Piros napisao:Mislim da su kod nas najveci problem sine, tj. taj nas uski kolosek. U Sarajevu su isti tramvaji isli neuporedivo brze. Sto se tice CAF tramvaja, meni se kao putniku svidjaju, jedino sto su spori i na svakom ukrstanju bas uspore, verovatno zbog opasnosti od iskakanja. Sigurno da ima boljih tramvaja, moja zena je prevodila odgovor jedne cuvene firme koja nije ni zelela da ucestvuje na tenderu, jer je bio pun nekih zahteva koji su za njih bili nelogicni, ali ovi CAF-ovi tramvaji voze sirom sveta i tamo su neuporedivo brzi od nasih. Evo cerka mi je poslala sliku iz Atlante i kaze da je brzi, a unutra je sa mnogo lepsim sedistima.
Slažem se da je lakše postići stabilnost i brzinu na normalnom koloseku, nego na beogradskih 1000 mm.Ali, s druge strane, Japan je pun pruga uskog koloseka od 1067 mm, pa vozovi po njima jure 200 km/h.
U Beogradu su možda veći problem mali poluprečnici krivina, često kombinovani sa skretnicama. CAF-ovi od 5 segmenata su jednostavno predugački. Po skretnicama idu jako sporo, jer vozač uopšte nema pregled zadnjeg kraja - ne vidi se na retrovizorima. Kad su tek stigli, dešavalo se da zadnji kraj iskoči iz šina, i onda se vuče po asfaltu desetak metara, pre nego što se primeti da nešto nije u redu. Na kraju su odredili na kojim linijama CAF-ovi mogu, a na kojim ne mogu da saobraćaju - što je totalni promašaj, tj. loša investicija. Slažem se da su sedišta katastrofalna, tj. da bi ih trebalo zameniti plastičnim (ili od šper-ploče, kao što su bila nekad u autobusima
). Dodatne rukohvate je proizvođač pristao da isporuči besplatno, a gradske vlasti je mrzelo da se do kraja angažuju oko toga. Zapravo, ovi tramvaji su kupljeni "iz kataloga" - bez bilo kakvog testiranja i procene da li su odgovarajući za Beograd. Neko je poželeo lepa moderna vozila na ulicama, kako bi grad izgledao lepše. Iz CAF-a kažu da nikada nisu videli kupce koji su tako "nonšalantno" potrošili 30 * 2.8 miliona evra, a da ih nije briga ni za šta. I iz mnogo bogatijih zemalja pre i posle isporuke imaju intenzivnu komunikaciju, razne dorade, rešavanje problema u skladu sa specifičnostima određenog grada, itd. Naši su se samo požalili na te rukohvate, i na kraju ih nisu ni uzeli.
Konkursna dokumentacija jeste bila puna nelogičnih zahteva, od dvadesetak zainteresovanih firmi, uslove su ispunili samo Končar i CAF. I onda je kupljen CAF, po logici "nećemo hrvatsko". Drugim rečima, konkurs je namešten za CAF.
