Obrazovanje i školstvo

[Grujic]

A i ocena nije merilo znanja. Ja kad vidim kod mene na masincu ko sve ima 9ke i 10ke iz raznih predmeta, a zna samo da peva, tj da recituje, kad ga pitas nesto da poveze, pogubi se samo tako....
Doduse meni su uvek ti smesni bili sa dobrim ocenama a veze nemaju.
A zanimljiivo je i kad dodju likovi sa visih skola, necu da navodim sad koje ali znam kako se zavrsava, i dodje kod nas 3-4 ispita razlika i uzme diplomu, kao da je otpocetka kod nas. Naravno sa masinstvom nema veze, kao da su ucili prava ili drugu oblast koja nema veze sa tehnicim naukama....

Zavisi od fakulteta. Ocena kao jedna, zaista nema ama nikakve veze. Ali prosek studija itekako ima. Uvek neko može da bude baksuz a drugi ima sreće, al malo teže za cele studije. Bar kad je moj faks u pitanju, znam mnogo više onih sa ultravisokim prosecima koji imaju realno dobro znanje, a ne znam gotovo nijednog sa prosekom 7,00 da kida kako zna. Druga je priča iskustvo u praksi, i pronaći se u poslu koji leži pojedinoj osobi, al ako se ograničimo na fakultet, ipak je moj utisak da prosek jeste značajan prediktor znanja.

[Vladapetr]

A kako se kotiraju oni koji su završili državno-privatni fakultet kao ja?

Kao bambus. Nit' si vino niti Koka-kola
Imaš znanje i imaš svoju firmu, koga briga koji si fax završio.

A što se tiče proseka, ovo što kaže Grujić je gotovo uvek tačno. Mada znam 2-3 ekstremno drugačija primera, bukvalno za ne poverovati.

[Mr.Rotor]

Jedan magacin u firmi vodi čovek koji ima samo osnovnu školu tako da je sve ovo relativna stvar.

[Laki021]

Kompanija iz Novog Sada vlada sistemima potrošnje struje

Već četiri godine kompanija "Šnajder elektrik DMS" iz Novog Sada najbolji je svetski proizvođač softvera za daljinsko upravljanje energijom.
snajder_elektrik_foto_d_dozet_novosti
Sistemima, koje prave i ugrađuju srpski stručnjaci, upravlja se potrošnjom struje u gotovo milijardu domaćinstava širom sveta. Iako se nudi mogućnost zaposlenja, do stručnog kadra se teško dolazi. Iz Šnajderovog razvojnog centra u Novom Sadu najavljuju širenje posla i mogućnost da u narednih pet godina zaposle najmanje pet hiljada mladih.
"Što je Đoković na ATP listi to smo mi za ovu ovde oblast", ovom rečenicom u Šnajderovom softverskom centru u Novom Sadu predstavljaju poslove koje rade na svim kontinentima.
Samo prošle godine dobili su svih osam tendera u Americi i gotovo da su upravljačkim sistemima pokrili to zahtevno tržište struje. Korist je i ekonomska i ekološka.
"Cilj projekta je bio da se ukupna potrošnja struje kada je najveća u sistemu smanji za 310 megavata kako bi se izbeglo ulaganje u skupe generatore", rekla je Ivana Krstić, glavni inženjer "Projekta za Severnu Karolinu".
Dragoljub Damljanović rekao je da žele da nađu način da implemetiraju ovaj softver u Srbiji, odnosno celo kompletno rešenje, jer bi to EPS-u donelo ogromne uštede i vrlo efikasno upravljanje celim sistemom.
"Sve ovo vodi do toga da ćete imati potpuno zadovoljan konzum, uz manje utrošene energije uz manje gubitke uz efikasniji rad znači manje uglja, gasa, nafte. Krajnji cilj nije samo ekonomija, već i ekologija", dodaje Damljanović.
Šnajderova centrala u Francuskoj ove godine uložiće oko pola milijarde evra u razvoj novih tehnologija. Veliki deo novca namenjen je širenju posla u Srbiji. Za sada imaju oko 1.100 zaposlenih a konkurs za kompjuterske stručnjake stalno je otvoren.
"Srbija mora početi vrlo aktivno da deluje na svoje planove i programe i upisne kvote za one delatnosti koje imaju prohodnosti. Ako mi danas možemo da zaposlimo 10 hiljada ljudi, a nemamo ih zato što se školuju, a posle sede na birou, tu bi trebalo vrlo aktivnije da delujemo kao država", rekao je Dragan Popović, direktor "Šnajder Elektrik DMS", Novi Sad.
Popović je poručio da podizanjem opšteg nivoa znanja, informatičkog i tehničkog, oni stvaraju okruženje zbog koga bi mladi talenti ostali u zemlji. Stalan posao uskoro će dobiti 200 stipendista novosadskog Tehničkičkog i Prirodno - matematičkog fakulteta.
Ognjen Adamović je stipendista dve godine i kaže da je najvažnije to što za vreme studija postoji mogućnost da se uče stvari koje će bi korisne kasnije tokom rada. "Postepeno se uključujem u njihove aktivnosti a istovremeno radim svoj master rad i sve ostalo što je u vezi sa fakultetom", rekao je ovaj stipendista.
U potrazi za stručnjacima najavljuju da će posao širiti u Beogradu, Nišu i Banjaluci. Kako bi zainteresovali nove kadrove da se školuju za informacione tehnologije pokrenuli su i "Program za mlade talente", gde besplatno obučavaju osnovce i srednjoškolce.

http://www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/Kompan ... truje.html

Moja bivsa firma

Mnogima bivša.
Baš dosta ljudi znam koji su tamo radili.
Valjda kada se opamete odu negde drugde

Pa sta znam, nije bas tako.
Odlicna je firma, ima verovatno najjacu grupu ljudi tog broja ili vise u Srbiji i sire, odlicne plate, samo da bez razloga ne prave svinjarije i imaju gomilu glupih pravila cime samo iritiraju zapislene bili bi idealna firma u Srbiji.
Pride je iskustvo tu veoma priznato bilo gde jer je to pre svega Schneider koji je ogromna i priznata firma. Sto Aca kaze pokazes se u maloj firmi pa u vodece, ne ide, ignorisu male firme i ne zanima ih sta si tamo radio, ali npr Schneider se vidi na radaru i ozbiljno broji.

[Grujic]

Uvek imaš razne pojedinačne slučajeve ali nikako ne shvatam čemu uporna relativizacija?
Šta sad, znači da i samo sa osnovnom školom može da se ima dobar posao i ko je sposoban i snalažljiv ni ne mora u srednju?

Naravno da ne, uvek treba težiti što boljem školovanju u skladu sa mogućnostima, privatni sega mega fakulteti su pun pogodak za ljude koji imaju drugačije kalkulacije, ali ići na favorizovati takav vid edukacije uz parolu sve je relativno i bitna je sposobnost i snalažljivost mi nikako ne stoji...

[Mr.Rotor]

Nisi me razumeo. Sa školom je sve mnogo lakše ali ako je neko spreman da uči i radi škola nije preterano neophodna.

Škola ti daje širinu koju ništa drugo ne može da zameni.

[Grujic]

Nisam mislio na konkretno tvoj post, iako si me motivisao, vec na tu premisu koja se stalno ponavlja

[Milos]

Nisi me razumeo. Sa školom je sve mnogo lakše ali ako je neko spreman da uči i radi škola nije preterano neophodna.

Škola ti daje širinu koju ništa drugo ne može da zameni.

Skola takodje moze da ti da kontakte znacajne za nastavak karijere

Inace se slazem sa tvojim postom.

[Ji 4Tze]

Naravno da za trgovinu nije škola neophodna, kupiš jeftino prodaš skupo i dobar si za razliku. To je cela nauka.
Al kad imaš žicu za trgovinu i neku ozbiljnu školu (i posao gde se škola vrednuje), još ako imaš i dara za priču, samo nebo je granica

[dragvorl]

A i ocena nije merilo znanja. Ja kad vidim kod mene na masincu ko sve ima 9ke i 10ke iz raznih predmeta, a zna samo da peva, tj da recituje, kad ga pitas nesto da poveze, pogubi se samo tako....
Doduse meni su uvek ti smesni bili sa dobrim ocenama a veze nemaju.
A zanimljiivo je i kad dodju likovi sa visih skola, necu da navodim sad koje ali znam kako se zavrsava, i dodje kod nas 3-4 ispita razlika i uzme diplomu, kao da je otpocetka kod nas. Naravno sa masinstvom nema veze, kao da su ucili prava ili drugu oblast koja nema veze sa tehnicim naukama....

Zavisi od fakulteta. Ocena kao jedna, zaista nema ama nikakve veze. Ali prosek studija itekako ima. Uvek neko može da bude baksuz a drugi ima sreće, al malo teže za cele studije. Bar kad je moj faks u pitanju, znam mnogo više onih sa ultravisokim prosecima koji imaju realno dobro znanje, a ne znam gotovo nijednog sa prosekom 7,00 da kida kako zna. Druga je priča iskustvo u praksi, i pronaći se u poslu koji leži pojedinoj osobi, al ako se ograničimo na fakultet, ipak je moj utisak da prosek jeste značajan prediktor znanja.

Na masincu kod mene recimo ima raznih slucajeva, ima ljudi sa 7 i nesto prosekom da su izuzetno dobri u poslu, a opet ima i sa 9 i nesto da nisu u materiji sem sto su nagruvali ispite.

Nisi me razumeo. Sa školom je sve mnogo lakše ali ako je neko spreman da uči i radi škola nije preterano neophodna.

Škola ti daje širinu koju ništa drugo ne može da zameni.

Skola takodje moze da ti da kontakte znacajne za nastavak karijere

Inace se slazem sa tvojim postom.

Kontakti su jako bitni, i to moze biti faktor pri pocetku karijere. Ljudi se tokom studija dobro upoznaju i vec znaju od koga se na sta moze racunati, sa velikom verovatnocom.

[Paja]

Ocena (prosek) uglavnom jeste merilo znanja.
Malobrojni mogu da smuljaju ceo fax, ostali a dobrim prosekom su ga zaslužili, s tim da ima i prepiivanja ocena.
Često će se desiti da onaj sa dobrim prosekom dobije višu ocenu nego što zaslužuje i obrnuto. Doživeo i jedno i drugo.

[Mr.Rotor]

Samo je pitanje da li to znanje znaju da primene u praksi.

[Paja]

To je pitanje i za njih, ali još više za fakultete. Sa pravnog uglavnom izađu da ne znaju gde je levo, a ne kako izgleda tužba ili presuda.

[Laki021]

Da svi oni sa dobrim prosekom su zapravo smotani i pojma nemaju u praksi, a svi sa losim ocenama zapravo imaju pravo znanje...
Malo realnosti nije na odmet, u 90% slucajeva onaj sa prosekom 9+ ce biti i u praksi bolji od onog 7.5-, izuzeci uvek postoje ali u ovoj temi cini mi se redovno od izuzetaka pokisavate da pravite pravila i obrnuto...

[Paja]

Ti sa dobrim prosekom će lakše i brže ući u praksu i lakše će povezivati tvari.