Najveci problem lezi u tome sto kod nas za sve postoje odredjeni axiomi I sabloni ponasanja. Sve sto je inventivno I drugacije, ''prima'' se jako tesko.
Recimo, ko je ziveu u internatu, zna da tamo mora da se uci drasticno drugacije. Jer, tamo retko kad da je tisina it'd
Za sve sto se uci, moze da se izvrsi vizuelizacija I slikovito prikazivanje. Mada, ima veze I to koju hemisferu mozga vise koristite
Znam za mape uma, imam knjigu od Tonija Buzana, doduse nikad ne stigoh da je iscitam do kraja.
Tokom studija sam primenjivao razlicite metode ucenja. Mada, najefikasnije sam ucio kada bih isao na fakultet i ucio tamo u citaonici - tamo nema sta da mi odvlaci paznju kao kad sam kod kuce (televizor, racunar, internet itd). Pored toga, imao sam gotovo apsolutnu tisinu, sto sam retko imao kuci, gotovo samo nocu. Ovako, ustanem ranije, dodjem u citaonicu oko 8, ucim do nekih 5-6.
A kako sam ucio? Iscitavao bih lekcije, podvlacio sta je bitno, pa bih onda izvlacio teze. Doduse, to nisu bile klasicne teze, vec su licile na neke dijagrame.
Taj stil mi je stvarno odgovarao. Problem tog stila je bila sto je cesto znala ruka da boli.
+1 Isto tako radim i taj sistem s tezama mi je najefektivniji. Nema ništa dok se ne odereš pošteno, potrošiš 5 rokovnika i istrošiš 10 hemijskih olovaka (mislio sam da hemijsku nije moguće potrošiti dok nisam došao na faks)
Svaka čast Stevo! Mape uma i neke slsam pratio jako dugo, iako su me odbijali neki prlično obskurni likovi koji su ih kod nas propagirali i veličali. Smatram da ako se savladaju mogu biti veoma moćno sredstvo, mada lično se nikada nisam nakanio da im se ozbiljnije posvetim, standardna priča, uvek je nešto bilo preče.
Da odem malo u širinu, svojvremeno na televiziji u nekoj emisiji o školstvu, neko rekao jednu vrlo pametnu stvar, a to je da nas ovde sve živo uče, osim kako da učimo. Velika istina. Iz sopstvenog iskustva, ogromna količina vremena se gubi u nekom šlajfovanju i silovanju sopstvenog mozga, a to bi u dobroj meri moglo da se smanji malo drugačijim pristupom. Za mene već kasno, ali za neke koji dolaze bilo bi korisno.
Fora iz nekog filma Woody Allena... "I took a speed reading course and read 'War and Peace' in twenty minutes. It involves Russia." :lol:
Samo ucenje mi nije problem. U gimnaziji je bilo problem jer me recimo hemija, fizika i matematika apsolutno nisu zanimale. Sada se matematika radi na skroz drugaciji nacin, i prakticno primenljiv (kvantitativne metode recimo) tako da mi je sve to sad ok...
Ostali predmeti osim prava idu vrlo lako. Jednostavno objasnim sebi problem na primeru koji mi je blizak (cesto povezan sa mojim poslom, ili auto-industrijom) i onda samo pohvatam precizne termine i sta koji znaci.
Pravo je ipak druga prica... Ucim ga bukvalno napamet xD Ubija svaku zelju za zivotom u meni, i popizdim pokusavajuci da shvatim sta je pisac hteo da kaze, tako da sam to batalio. Ucim onako kako pise, i kraj.
Ovaj ceo koncept (tvoj) mi je poznat, i radio sam nesto slicno u gimnaziji, ali me jednostavno nije dovoljno interesovalo. Za fakultete kao npr tvoj je majka mara, ali kod mene ima mnogo vise mogucnosti za slobodnu interpretaciju naucenog (ekonomija moze da se objasni na primeru, ili recimo menadzment ljudskih resursa) sto vrlo cesto i dobijamo - studiju slucaja, a tada mi vise pomaze konrektan primer koji sam procitao nego definicija od A do Sh.
Ovo je jako zanimljiva tema. Još dok sam ja studirao psihologiju od davne 68' godine, mnogo je stručnjaka pokušavalo da stvori nekakav "optimum" za učenje.
jako je to teško išlo, jer način učenja ne može biti na primer isti kad se uči statistika ili dečja psihologija.
I dan danas nema nekog standarda osim veoma globalnih načina pristupu problema savladavanje materije.
Dok sam ja studirao, uglavnom sam susretao dve osnovne grupe učenja.
- Jedno je bilo. otvori knjigu, lizni prst i na prvoj strani prva tema. Čitaj, pa onda pokušaj da se reprodukuje. I tako temu po temu (poglavlje) i kad se završi sve aj' ispočetka koliko se može i stigne. To je bubanje na pamet i bez posebnog razumevanja materije i veza između pojedinih elemenata izloženih u knjizi.
- Drugo je dosta konciznije i efikasnije ali zahteva više specifičnog rada. Također, mnogo više rada na povezivanju elemenata kompletne problematike. Još ako je knjiga kvalitetno napisana, mnogo je lakše-
Ja sam iz svakog predmeta imao po 3-4 knjiga da "tabirim" ali sam ih uvek shvatao kao jednu celinu.
Za svaku knjigu sam doslovce prepisao sadržaj, u svaki deo umećući napomene koje će me podsećati šta taj jedan segment zapravo govori i šta je tu bitno. Ali ne prepisivanje pojedinih pasusa, već sam pisao asocijacije za sadržaj tog segmenta knjige.
Na kraju sam imao za celu knjigu prepisan sadržaj po temama i naslovima a unutar svakog segmenta moja zapažanja i asocijacije,koje bi trebale da me podsete šta je za svaki naslov bitno da se zna (ne da se izbifla i kaže) nego o čemu uopšte tu treba pričati i šta je ključno u svakom poglavlju.
Nakon toga, sam krenuo u ponovno čitanje knjige sa veoma koncentrisanom pažnjom i nako svakog poglavlja sam proveravao šta sam prilikom prvog čitanja zabeležio kao asocijaciju za ovaj deo i da li je to dovoljno kao podsetnik "šta ono beše" za ovo poglavlje.
Na kraju je sledio najnaporniji deo, gde sam ponovo prolazio, ovog puta kroz moj napisani sadržaj knjige sa asocijacijama i čitajući napomene i asocijacije, govorio o temi, kao da sad ja nekome predajem. Nakon svakog mog "predavanja" sam proveravao uspešnost. Tamo gde nisam bio zadovoljan uspešnošću "predavanja" o temi, to sam zabeležio na poseban list papira o kojoj se temi radi.
Nakon toga sam one teme koje sam zabeležene kao "neuspešna" predavanja, iščitavao ponovo iz knjige i dodavao ili menjao napomene i asocijacije ako je bilo potrebno. To sam ponavljao sve dok nisam mogao uzeti samo moj napisani sadržaj knjige sa asocijacijama i satima pričati o svakoj mogućoj temi.
Nakon svega, ostalo mi je samo da odšetam na ispit i položim sa visokom ocenom. Na filozofskom fakultetu u Ljubljani, prosek mi je bio blizu desetke.
Tako učeći, nisam pao nijedan ispit osim statistike II 4 puta, kasnije saznajem da sam ničim izazvan kresnuo ćerku profesora statistike, pa nije posle htela sa njima na neko putovanje u USA koje je otac dobio kao privremenu specijalizaciju na dve godine. Utripovao čovek da sam ja za to kriv. Bilo kako bilo, čova me je gnjavio kao zmija žabu i na moje pitanje kako baš njegov predmet da padam tako efikasno uz odličan prosek svih drugih predmeta, stvar je izašla na videlo... Ali to je već neka druga priča i komplikacija... i nema veze sa učenjem.... mada seks i učenjem imaju neke stvari zajedničke, možeš da najebeš u oba slučaja...
Ovo sa mapama jeste dobro, jer se proces učenja i oslanja ne samo na memorisanje neke materije već u učenju treba da se koriste i druge regije mozga, jedna od njih je i "vizuelno memorisanje" povezano sa asocijativnim elementima. Samo je jako važno da se primenjuje na pravi način, ako treba u početku i uz pomoć strčnjaka na tu temu.
BTW: ova tema je inače osetljiva i lako zađe u neke besmislene ekstreme. Sećam se onog Radosavljevića (valjda se tako prezivao) koji je maltene tvrdio da se sve može naučiti za neko smešno kratko vreme, samo ako se koristi neki sistem mapa pamćenja koji je on izmislio. Posle je išao toliko daleko da je tvrdio da i đaka prvaka može za 3 dana da nauči kompletno korišćenje fotošopa. Ne treba znati ni engleski, samo da se pamti gde šta i radi ko singerica...
Verujem da neko već ima sistem "kako postati kardiovaskularni hirurg za 3 meseca intenzivnog kursa"
Neki dan dobih u sandučetu "Savladajte engleski za 20 dana" - ako krenem sa njima d aučim, barataću engleskim ekstra za samo 3 nedelje, nema problema.... Da i moj deda, da je još živ bi mogao postati astronaut da je samo mogao da uplati školu astronauta a od jezika je dosta tečno (kad ne popije koju) govorio jedino srpski...
I uvek upecaju nekoga.
nikaragva napisao:Mali offtopic, posto vidim da tu pominjes neka studiranja psihologije, filozofije ... otkud onda programer? Prekvalifikacije?:)
[off topic starts]
Nakon diplome iz psihologije - slučajno sam ugledao neki ekran a dole neki dugmići, pa sve nešto trepće i ponekad pisne. Rekoše mi da mogu da komuniciram sa tom zverkom (VAX mašina) ako naučim programiranje ili Command Language. Zainteresovao se, probao jednom i od onda je to jedino što volim da radim. Zaboravio na sve drugo i tako do danas
[off topic ends]
Ovako, ustanem ranije, dodjem u citaonicu oko 8, ucim do nekih 5-6.
Problem tog stila je bila sto je cesto znala ruka da boli. 
