Ratna tehnika

[BAJKER]

Nesto sto smo vec pricali o obaranju B2 iznad Srbije 1999 godine.

Kako je pao "Duh Misurija"

Ni 16 godina od rata sa NATO, priča o rušenju američkih B-2 i F-117 do kraja nije rasvetljena (1). Ponos avijacije SAD prinudno sleteo u Spačvanske šume. Vest o pogotku stigla u 00.23 , a potvrđena tek posle rata



SVAKOG marta, u javnosti se evociraju sećanja na NATO agresiju iz 1999. godine. U isto vreme, slavodobitno se podseća na najveći poduhvat Vojske Jugoslavije, kada je 27. marta iznad Srema pogođen i oboren nevidljivi F-117. Međutim, istina o zaista najvećem uspehu Trećeg raketnog diviziona 250. raketne brigade, o obaranju američkog strateškog bombardera B-2 jedanaest minuta posle ponoći 20. maja nikada do kraja nije ispričana. Iz mnogo razloga.
Kada je reč o podvigu Trećeg raketnog diviziona od 27. marta, kada su kod Buđanovaca prizemljili F-117, postoji verzija koja se vezuje za jednog čoveka, tadašnjeg komandanta pukovnika Zoltana Danija. Prema njegovoj priči, snimljena su tri filma. Po jedan srpski, srpsko-američki i američki. Zbog sadržaja sva tri filma podelilo se i ljudstvo najslavnijeg srpskog raketnog divizina. Oni koji su neposredno učestvovali u obaranju F-117 nisu sebe prepoznali u filmskim verzijama i unazad nekoliko godina oni dan obaranja F-117 obeležavaju odvojeno.
Zajednički imenitelj kod obaranja oba nevidljiva američka aviona je potpukovnik u penziji Đorđe Aničić, koji je rukovodio gađanjem u oba slučaja. Prvo je sa položaja u Šimanovcima zajedno sa Zoltanom Danijom pratio i gađao F-117, a potom je rukovodio gađanjem i pogotkom B-2 sa položaja u Bečmenu.

Američki strateški bombarder B-2, po imenu "Duh Misurija", pogođen je sistemom "neva" sa dve rakete. Po oštećenju, avion je uzeo kurs 270 ka Tuzli, ali je stigao samo do Spačvanskih šuma, gde je sleteo. Komadant PVO tadašnje Vojske Jugoslavije, general Bane Petrović, prvi je u divizion doneo vest šta su oborili tog 20. maja. Generalova informacija je glasila da je pad letelice zabeležen u 00.23 u Hrvatskoj.
Pogodak i obaranje ovog aviona, Raketnoj brigadi je potvrđeno i "uvedeno" u zvanične uspehe jedinice posle rata na prvoj analizi učinka dejstva 1999. godine. Ovaj izveštaj je i danas validan.
Zamenik komandanta 509. američkog vinga, kojem je pripadao B-2, odnosno "Duh Misurija", Stiven Li Bašen, u intervjuu za tamošnju vazduhoplovnu štampu potvrdio je da je B-2 povučen iz borbenih dejstava 21. maja 1999. Isto to je napisano i nešto docnije u knjizi "B-2 Spirit units in Combat" Tomasa Vitingtina na stranici 43. Ovaj autor precizira da je avion "povučen" posle misije nad Srbijom. Da li je postojao razlog zašto se B-2 zvanično povlači iz ratnih dejstava koja nisu završena i koja su trajala još 20 dana, sve do 10 juna...

A kada su 2001. uspostavljene prve veze između demokratskih vlasti u Srbiji i zvaničnog Vašingtona, novopostavljeni američki vojni ataše odmah je preko Generalštaba zatražio da Uprava ARJ PVO odogovori na četiri pitanja, a sva su se odnosila na događaj vezan sa obaranje "neoborivog" i "nevidljivog" strateškog bombardera.

Potpukovnik Đorđe Aničić, protagonista i svedok svih ovih događanja, sa reporterima "Novosti" ovih dana je posetio borbene položaje svog diviziona sa kojih se 1999. borio protiv nadmoćnijeg protivnika. U Bečmenu, Šimanovcima,Petrovčiću prisećao se ovih događaja.


- Tog 19. maja u Beogradu je bio ruski posrednik Viktor Černomirdin, i njegov dolazak u prestonicu mnogi od nas su tumačili kao početak kraja rata - počinje sećanje Aničić. - Divizion je bio maskiran na smetlištu sela Bečmen i nalazio se u manjem stepenu pripravnosti. Nismo verovali da ćemo još dugo ratovati. Pošto je Černomirdin uzleteo sa Surčina, divizion je preveden u pripravnost broj jedan, što je značilo da okršaj može da počne. Kada smo upalili osmatrački radar, videli smo da na nas ide more aviona, kao nikada ranije.
AMO ČUDOM PREŽIVELI

ODMAH po obaranju strateškog bombardera B-2, NATO lovci krenuli su u lov na naš PVO divizion. Potpukovnik se seća da su prilikom lansiranja, projektili "Tanja" i "Ivana" ispaljeni pod velikim uglom, te su se lanser usled detonacije i kratera na zemlji pomerio nekih 20 santimetara i sa njega je spao jedan projektil. Nije eksplodirao, ali je oruđe postalo neooperativno. Do ranog jutra branili su se i skrivali sa samo jednim operativnim lanserom i pravo je čudo kako ih nisu pogodili. Lažnim ozračivačem su krili položaj i tako dočekali jutro. Znali su da su pogodili veliki cilj jer su cele noći radio-amateri javljali da su čuli veliki avion sa oštećenim motorima kako se jedva valja nebom praćen avionima sa upaljenim svetlima.
Aničić navodi da divizion u prvom trenutku nije bio spreman za dejstvo. Prvi talas aviona, a za njim i drugi, proleteo je bez reakcija našeg PVO i najverovatnije da je to bila nenamerna zamka za B-2. Kako objašnjava raketaš, u prvom talasu NATO aviona uvek su išli lovci na PVO, zatim su naletali avioni koji su imali zadatak da izvršavaju taktičke udare, a američki strateški bombarderi, kada su dolazili nad Srbiju, u 47 misija, leteli su u trećem talasu. Dogodilo se da ovaj treći talas divizion dočeka spreman za dejstvo.
- U moru letelice koje je skenirao osmatrački radar, odabrao sam cilj i doneo naređenje da se stupi u dejstvo. Nišanski radar je "uhvatio" tačku i lansirane su dve rakete prethodno krštene kao "Tanja" i "Ivana" - nastavlja Aničić. - Na radaru smo jasno videli da su obe rakete došle do aviona i eksplodirale i na radaru se jasno videlo "razlivanje" cilja. To je značilo da je letelica pogođena i da su njegovi delovi rasuti na sve strane. Oni koji su gledali u nebo videli su ogroman blesak, a potom su NATO lovci iz pratnje poludeli iznad Srema. Upalili su sva svetla na letelicima, jer su pokušavali da ustanove šta je pogođenim kolegama. To je standardna procedura NATO pilota kada pomažu oštećenom avionu u vazduhu.
Uprkos potvrđenom obaranju B-2, koji je zaveden u zvanične dokumente naše vojske, priču o B-2 nadležni u Srbiji nikada do kraja nisu zvanično istraživali.

http://www.novosti.rs/

[kvcali]

MOĆNA LETELICA Ovo je novo Putinovo vojno čudo



http://www.blic.rs/Vesti/Svet/543967/MO ... vojno-cudo

https://vimeo.com/103542677

[Rakhil]

O debilnog li clanka, bem ti blic

[BAJKER]

Rusija: Prvi puk S-400 počeo borbeno dežurstvo na Koljskom poluostrvu

Prvi puk protivvazdušne odbrane naoružan raketnim sistemom S-400 “trijumf” otpočeo je borbeno dežurstvo na Koljskom poluostrvu u Murmanskoj oblasti


Prvi puk protivvazdušne odbrane naoružan raketnim sistemom S-400 “trijumf” otpočeo je borbeno dežurstvo na Koljskom poluostrvu u Murmanskoj oblasti, saopštilo je ministarstvo odbrane Ruske Federacije.
Osnovni zadatak ovih raketnih sistema je zaštita od napada iz vazduha i iz kosmosa baza i jedinica Severne flote, transportnih i komunikacionih veza, te značajnih energetskih i industrijskih objekata.
Jedinice Severne flote naoružane su PVO sistemima S-300 i S-400.
Raketni puk naoružan PVO sistemom S-400 prebačen je na sever Rusije sa poligona Kapustin Jar u Astrahanskoj oblasti gde je uspešno bavljena borbena provera sistema i posada.
S-400 "trijumf" je u stanju da na udaljenosti od 400 km da istovremeno gađa do 36 ciljeva, bilo niskoletećih bilo balističkih raketa, sa 72 rakete, koje putuju brzinom od 4,8 kilometara u sekundi.
Konvencionalne letelice može da gađa i na visini od pet metara, a balističke rakete i navisini od 60 km.
Ovaj PVO sistem takođe, može da koristi i rakete koje su namenjene za upotrebu na sistemima S-300.

[kvcali]

https://www.youtube.com/watch?v=YCZQQcWo7Fw

95. god. Pristina, studenti samostalno lete zavrsni ispit za cin potporucnika, i najmladjeg pilota lovca

tada smo imali 4 lovacke eskadrile, danas jedva 4 lovacka aviona ( daj boze i toliko)

ko bi reko da ce mo dovde da doguramo bog te mazo, kad prodjem kroz Pozarevac nekad moram da upalim svecu Slobi

[Dusan]

ko bi reko da ce mo dovde da doguramo bog te mazo, kad prodjem kroz Pozarevac nekad moram da upalim svecu Slobi

[BAJKER]

Kad oboreni opet polete

Ni 16 godina od rata sa NATO, priča o rušenju B-2 i F-117 nije rasvetljena (2): "Duh Misurija" namerno pušten na TV mreže, tokom akcije u Iraku, 2003.

TREĆI divizion 250. raketne brigade 1999. godine ratovao je punih 78 dana menjajući položaje po donjem Sremu. Za to vreme gađani su 22 puta raketama "harm", a najbliža je pala na 30 metara od položaja. Tokom rata menjali su položaje 23 puta, a tehnika je prešla više od 100.000 kilometara. Gubitaka u ljudstvu nisu imali.
Pošto su se borbene posade krajem maja vratile u kasarnu u Jakovu, izvršena je analiza borbenih učinaka u kojoj je zableženo da su 20. maja oborili i "stelt" bombarder B-2. Međutim, ubrzo su primetili da se "nerado" priča o tome, naročito posle promene vlasti.

Potpukovnik Đorđe Aničić je preko svojih veza u tom periodu stupio u kontakt sa čovekom koji je u vreme ratnih dejstava radio u Tuzli na komunikacijama i koji je svedočio da je lično čuo kako je posada B-2 20. maja tražila dozvolu za iskakanje, koja im nije data. Naši oficiri iz Odeljenja za vazdušno osmatranje i javljanje u dnevniku od istog datuma zabeležili su ulazak dva B-2 u rejon dejstva, pred vazdušni prostor SRJ, koji su se legitimisali kao "Stub 1" i "Stub 2". Doleteli su iz Novog Meksika i pre pogotka, 35 tona bombi istovarili su po ciljevima u Beogradu. Odleteo je samo jedan "Stub". Uspostavljanjem ponovo dobrih odnosa sa SAD naše vlasti postale su nezainteresovane za isterivanje ove misterije načistac.

- Kada je u Upravu ARJ PVO 2001. stiglo pismo sa četiri pitanja adresirano od strane tek postavljenog američkog vojnog atašea, da raketaši objasne: kako su prepoznavali ovaj avion pri preletu preko SRJ, kako su ih osmotrili na terenu vizuelni osmatrači, kako su pratili i kako su mogli da identifikuju taj avion, ljudima u 250. brigadi je sve bilo jasno - nastavlja potukovnik Aničić. - Bio sam pozvan u kancelariju komandanta da se dogovorimo o odgovorima i zauzet je stav da se odgovori načelno.

Đorđe Aničić i Petar Nedeljković / Foto P. Mitić

Aničić još veli da je video pismo i pitanja, ali i da nije učestvovao u davanju odgovora. Ubeđen je da su kolege "otpisale" onako kako to zahteva Pravilo službe.

Svi posredni dokazi nakon 1999. osvetlili su istinu da je strateški bombarder B-2 zaista oboren nad Srbijom i da je pogođen nad Savom. Pomogli su i Amerikanci.

Naime, avion B-2, "Duh Misurija", pojavio se u Drugoj vazdušnoj kampanji na Irak 2003. i tada je (ne)namerno slikan za globalne TV mreže. Za one koji znaju obrasce ponašanja Pentagona kada su u pitanju vojni gubici, ovo je bilo najbolji signal da su nevešto pokušali da prikriju istinu. Praksa američke vojske je da ne prikazuje svoje gubitke, sem ako za to nema materijalnih dokaza, a kako navodi kustos Muzeja vazduhoplovstva u Beogradu Petar Nedeljković, to nije jedina njihova strategija u ovakvim slučajevima.
- Šokiran sam bio kada sam na Izložbi vazduhoplova SIAD pre osam godina u Bratislavi na stajanci video američki F-16 sa oznakom "FS 555" na repu - priča Petar Nedeljković. - Naime, ovaj avion je oborio takođe Treći divizion 1999, a rep tog aviona se čuva u Surčinu. Prišao sam čoveku kod F-16 i pitao ga da li ima vremena za razgovor. Odgovorio je potvrdno, a dijalog se vodio do mog pitanja da li je ovaj F-16 "rimejk" aviona koji ja "čuvam". Sagovorniku je bilo neprijatno i prekinuo je razgovor.

Kustos iz Surčina objašnjava da se isto dogodilo i sa "Duhom Misurija". Potvrđeno je da je izgubljen, ali nad Pacifikom u vežbi, i da je posada izginula. Onda se ponovo pojavio početkom novog milenijuma, kada je besomučno slikan u drugoj američkoj ofanzivi na Irak. Prema Nedeljkovićevim navodima, tokom NATO bombardovanja, u tri meseca 1999. u njihove baze u Evropi koje služe za evakuaciju pilota u neprilici, stiglo je 49 izveštaja o katapultiranju pilota od Mađarske, Crne Gore, Albanije, Grčke, s Jadranskog mora...

SERTIFIKAT 442

Kako priča Aničić, on koji je učestvovao u obaranju F-117, kao dokaz da je bio akter podviga dobio je sertifikat i parčence "nevidljivog" označeno pod brojem 442. Pre njega i posade, delove i sertifikate "nevidljivog" od vojnog vrha dobijali su čak i, tvrdi on - fudbaleri.

- Moje reči su reči čoveka koji je 12 godina u penziji i imaju za cilj samo da se ne zaboravi i da se ne iznose neistine o događajima iz 1999. Ja ću obaranje F-117 i ove godine obeležiti u drugoj koloni u kojoj su oni koji su zaista bili učesnici rata.


Naime, ovaj sistem je centralizovan, a podatke NATO o katapultiranju u Srbiju je doneo prijatelj iz Grčke. Prema procedurama NATO, po signalizaciji da je pilot iskočio iz najbliže baze se šalju posade da spasavaju pilota.
- Posebno ilustrativan primer o prikrivanju gubitaka može da se vidi na aerodromu "Bigin hil", pored Londona gde stoji zarđao i dosta oštećen avion, heroj sa Foklanda, a ispod kojeg piše da je završio na dnu Jadrana 1999. Ovaj "Si Harijer" je izvađen iz mora i postavljen u Muzej, a naravno, nije zaveden kao gubitak - završava Nedeljković.
http://www.novosti.rs/

[BAJKER]

Lovac, lokomotiva razvoja

Došli smo u situaciju da kupujemo avione u koje su uloženi rad i pamet naših ljudi, u čije školovanje smo mi ulagali

STRUČNjACI se uglavnom slažu da u istoriji srpskog vazduhoplovstva nije bilo ovako velikog prekida u projektovanju i proizvodnji novih aviona kao u minulih četvrt veka. Razlozi su poznati, ali avio-industrija na ovim prostorima ipak nije odumrla. Bori se.

Krajem prošlog meseca u Abu Dabiju na Sajmu naoružanja IDEKS, gde je svoju vojnu tehniku nudilo 55 zemalja, na štandu SDPR-a je predstavljen i model školsko-borbenog aviona G-4 “super galeb”, na koji su nakačeni modeli domaće laserski vođene bombe LVB-250F.

Pored proizvodnje školskog aviona “lasta 95”, naša namenska industrija već duže vreme ima u planu da modernizuje avion G-4 na viši standard G-4MD. Prvobitno je bilo planirano 14-15 aviona, ali je taj broj smanjen na devet. Usled teške ekonomske situacije, planovi su od početnih izdvajanja za projekat od oko 10 miliona evra za period 2013-2015. spali na oko 600.000 evra za period 2015-2017. Planirano je ako bi se G-4 modernizovao, da bi ovaj tip aviona mogao da ostane u naoružanju do 2030-2035. godine.

Šta vazduhoplovna industrija Srbije realno može danas, govore inženjeri Milan Milojević, čovek koji je vodio i doveo do kraja avion “lasta 2” i uspešnu modernizaciju G-4 početkom poslednje decenije prošlog veka, i general Savo Pustinja, koji je bio na čelu projekta našeg NA aviona.

Kako veli Milojević, danas se svi slažu da su resursi a i mogućnosti aviona koji su nam trenutno na raspolaganju pri kraju i da je krajnje vreme da se ovaj problem reši. Svi koji o ovom problemu pišu ili predlažu rešenje jesu na talasu nabavke (kupovine) aviona, jedino postoje različita mišljenja o tome od koga nabaviti avione, od zapadnih zemalja ili od Rusa.
Dakle, osim očiglednog i gotovo jednoglasnog stava da avione treba kupiti, treba razmisliti i o tome možemo li ih isprojektovati i proizvesti u našoj zemlji - priča Milojević. - Ubeđen sam da uz veliki napor i danas možemo da napravimo svoj avion laki borbeni višenamenski nadzvučni avion LCA (Light Combat Aircraft).

- Kada je u pitanju projektovanje u institutu u Žarkovu u odnosu na vreme kada se radilo na NA ostalo je oko 30 odsto projektanata. Ako uz njih vratimo neke koji su iz Instituta otišli dobrovoljno ili su izbačeni, uključimo stručnjake sa beogradskih tehničkih fakulteta, pozovemo neke naše ljude koji su sticali stručna znanja širom sveta, a žele da se vrate, i naravo pozovemo radno sposobne penzionere eto nam ekipa za početak - navodi Milojević.

Analizirajući proizvodne kapacitete on kaže da su tu “Utva”, “Petoletka”, “Moma Stanojlović”, “Teleoptik”, “Orao”, “Kosmos”... U njima kadrovska situacija nije tako loša, a uz prijem i obuku mlađih kadrova, problem je rešiv.Inženjer navodi da se ovde računa i interese nekih privatnih firmi koje bi rado prihvatile da rade na ovom projektu.

- Prednosti razvoja, a ne kupovine, LCA lakog borbenog višenamenskog nadzvučnog aviona za zemlju bi bili višestruki - nastavlja on. Uposlili bi se vrhunski stručni kadrovi u svim segmentima razvoja i projektovanja aviona. Obnovili bi se proizvodni kapaciteti a vrhunske tehnologije postale bi lokomotiva razvoja zemlje. Dobili bismo nezavisnost od stranih dobavljača, jeftiniji avion, mogućnosti izvoza.

Kada je o parama reč, naš sagovornik tvrdi da ovakav put realizacije podrazumeva postepena ulaganja od najmanje pet godina. Za aktuelne kritičare, koji tvrde da se već zakasnilo, Milojević ima jednostavan odgovor: Takvi su duplo više vremena potrošili na razmišljanje i (ne)donošenje odluke.

General Savo Pustinja ne misli da smo danas sposobni za samostalnu proizvodnju modernog vazduhoplova “prve linije”, jer je 1992. katastrofalno urušen sistema vazduhoplovne industrije. Porušen je princip organizovanja, što je stvarano godinama, kroz svetsko i vlastito iskustvo, kao zakonitost, koja je nužni preduslov za uspešan razvoj vazduhoplovstva u svim njegovim segmentima. Pustinja podseća da je osnovni princip svetskog organizovanja (a ranije i našeg) odvojenost vazduhoplovnih tehnologija od drugih i odvojenost upravljanja s tim osetljivim i visokim tehnologijama. Ukoliko bi se ponovo “odvojili avioni i kamioni” moglo bi da se radi.

- U okviru kategorije ultralakih letelica najlakše je i najbrže doći do stvarnih rezultata, pošto su manja ulaganja, i kraće vreme njihovog razvoja i proizvodnje - kaže Savo Pustinja. Takođe važna karika bi mogla biti proizvodnja bespilotnih letelica koje imaju sve veću primenu u odbrani, privredi, kontroli saobraćaja itd. Mi posedujemo početna iskustva i znanja za razvoj, proizvodnju i operativnu upotrebu ovih specifičnih letelica. Posebno je interesantno razviti i osvojiti solarni pogon. Naši mladi stručnjaci uspešno rade u inostranstvu na ovakvim problemima i programima. Doći ćemo u situaciju da izdvajamo velika novčana sredstva pri kupovini ovih letelica u koje je uložen rad i pamet naših ljudi, u čije školovanje smo mi ulagali - upozorava general.

On podseća da u razvoju i proizvodnji lakih aviona imamo veliku tradiciju. Naši piloti uvek su se početno školovali na domaćim avionima. Takođe imali smo i uspešnih konstrukcija poljoprivrednih aviona. Tu tradiciju moramo da nastavimo, pogotovo što je ona vezana za fabriku “Utva” u Pančevu. General Pustinja dalje navodi da je razvoj i proizvodnja borbene avijacije svugde u svetu generator razvoja naprednih vazduhoplovnih tehnologija i dodaje da vazduhoplovna struka u Srbiji ima obavezu da i posle ove tragične pauze uhvati priključak za produženje te tradicije.

- Mislim da danas ne možemo ući u neki ovakav program samostalno, ali možemo u nekoj vrsti međunarodne kooperacije - nastavlja naš sagovornik. - Slična je situacija i sa borbenim avionima za podršku. Međutim, borbene avione prve linije smo posle Drugog svetskog rata uvozili. Za rad na nekom ovakvom vazduhoplovu nemamo sada snage.

General Pustinja takođe podvlači da je RV u kritičnom stanju sa avionima prve linije. Ono što je sad važno je to da kroz kupovinu zapošljavamo i vlastite razvojne i proizvodne kapacitete, preko međunarodne saradnje.

- Logično je da se danas RV oprema sa ruskim avionima MiG-29M/M2 (ako se ekonomija i politika slože). - Takođe, korisno bi bilo zameniti stare i neracionalne avione J-22 “orao” i G-4 “super galeb” sa jedinstvenim modernim tipom dvomotornog aviona Jak-130. Ovaj avion je veoma napredan sa velikim mogućnostima racionalne obuke pilota i izvršavanja borbenih zadataka podrške. Iako je namenski školsko-borbeni avion, nosi 3.000 kg borbenog tereta (spoljnog tereta), dok J-22 “orao” kao čist namenski za podršku samo 2.800 kg. Preko tog aviona bi uhvatili priključak da se vratimo na put vazduhoplovne tradicije Srbije u domenu razvoja i proizvodnje.
NEOPHODNA UNIFIKACIJA
- NABAVKOM najnovijih ruskih školsko - borbenih aviona JAK-130 i nabavkom letelica MiG-29M/M2 naše RV bi stalo na noge i bila bi izvršena unifikacija u sistemu RV a za J-22 “orao” i G-4 “super galeb” možda bi se našli i kupci - kaže Pustinja. Bivši prvi projektant našeg NA na kraju upozorava da je uslov svih uslova da se vazduhoplovna industrija vrati na stari kolosek organizovanja kakvo je bilo ranije kod nas i kakvo je u celom razvijenom svetu, bez majorizacije kopnene vojske.
http://www.novosti.rs/

[Heineken]

https://www.youtube.com/watch?v=TCU1MI_PxJ8

[snork]

ko bi reko da ce mo dovde da doguramo bog te mazo, kad prodjem kroz Pozarevac nekad moram da upalim svecu Slobi

Kvcali, to što je Ratno vazduhoplovstvo bilo u boljem stanju 1995. godine nego danas, nije Miloševićeva zasluga. Za vreme njegove "vladavine" nije kupljeno ništa od aviona ili PVO sistema, a namerno je ušao u rat sa NATO sa ciljem da ga što brže izgubi. Da je hteo, mogao se na vreme pripremiti. Ako nije bilo novca (a bilo je), mogao je prihvatiti od Lukašenka PVO i avione sa komplet posadama, koje je ovaj bio voljan da nam pošalje.

Srećom pa je Vojska uspela blagovremeno da se pripremi, izdrži dostojanstveno NATO agresiju, a ponešto i da obori.

[kvcali]

Ma slazem se ja sa tobom, al bre letele mu 4 eskadrile lovaca, bez ladjevaca ponikvi i nisa, tocilo se gorivo u sred sankcija, imalo se guma, akumulatora i slicnog materijala pod hermetickim sankcijama, i vojska brojala 100 hiljada ljudi, ovi sad lete sa 3 miga i igraju se sa jedva petinom nekadasnje vojske, pa samo je na kosovu 99. bilo 200 hiljada ljudi u uniformi, govorimo o organizaciji i ljudima koji su to u onakvoj zemlji a zamo sta se sve radilo uspevali da odrze.

mislim da je sd vece rasulo nego onda

[Uroš S.]

Jel ti palo na pamet to u korelaciji sa ispraznjenim PIO fondom?

Huawei P6 TT

[Cp6uH]

Ww2 German U-427 surfacing.

[methane.master]

Das Boot.

Sent using Tapatalk

[Day Walker]

Sent from my iPhone using Tapatalk