tumačenja svega ovoga o čemu sam do sad postavljao pitanja:
"Jedna od osnovnih karakteristika privrednog društva jeste podvojenost imovine društva od imovine vlasnika. Privredna društva imaju status pravnog lica, pa tako imaju sopstvenu imovinu, obaveze i potraživanja.
Vlasnik privrednog društva ne može slobodno da uzima novac ili stvari iz svoje firme, da plaća dobra i usluge za sopstvene potrebe preko računa firme ili da bez naknade uzima dobra koje firma porizvodi ili prodaje na tržištu. Postoji nekoliko modaliteta ličnih primanja vlasnika i svaki od njih podrazumeva plaćanje određenih dažbina državi.
Naime, imovina firme striktno je odvojena od imovine društva, i vlasnik ne može raspolagati imovinom kao da je njegova lična.
Pored motiva naplate poreza, zakon na ovaj način štiti poverioce pravnog lica. Vlasnik sme iz privrednog društva da „potroši samo ono što je zaradio“, dakle samo dobit. Ako bi vlasnicima bilo dozvoljeno da slobodno troše imovinu firme, mogli bi da ugroze potraživanja poverioca.
Prema Zakonu o privrednim društvima, raspolaganje imovinom privrednog društva od strane njenih vlasnika kao da je njihova lična smatra se zloupotrebom pravnog lica. Zakon ne predviđa kaznene odredbe, ali je predviđeno da poverilac može podneti tužbu nadležnom sudu, a do iznosa imovine koju je vlasnik uzeo iz društva."
U prevodu vlasnik može da uzme dobit ukoliko je ima, ali ne može da uzima koliko i kad hoće.
