Zanimljivi novinski i drugi članci
Re: Zanimljivi novinski i drugi članci
Pa i to je sila jačeg. Tamo to plaća ruski narod, a ovo sa severnim tokom će plaćati oni kroz čije zemlje nije dopušten južni krak gasovoda.
Re: Zanimljivi novinski i drugi članci
O tome možemo da diskutujemo ali ta visoka politika (koja mi se btw uopšte ne dopada) nema veze sa uređenim društvom.
-
veljabandit
- Banned
- Postovi: 704
- Pridružio se: 13 Okt 2015, 22:23
- Garaža: Cupra SC 280 dsg ........... CBR 1000 RR HRC
- Lokacija: Beograd
Re: Zanimljivi novinski i drugi članci
da, da, da... 
------------------------------
...duga svetla i pun gas... https://www.youtube.com/watch?v=AhasvhqxLME" onclick="window.open(this.href);return false;
...duga svetla i pun gas... https://www.youtube.com/watch?v=AhasvhqxLME" onclick="window.open(this.href);return false;
Re: Zanimljivi novinski i drugi članci
Nema nista od izgleda da i putinofili polako dizu ruke od njega... 
izgleda da i putinofili polako dizu ruke od njega... 
Re: Zanimljivi novinski i drugi članci
https://www.youtube.com/watch?v=mCtJnP4rRD8
-
veljabandit
- Banned
- Postovi: 704
- Pridružio se: 13 Okt 2015, 22:23
- Garaža: Cupra SC 280 dsg ........... CBR 1000 RR HRC
- Lokacija: Beograd
Re: Zanimljivi novinski i drugi članci
Piše: Pol Krejg Roberts
Ako nas je istorija nečemu naučila onda je to da, kada mobilizacija za rat jednom počne, ona ubrzo postaje nezaustavljiva.
Izgleda da se upravo to sada odvija pred našim očima.
Ruski predsednik Vladimir Putin je 28. septembra na 70. godišnjici UN izjavio da Rusija više neće tolerisati trenutno stanje stvari u svetu. Dva dana kasnije, Rusija je na poziv sirijske vlade započela rat protiv Islamske države.
Rusija je uspešno uništila brojna skladišta ISIS-a istovremeno pomažući sirijskoj vojsci da ponovo zauzme veći deo svojih teritorija. Rusija je takođe uništila na hiljade naftnih tankera kojima je ISIS slao ukradenu sirijsku naftu u Tursku, a koji je zauzvrat finansirala njihove napore.
Vašington se prilično iznenadio odlučnošću Rusije. U strahu od toga da vazali NATO-a prestanu da podržavaju Vašingtonov rat protiv Asada i marionetsku vladu u Kijevu, Vašington je naredio Turskoj da obori ruski avion uprkos sporazumu između Rusije i NATO-a po kome se njihovi avioni neće susretati u ruskoj oblasti nad Sirijom.
Vašington je negirao svu odgovornost, a Turska se nije izvinila zbog ovog kukavičkog napada.
Vašington je iskoristio ovaj potez kako bi uverio Evropu da ne postoji rizik u daljem pritiskanju Rusije na Bliskom istoku, u Ukrajini, Gruziji, Crnoj Gori i drugim mestima, kao i da je suzdržanost Rusije znak slabosti i straha.
Ruske i kineske vlasti to možda ne shvataju, ali njihove nove nezavisne politike, promenjene 28. septembra, predstavljaju pravu „egzistencijalnu pretnju" po hegemoniju SAD.
Osnova američke spoljne politike je posvećenost sprečavanju uspona sile koja će sprečiti Vašington da unilateralno deluje. S tim u vidu, i Rusija i Kina su njihova meta.
Vašington se ne protivi terorizmu. Vašington namerno stvara terorizam već godinama. Terorizam je oružje kojim Vašington namerava da destabilizuje Rusiju i Kinu izvozeći ga u muslimanske države oko Rusije i Kine.
Vašington koristi Siriju, isto kao što je koristio Ukrajinu, da bi pokazao rusku nemoć pred Evropom i Kinom.
Za Rusiju je racionalno odgovaranje na provokacije postalo prepreka, pošto ohrabruje nove provokacije.
Drugim rečima, Vašington i lakovernost evropskih vazala su postavili čovečanstvo u veoma opasnu situaciju jer Rusiji i Kini preostaje samo da prihvate vazalstvo Americi ili da se pripreme za rat.
Putina treba poštovati zbog toga što ceni život mnogo više nego Vašington i evropski vazali, pokušavajući da izbegne vojne odgovore na provokacije. Međutim, Rusija mora učiniti nešto kako bi države NATO-a postale svesne da će ih skupo koštati agresija protiv Rusije. Recimo, ruska vlast bi mogla da obustavi prodaju energetskih resursa evropskim državama koje se odluče na rat protiv Rusije. S obzirom na to da dolazi zima, Rusija bi mogla da uskrati energiju NATO članicama, iako bi na taj način izgubila novac, ali bi očuvala suverenitet i sprečila rat.
Da bi okončala konflikte u Ukrajini, Rusija bi mogla da prihvati zahteve pobunjeničkih provincija da se prisajedine Rusiji, nakon čega bi Kijev morao da napadne Rusiju ako bi želeo da prisvoji te republike.
Ruska vlada se oslanja na racionalne, neprovokativne odgovore. Rusija deluje diplomatski i oslanja se na razum evropskih vlasti, pošto je svesna da se njihovi interesi i interesi Vašingtona ne poklapaju u potpunosti. Međutim, Rusija mora da prestane sa tim racionalnim odgovorima jer Vašington to koristi na njenu štetu.
Zapravo, nastaje paradoks po kome odlučnost Rusije da izbegne rat sve više vodi direktno u rat.
Nezavisno da li ruski mediji, ruski narod i ruska vlast to razumeju, ruska vojska mora biti svesna toga. Dovoljno je primetiti da su države NATO-a poslale u Siriju vazduh-vazduh avione i već će vam biti jasno da oni nisu namenjeni za borbu protiv ISIS-a koji ne poseduje avione.
Nema sumnje da Vašington uvlači svet u armagedon, a Evropa mu to omogućava. Osim ako Rusija probudi Evropu, rat će biti neminovan.
O autoru
Američki ekonomista, Pol Krejg Roberts, tokom svoje duge i uspešne karijere, bio je u Reganovoj administraciji pomoćnik sekretara Trezora za ekonomsku politiku i urednik uglednog magazina Vol strit džornal (Wall Street Journal), Biznis Vik-a (Business Week) i Skrips Hauard vesti, (Scripps Howard News Service). Predavač je na više američkih i svetskih univerziteta.
Ako nas je istorija nečemu naučila onda je to da, kada mobilizacija za rat jednom počne, ona ubrzo postaje nezaustavljiva.
Izgleda da se upravo to sada odvija pred našim očima.
Ruski predsednik Vladimir Putin je 28. septembra na 70. godišnjici UN izjavio da Rusija više neće tolerisati trenutno stanje stvari u svetu. Dva dana kasnije, Rusija je na poziv sirijske vlade započela rat protiv Islamske države.
Rusija je uspešno uništila brojna skladišta ISIS-a istovremeno pomažući sirijskoj vojsci da ponovo zauzme veći deo svojih teritorija. Rusija je takođe uništila na hiljade naftnih tankera kojima je ISIS slao ukradenu sirijsku naftu u Tursku, a koji je zauzvrat finansirala njihove napore.
Vašington se prilično iznenadio odlučnošću Rusije. U strahu od toga da vazali NATO-a prestanu da podržavaju Vašingtonov rat protiv Asada i marionetsku vladu u Kijevu, Vašington je naredio Turskoj da obori ruski avion uprkos sporazumu između Rusije i NATO-a po kome se njihovi avioni neće susretati u ruskoj oblasti nad Sirijom.
Vašington je negirao svu odgovornost, a Turska se nije izvinila zbog ovog kukavičkog napada.
Vašington je iskoristio ovaj potez kako bi uverio Evropu da ne postoji rizik u daljem pritiskanju Rusije na Bliskom istoku, u Ukrajini, Gruziji, Crnoj Gori i drugim mestima, kao i da je suzdržanost Rusije znak slabosti i straha.
Ruske i kineske vlasti to možda ne shvataju, ali njihove nove nezavisne politike, promenjene 28. septembra, predstavljaju pravu „egzistencijalnu pretnju" po hegemoniju SAD.
Osnova američke spoljne politike je posvećenost sprečavanju uspona sile koja će sprečiti Vašington da unilateralno deluje. S tim u vidu, i Rusija i Kina su njihova meta.
Vašington se ne protivi terorizmu. Vašington namerno stvara terorizam već godinama. Terorizam je oružje kojim Vašington namerava da destabilizuje Rusiju i Kinu izvozeći ga u muslimanske države oko Rusije i Kine.
Vašington koristi Siriju, isto kao što je koristio Ukrajinu, da bi pokazao rusku nemoć pred Evropom i Kinom.
Za Rusiju je racionalno odgovaranje na provokacije postalo prepreka, pošto ohrabruje nove provokacije.
Drugim rečima, Vašington i lakovernost evropskih vazala su postavili čovečanstvo u veoma opasnu situaciju jer Rusiji i Kini preostaje samo da prihvate vazalstvo Americi ili da se pripreme za rat.
Putina treba poštovati zbog toga što ceni život mnogo više nego Vašington i evropski vazali, pokušavajući da izbegne vojne odgovore na provokacije. Međutim, Rusija mora učiniti nešto kako bi države NATO-a postale svesne da će ih skupo koštati agresija protiv Rusije. Recimo, ruska vlast bi mogla da obustavi prodaju energetskih resursa evropskim državama koje se odluče na rat protiv Rusije. S obzirom na to da dolazi zima, Rusija bi mogla da uskrati energiju NATO članicama, iako bi na taj način izgubila novac, ali bi očuvala suverenitet i sprečila rat.
Da bi okončala konflikte u Ukrajini, Rusija bi mogla da prihvati zahteve pobunjeničkih provincija da se prisajedine Rusiji, nakon čega bi Kijev morao da napadne Rusiju ako bi želeo da prisvoji te republike.
Ruska vlada se oslanja na racionalne, neprovokativne odgovore. Rusija deluje diplomatski i oslanja se na razum evropskih vlasti, pošto je svesna da se njihovi interesi i interesi Vašingtona ne poklapaju u potpunosti. Međutim, Rusija mora da prestane sa tim racionalnim odgovorima jer Vašington to koristi na njenu štetu.
Zapravo, nastaje paradoks po kome odlučnost Rusije da izbegne rat sve više vodi direktno u rat.
Nezavisno da li ruski mediji, ruski narod i ruska vlast to razumeju, ruska vojska mora biti svesna toga. Dovoljno je primetiti da su države NATO-a poslale u Siriju vazduh-vazduh avione i već će vam biti jasno da oni nisu namenjeni za borbu protiv ISIS-a koji ne poseduje avione.
Nema sumnje da Vašington uvlači svet u armagedon, a Evropa mu to omogućava. Osim ako Rusija probudi Evropu, rat će biti neminovan.
O autoru
Američki ekonomista, Pol Krejg Roberts, tokom svoje duge i uspešne karijere, bio je u Reganovoj administraciji pomoćnik sekretara Trezora za ekonomsku politiku i urednik uglednog magazina Vol strit džornal (Wall Street Journal), Biznis Vik-a (Business Week) i Skrips Hauard vesti, (Scripps Howard News Service). Predavač je na više američkih i svetskih univerziteta.
------------------------------
...duga svetla i pun gas... https://www.youtube.com/watch?v=AhasvhqxLME" onclick="window.open(this.href);return false;
...duga svetla i pun gas... https://www.youtube.com/watch?v=AhasvhqxLME" onclick="window.open(this.href);return false;
Re: Zanimljivi novinski i drugi članci
Sudar civilizacija
Samjuel Hantington je 1993. napisao dalekovidu studiju pod naslovom "Sudar civilizacija". Njegova slavna teza bila je da ideologija (komunizam, fašizam, ili kapitalizam) ili ekonomska dobit neće više biti osnovni uzroci budućih konflikata u svetu.
IZVOR b92: | NEDELJA, 22.01.2006. | 13:27
On je smatrao da će "nacionalne države ostati najmoćniji protagonisti u svetskim poslovima, ali da će sudar civilizacija biti osnovna linija bitke u budućnosti... Civilizacije se međusobno razlikuju po istoriji, jeziku, kulturi, tradiciji i što je još važnije religiji. Pripadnici različitih civilizacija različito gledaju na odnose boga i čoveka, pojedinca i grupe, građana i države, roditelja i dece, muža i žene, a takođe imaju i različite poglede na relativnu važnost prava i odgovornosti, slobode i vlasti, jednakosti i hijerarhije. Te razlike su proizvod vekova. One neće uskoro iščeznuti. One su fundamentalnije nego razlike između političkih ideologija i političkih režima."
Iako u svetu postoje različite civilizacije, tri se ističu: zapadna, islamska i kineska. Njihova interakcija u decenijama koje dolaze odrediće u značajnoj meri kurs svetske istorije. Interakcija već nudi moguća objašnjenja za terorističke napade od 11. septembra 2000. i ratove u Avganistanu i Iraku koji su usledili nakon toga.
Proteklih nekoliko vekova, zapadna civilizacija je dominirala nad ostalim, velikim delom zbog svoje sposobnosti da se adaptira na naučne i tehnološke inovacije. Njena vojna moć je bila bez takmaca, kao i ekonomska moć. Zapadna civilizacija je postavila međunarodni ekonomski i monetarni sistem na način da se oslanjaju na sopstvenu snagu. Ona je kreirala međunarodne organizacije poput Ujedinjenih nacija, Svetske banke, NATO i Međunarodnog monetarnog fonda koje je kontrolisala.
Zapadna civilizacija je doživela dva ozbiljna izazova radikalno različitih civilizacija. Prva je islam koji je imalo sukobe sa zapadnom civilizacijom punih 1.300 godina. Decenije frustracija, siromaštva i ponižavanja (sa njihove tačke gledišta) izazvali su ponovno religiozno buđenje. To je imalo brojne forme, ali je najopasniji fundamentalizam ukorenjen u preovlađujućem ogorčenju prema zapadnoj civilizaciji zbog svih perceptivnih grešaka, koje je nanela islamskim ljudima i perverzne prirode zapadne kulture koja je anatema za muslimanske fundamentaliste. Sada čak oživljava želja da se uspostavi kalifat, gde će neki pojedinac (smatran za potomka Mohameda) predsedavati muslimanima na isti način kako to čini papa kod katolika. Demonstrirana spremnost i sposobnost da se koristi teror na svetskoj osnovi i kontroliše ogroman procenat svetskih izvora nafte i gasa kombinuju se da bi se od islamske civilizacije stvorila potentna pretnja Zapadu.
Drugi civilizacijski izazov jeste kineski. Sama privreda Kine će uskoro prerasti sve ostale, osim Sjedinjenih Država. Štaviše, kineska privreda se pokazuje kao veoma sposobna da upotrebi globalizaciju zarad sopstvene koristi i na našu štetu. Zajedno sa brzim rastom ekonomske baze, Kina takođe kupuje i proizvodi oružje po stopi i na nivou sofisticiranosti tako da će njeni vojni mišići odgovarati i njenoj ekonomiji. Potreba Kine za sve više i više svetskih izvora goriva za svoju rastuću ekonomiju, kombinovana sa odlučnošću da se reši pitanje Tajvana i autokratska priroda kineskog režima sasvim sigurno pripremaju pozornicu za konfrontaciju.
Te dve civilizacije imaju veoma različite karatkteristike, ali dele zajedničku želju za poštovanjem i zahtevaju da budu tretirane kao važni igrači u međunarodnoj zajednici i nespremnost da prihvate naš sistem vrednosti. Njihov uspon dolazi u trenutku kad je zapadna civilizacija dostigla svoj vrhunac i polako ide nadole. Procenat zapadnih Evropljana i Severnoamerikanaca zajedno, u svetu 2020. iznosiće oko devet odsto. Više od 56 odsto biće Azijati. Procenat Zapada u svetskom privrednom proizvodu opada, a Azije ubrzano raste. Upravo kad su Sjedinjene Države dostigle vrhunac svog uticaja kao supersile, tako je i zapadna civilizacija dostigla svoj vrh u smislu uticaja na svetskoj pozornici. Ono što možemo očekivati u narednim decenijama jeste da će ostale civilizacije zahtevati da se promene međunarodni sistemi koje je postavio Zapad, na način koji će odražavati vrednosti i interese ostalih civilizacija.
Hantington izvlači još jednu veoma važnu poentu. Mi na Zapadu smo poverovali, naivno ili arogantno, da su naša kultura, vrednosti i ideologija univerzalni i da treba da budu prihvaćeni širom sveta. Kad se to jednom dogodi, prema našem mišljenju, bukvalno će sve biti ispravno u svetu. Mi smo formirali našu spoljnu politiku u velikoj meri na tom uverenju. Sjedinjene Države svake godine objavljuju Izveštaj o stanju ljudskih prava u svakoj zemlji u svetu. Mi smo formirali zajednicu demokratija. Mi smo pokrenuli koncept "demokratije ne ratuju međusobno" i slične ideje sa koncpetom da će svet pre ili kasnije prihvatiti naš model. Bušova administracija je bila posebno glasna u izražavanju takvog pogleda, uključujući i obraćanje o stanju nacije prošle godine.
Hantington kaže da "zapadne ideje individualizma, liberalizma, konstitucionalizma, ljudskih prava, jednakosti, slobode, vladavine zakona, demokratije, slobodnog tržišta, razdvajanja crkve i države, često imaju malo odjeka u islamskim, konfučijanskim, japanskim, hindu, budističkim i pravoslavnim kulturama. Zapadni napori da se propagiraju takve ideje proizvode zauzvrat reakciju protiv "imperijalizma ljudskih prava" i reafirmaciju starosedelačkih vrednosti, kao što se to može videti kod podrške religioznom fundamentalizmu mlađe generazije u nezapadnim kulturama. U stvari, studije vrednosti različitih društava pokazuju da one koje su najvažnije na Zapadu, najmanje su važne u ostatku sveta.
To objašnjava, na primer, zašto smo verovali da će nakon rušenja Sadama Huseina naše snage biti pozdravljene kao oslobodioci, a i zašto nisu. Time se objašnjava i zašto smo razočarani kad je za "izgradnju nacije" potrebno toliko mogo vremena da se ostvari i zašto nije uspešna. Mi se jednostavno suočavamo sa različitim civilizacijama koje su postojale godinama ponekad sa radikalno drukčijim strukturama vrednosti. U tim društvima često se događa da nekoliko "progresivnih i na zapadu obrazovnih lidera" može da pokuša da povede društvo u pravcu u kojem mi želimo, ali ih sprečavaju obični ljudi koji se opiru nametanju našeg sistema vrednosti. Da je ikad bilo istinskih slobodnih i "demokratskih" izbora u većini islamskih zemalja, verovatan rezultat bi bile pobede fundamentalističkih partija.
Nakon stoleća zapadne dominacije sada ulazimo u vreme kad će postojati multipolaran svet u smislu civilizacija. Neće više jedan model biti dominantan. Što pre naši lideri prigrle taj koncept i duboke implikacije toga kako da priđemo tim civilizacijama, biće bolje za sve nas. Ali, to će zahtevati i prihvatanje da naši bazični principi nisu u stvari univerzalne istine koje moraju da vladaju bilo gde u svetu.
Samjuel Hantington je 1993. napisao dalekovidu studiju pod naslovom "Sudar civilizacija". Njegova slavna teza bila je da ideologija (komunizam, fašizam, ili kapitalizam) ili ekonomska dobit neće više biti osnovni uzroci budućih konflikata u svetu.
IZVOR b92: | NEDELJA, 22.01.2006. | 13:27
On je smatrao da će "nacionalne države ostati najmoćniji protagonisti u svetskim poslovima, ali da će sudar civilizacija biti osnovna linija bitke u budućnosti... Civilizacije se međusobno razlikuju po istoriji, jeziku, kulturi, tradiciji i što je još važnije religiji. Pripadnici različitih civilizacija različito gledaju na odnose boga i čoveka, pojedinca i grupe, građana i države, roditelja i dece, muža i žene, a takođe imaju i različite poglede na relativnu važnost prava i odgovornosti, slobode i vlasti, jednakosti i hijerarhije. Te razlike su proizvod vekova. One neće uskoro iščeznuti. One su fundamentalnije nego razlike između političkih ideologija i političkih režima."
Iako u svetu postoje različite civilizacije, tri se ističu: zapadna, islamska i kineska. Njihova interakcija u decenijama koje dolaze odrediće u značajnoj meri kurs svetske istorije. Interakcija već nudi moguća objašnjenja za terorističke napade od 11. septembra 2000. i ratove u Avganistanu i Iraku koji su usledili nakon toga.
Proteklih nekoliko vekova, zapadna civilizacija je dominirala nad ostalim, velikim delom zbog svoje sposobnosti da se adaptira na naučne i tehnološke inovacije. Njena vojna moć je bila bez takmaca, kao i ekonomska moć. Zapadna civilizacija je postavila međunarodni ekonomski i monetarni sistem na način da se oslanjaju na sopstvenu snagu. Ona je kreirala međunarodne organizacije poput Ujedinjenih nacija, Svetske banke, NATO i Međunarodnog monetarnog fonda koje je kontrolisala.
Zapadna civilizacija je doživela dva ozbiljna izazova radikalno različitih civilizacija. Prva je islam koji je imalo sukobe sa zapadnom civilizacijom punih 1.300 godina. Decenije frustracija, siromaštva i ponižavanja (sa njihove tačke gledišta) izazvali su ponovno religiozno buđenje. To je imalo brojne forme, ali je najopasniji fundamentalizam ukorenjen u preovlađujućem ogorčenju prema zapadnoj civilizaciji zbog svih perceptivnih grešaka, koje je nanela islamskim ljudima i perverzne prirode zapadne kulture koja je anatema za muslimanske fundamentaliste. Sada čak oživljava želja da se uspostavi kalifat, gde će neki pojedinac (smatran za potomka Mohameda) predsedavati muslimanima na isti način kako to čini papa kod katolika. Demonstrirana spremnost i sposobnost da se koristi teror na svetskoj osnovi i kontroliše ogroman procenat svetskih izvora nafte i gasa kombinuju se da bi se od islamske civilizacije stvorila potentna pretnja Zapadu.
Drugi civilizacijski izazov jeste kineski. Sama privreda Kine će uskoro prerasti sve ostale, osim Sjedinjenih Država. Štaviše, kineska privreda se pokazuje kao veoma sposobna da upotrebi globalizaciju zarad sopstvene koristi i na našu štetu. Zajedno sa brzim rastom ekonomske baze, Kina takođe kupuje i proizvodi oružje po stopi i na nivou sofisticiranosti tako da će njeni vojni mišići odgovarati i njenoj ekonomiji. Potreba Kine za sve više i više svetskih izvora goriva za svoju rastuću ekonomiju, kombinovana sa odlučnošću da se reši pitanje Tajvana i autokratska priroda kineskog režima sasvim sigurno pripremaju pozornicu za konfrontaciju.
Te dve civilizacije imaju veoma različite karatkteristike, ali dele zajedničku želju za poštovanjem i zahtevaju da budu tretirane kao važni igrači u međunarodnoj zajednici i nespremnost da prihvate naš sistem vrednosti. Njihov uspon dolazi u trenutku kad je zapadna civilizacija dostigla svoj vrhunac i polako ide nadole. Procenat zapadnih Evropljana i Severnoamerikanaca zajedno, u svetu 2020. iznosiće oko devet odsto. Više od 56 odsto biće Azijati. Procenat Zapada u svetskom privrednom proizvodu opada, a Azije ubrzano raste. Upravo kad su Sjedinjene Države dostigle vrhunac svog uticaja kao supersile, tako je i zapadna civilizacija dostigla svoj vrh u smislu uticaja na svetskoj pozornici. Ono što možemo očekivati u narednim decenijama jeste da će ostale civilizacije zahtevati da se promene međunarodni sistemi koje je postavio Zapad, na način koji će odražavati vrednosti i interese ostalih civilizacija.
Hantington izvlači još jednu veoma važnu poentu. Mi na Zapadu smo poverovali, naivno ili arogantno, da su naša kultura, vrednosti i ideologija univerzalni i da treba da budu prihvaćeni širom sveta. Kad se to jednom dogodi, prema našem mišljenju, bukvalno će sve biti ispravno u svetu. Mi smo formirali našu spoljnu politiku u velikoj meri na tom uverenju. Sjedinjene Države svake godine objavljuju Izveštaj o stanju ljudskih prava u svakoj zemlji u svetu. Mi smo formirali zajednicu demokratija. Mi smo pokrenuli koncept "demokratije ne ratuju međusobno" i slične ideje sa koncpetom da će svet pre ili kasnije prihvatiti naš model. Bušova administracija je bila posebno glasna u izražavanju takvog pogleda, uključujući i obraćanje o stanju nacije prošle godine.
Hantington kaže da "zapadne ideje individualizma, liberalizma, konstitucionalizma, ljudskih prava, jednakosti, slobode, vladavine zakona, demokratije, slobodnog tržišta, razdvajanja crkve i države, često imaju malo odjeka u islamskim, konfučijanskim, japanskim, hindu, budističkim i pravoslavnim kulturama. Zapadni napori da se propagiraju takve ideje proizvode zauzvrat reakciju protiv "imperijalizma ljudskih prava" i reafirmaciju starosedelačkih vrednosti, kao što se to može videti kod podrške religioznom fundamentalizmu mlađe generazije u nezapadnim kulturama. U stvari, studije vrednosti različitih društava pokazuju da one koje su najvažnije na Zapadu, najmanje su važne u ostatku sveta.
To objašnjava, na primer, zašto smo verovali da će nakon rušenja Sadama Huseina naše snage biti pozdravljene kao oslobodioci, a i zašto nisu. Time se objašnjava i zašto smo razočarani kad je za "izgradnju nacije" potrebno toliko mogo vremena da se ostvari i zašto nije uspešna. Mi se jednostavno suočavamo sa različitim civilizacijama koje su postojale godinama ponekad sa radikalno drukčijim strukturama vrednosti. U tim društvima često se događa da nekoliko "progresivnih i na zapadu obrazovnih lidera" može da pokuša da povede društvo u pravcu u kojem mi želimo, ali ih sprečavaju obični ljudi koji se opiru nametanju našeg sistema vrednosti. Da je ikad bilo istinskih slobodnih i "demokratskih" izbora u većini islamskih zemalja, verovatan rezultat bi bile pobede fundamentalističkih partija.
Nakon stoleća zapadne dominacije sada ulazimo u vreme kad će postojati multipolaran svet u smislu civilizacija. Neće više jedan model biti dominantan. Što pre naši lideri prigrle taj koncept i duboke implikacije toga kako da priđemo tim civilizacijama, biće bolje za sve nas. Ali, to će zahtevati i prihvatanje da naši bazični principi nisu u stvari univerzalne istine koje moraju da vladaju bilo gde u svetu.
Re: Zanimljivi novinski i drugi članci
B92: Kompenzacija: Instruktori vožnje mogu da prihvate seks kao vid naplate
Holandezi... kako su krenuli, dobijaće pušing umesto plate
Holandezi... kako su krenuli, dobijaće pušing umesto plate
Re: Zanimljivi novinski i drugi članci
Isti broj ljudi zivi i na plavoj i na crvenoj teritoriji...
The blue regions hold only 5% of the world’s population (around 350 million people). The same amount of people—5%—live in the tiny red region
The blue regions hold only 5% of the world’s population (around 350 million people). The same amount of people—5%—live in the tiny red region
Re: Zanimljivi novinski i drugi članci
Eto.
A kao nesto jedu g..a o prenaseljenosti
A kao nesto jedu g..a o prenaseljenosti
Re: Zanimljivi novinski i drugi članci
Moze i ovako...
-
methane.master
- Postovi: 21561
- Pridružio se: 13 Jan 2012, 10:30
- Garaža: Clio III ph2 1,2 16V
Re: Zanimljivi novinski i drugi članci
Širim haos!
Re: Zanimljivi novinski i drugi članci
Ne daj se Methane, ispuštaj slobodan kao 'tica
-
methane.master
- Postovi: 21561
- Pridružio se: 13 Jan 2012, 10:30
- Garaža: Clio III ph2 1,2 16V
Re: Zanimljivi novinski i drugi članci
Takoe!Velja napisao:Ne daj se Methane, ispuštaj slobodan kao 'tica
je mala žrtva naspram toga da mogu da se slobodno izrazim! Širim haos!
