Dobro veče

[starac vujadin]

Korisno štivo, pogotovo za nekog ko je odgajan u komunističkom i pionirskom tonu. Naravno, pod uslovom da je istinito i proverljivo.

Tako je slično skončao i legendarni major Gavrilović. Izašao je da prošeta gradom, pa pošto nije imao šta da obuče sem vojne svečane uniforme kada su ga videli skojevci tako obučenog pretukli su ga na ulici. Starac se jedva dovukao kući i više nije izlazio dok nije ubrzo umro. I dok je bio kući u takvom stanju upali su mu u stan i odneli sve živo, tako da je major Gavrilović sahranjen go.

[McGruja]

I Đed Božo

Sajt etno selo Stanišići

[Mr.Rotor]

Otprilike, a nije bolje bilo ni kad su pismeniji od njih to radili
TDI, nije Rotora niko napao zbog svog mišljenja nego što baca tuđa...

Isključivo svoje mišljenje.

[Mr.Rotor]

Inače, evo nešto što stvarno vredi od Honde...

[maxer]

Ajd i ja da bacim koju a u vezi svih onih priča o partizanima, četnicima, komunjarama, Srbima i sl.

Čuvena priča o tome kako "vojska" (za one mlađe: služenje vojnog roka od 12 meseci u bivšoj Jugoslaviji) menja čoveka, u mom slučaju se pokazala kao potpuno tačna!
U Titovu Mitrovicu (Kosovska Mitrovica) odlazim sa napunjenih 19. god. života (1984, novembarska klasa), kao potpuno socijalistički vaspitan Jugoslovenski omladinac iz Srbije: vaspitan u stilu "bratstva i jedinstva", herojske borbe Partizana, veličine i impozantnosti naše vojske, ... itd.

U Titovoj Mitrovici 1984. (u glavnom garnizonu na obodu jugo-istočnog dela grada, ~1200/1300 vojnika), zatičem i upoznajem se sa sledećim stanjem:
- garnizon se nalazi u neprijateljskom okruženju i na neprijateljskoj teritoriji - Šiptarskoj ... da budemo odmah jasni - oni sebe tako nazivaju: "šćipša" je najpribližniji tačno napisan izgovor te reči na srpskom.
- broj neprijateljskog stanovništva koje okružuje garnizon: ~40-50.000 duša.
- napadi na pripadnije VJ su svakodnevni, oficiri koji žive u T.M. sa velikim rizikom svakog dana odlaze i dolaze na posao a vojsci je strogo zabranjeno da izlazi van kasarne, osim jednom mesečno (u toku subote ili nedelje ... kako ti se već padne).
- takođe se puca se na kasarnu "preko mreže", postoje upozorenja o mogućnosti da nam neko baci i kašikaru u "krug", tokom noći.
- ko je noću na straži u garnizonu, stažari sa metkom u cevi i (obično) ne spava.
- kada su nam roditelji prvi put došli vozom ili autobusom u posetu, posle mesec i nešto, na zakletvu ... na stanici su ih dočekali naši sa vojnim autobusima, kamionima i kampanjolama, da bi ih bezbedno sproveli do garnizona. Usput su bili napadani i kamenovani od strane "neprijatelja" (Šiptara).
- scena je sledeća: unezvereni i rasplakani roditelji (tu pretežno mislim na majke i sestre) izlaze iz naših vozila, potpuno zbunjeni šta je ovo i gde su njihova "deca" došla i da li su živa i zdrava ... jer se oni, kao i mi, ovome nisu nadali tj. o ovome NIŠTA NIKO NIJE ZNAO u SFRJ ... osim onih koji su pomenutim događajima lično svedočili.
- prelazim na unutrašnju situaciju u kasarni: Srba ima šačica (možda 50-tak u vr glave), nešto malo Makedonaca, Bosanaca i po koji Crnogorac, cela kasarna je uglavnom Hrvatsko/Slovenačkog sastava.
- sledi dalji šok za mene: SVI Hrvati i Slovenci su KRŠTENI U CRKVI I IŠLI SU NA VERONAUKU (naravno ono "svi" znači velika većina) i svi u mojoj jedinici su mi prvo rekli da sam Vlah (ili Vla - po naški) a kada sam im obasnio da u istočnoj Srbiji, Vlasi čine manjinu a ne većinu ... nisu mogli da veruju
- zatim su SVI tražili da se izjasnim da sam pravoslavac i nisu mogli takođe da veruju da sam ateista i socijalista po ubeđenju tj. da verujem u bratstvo i jedinstvo (sledi objašnjenje)
- SVI oni su učili ili u školi ili od sveštenika na veronauci, da su Srbi bili neprijateljski narod koji je podjarmio jadne i nevine Hrvate i Slovence u "tamnici naroda" zvanoj Jugoslavija i da se ista zasnivala na rasnoj dominaciji Srba nad ostalima a da su tekovine NOB-a (za mlađe: Narodno oslobodilačka borba Partizana u II.sv.ratu) to ispravile i oslobodile jadne Hrvate i Slovence od Srpske dominacije.
- ja jednostavno nisam mogao da verujem šta oni pričaju, takođe oni nisu mogli da veruju šta ja pričam ... TOLIKO SMO (u početnim mesecima) BILI RAZLIČITI u svojim ubeđenjima.
- a sad malo o idealu zvanom Vojska SFRJ ... tamo i tada sam shvatio ŠTA JE PROPAGANDA (legalno izrečena laž) i ja koji sam pre toga gajio najstrašnije iluzije o veličini i snazi naše oružane sile i hteo da budem profesionalno njen sastavni deo ... ubrzo sam shvatio u kakvoj ZABLUDI sam živeo i u kakve GLUPOSTI SAM VEROVAO!
- vojska je bila jedan običan neorganizovani buljuk pijandura, foteljaša, razočaranih idealista (poput mene) i ko zna čega sve još ... RASPAD TOTALNI !!!
- da skratim: iz vojske sam se vratio sa shvatanjem da je ista teško sranje, da nas većina Hrvata i Slovenaca ne voli ili još gore (mrzi), da je Kosovo odavno prodata zemlja - bukvalno prodata Šiptarima za pare isplaćene ili našima koji su prodali imanja i otišli u Kraljevo, Kragujevac, Niš, Beograd, ili političarima i glavešinama u policiji/vojsci da ne delaju protiv Iridente (šiptarski naziv za pobunjenike, borce za slobodu od Srpske dominacije) ... jednom rečju da sam sve vreme živeo u NEVEROVATNOJ ZABLUDI I LAŽI ZVANOJ SFRJ tj. da je sve to mehur od sapunice koji će jednog dana da prsne
- sve ovo sam ispričao svijim roditeljiva i najboljim prijateljima ... i šta mislite da su mi rekli ... rekli su mi da sam LUD (a to su i stvarno mislili iako su bar roditelji svojim očima deo toga videli) i da ćutim o tome jer ću da zaglavim ćorku!

Uglavnom sam o tome i ćutao ... osim što sam im se slatko najebao svega uzduž i popreko, kada je sve prslo posle 5 godina ... tada su samo slegli ramenima i onda su oni zaćutali. Jedino što ću večito žaliti je što tada nisam imao muda da pokupim ono malo ušteđevine koju su mi roditelji skupili i da zapalim u inostranstvo - pa šta bude. Čekao sam "siguricu" i imao sam je za Australiju ali - zamislite: moja keva je rekla tom našem daljem rođaku, da je to samo farsa i da me on nikako ne sme odvesti tamo ... kada mi je to lično priznala posle 2-3 godne ... zamalo da je ubijem ali zamalo ... polomio sam umesto toga sto i vrata u kujni i nisam govorio sa njima nekoliko meseci.

Eto tako je počelo moje razdoblje najboljih godina života, koje se je izdimilo i nestalo u '90-tim, u borbi za goli materijalni opstanak ... kao da ih nikada nisam ni proživeo. JEBEM TI JA OVU ZEMLJU I OVAJ USRANI NAROD ... ETO TAKVO MIŠLJENJE JA IMAM O NAMA - SRBIJI I SRBIMA !!!

[srdjanyo]

Meni je pokojni ćale pričao kako su mladu vojsku koristili da demonstriraju silu nad lokalnim HR stanovništvom pobunjenim 1971. godine.(Deo te pobune ekranizovan u filmu "Braća po materi").Znači,neutralosali su pobunu u Dalmaciji od strane ustaša koji su napalile lokalne budale,sve pod plaštom nekih "Manevra Slobode '71.".
JNA se koristila za razne prljave obračune,na svim stranama SFRJ.U svom nazivu imala je reč Narodna,ali je u stvari bila privatna tj.pod šapom partije.

[nidza]

Au čoveče. Samo polako.

Svi narodi su usrani na neki svoj način, nemoj da misliš da je tvoj narod najgori. To je jedino što nisi baš tačno napisao u svom postu. Sve ostalo je prva liga, i hvala na dobrom tekstu.

[Rakhil]

Maxeru, jak post, cenim trud da to sve preneses. Uvek valja cuti nesto iz prve ruke umesto prenosenja tudjih sumnjivih prica.

[Ji 4Tze]

Inače, evo nešto što stvarno vredi od Honde...

Vredi mnogo toga al uglavnom se slabo to ovde zna. Btw, nova Africa Twin



http://www.cycleworld.com/2015/07/24/20 ... -released/

Mogla bi ova dva posta u onu temu o dvotočkašima?

[maxer]

Maxeru, jak post, cenim trud da to sve preneses. Uvek valja cuti nesto iz prve ruke umesto prenosenja tudjih sumnjivih prica.

Hvala.
Zašto sam baš to napisao i nije mi jasno ali eto - nekako me je cela ta predhodna priča podstakla.

[Velja]

Neka si, dobar post

[pedja]

Brat mi je sluzio u Pristini krajem osamdesetih, a drugi polovinom devedesetih.
Da, cujes neke stvari o kojima te nisu ucili... Doduse, kao mali pionir, nikako nisam vario tu pricu oko Tita i svi su me cudno gledali

[nikaragva]

Iz maxerove price se moze izvuci jedan bitan detalj (pored svih ostalih) koji meni posebno bode oci: crkva. Jedno vecito otelotvorenje stradanja i prolivanja krvi. Vecito trovanje umova i zatupljivanje.

Pocetak 70ih i bune Hrvata tih godina, Tito i partija su mlako gledali na sve to, dok rus nije rekao svoje.
Rusi su tada jos uvek bili sila u regionu. Porucili su Titu da resi to ili ce oni resiti, jer su bili blizu, u Madjarskoj.
Tako da je Tito imao odresene ruke da radi u zemlji sta i kako hoce, sve dok je to u skladu sa visim interesima.

Maxer tih godina je vec bilo sranja na Kosovu. Milicajci su od pocetka 80ih redovno odlazili na Kosovo, da smiruju siptare. Neretko su se vracali sa zlatnim nakitom.

Moj ujak i otac su sluzili, jedan u Varazdinu i Ljubljani, drugi u Makedoniji. Imaju skroz suprotna iskustva od tih. Ali to su bile neke druge godine.

[maxer]

Ozbiljna dešavanja sa Iredentom na Kosovu su počela još '70-tih (imamo i nekoliko igranih filmova koji o tome govore), mada realno nikada nisu ni prestajala (još od II.sv.rata) ali poenta je da ja nisam znao te '84-te, koliko je situacija ozbiljna.

A tvoji su verovatno služili JNA '70-tih, a to jeste bilo neko drugo vreme i neka druga vojska u odnosu na ono u 1984-toj.

[nikaragva]

Pa oni su sluzili negde u razdoblju 1965-1970. Tada je jos vojni rok trajao 2,3 godine, ne secam se.

Npr. ja sam znao za ta desavanja na Kosovu, jer sam imao u komsiluku miliciju, a nije se moglo sakriti jbg da idu negde na teren cesto.